Русија ће до 2025. направити атомски мотор за космичке бродове
Русија планира да до 2025. године направи модел космичког брода или сателита са атомским мотором.
Одговарајући радови предвиђени су нацртом Федералном космичког програма за 2016–2025. годину (ФКП-25), који је Роскосмос (руска државна корпорација за космичке активности) послао на усаглашавање надлежним министарствима.
Атомски мотор ће се правити у оквиру експериментално-конструкторског пројекта „Нуклон“
„Нуклон“ предвиђа прављење експерименталног брода који ће бити спреман за летачка испитивања до 2025. године (операције везане за лансирање и летачко „уходавање“ нису предвиђене нацртом ФКП-25).
Атомски мотори се сматрају најперспективнијим изворима енергије будућности у космосу приликом планирања великих интерпланетарних експедиција.
Енергетски потенцијал Међународне космичке станице — 110 киловата — обезбеђују соларне батерије површине 17 на 70 метара. Али, за интерпланетарне мисије с људском посадом, на пример на Марс, потребна је знатно озбиљнији енергетски ресурс какав не могу да обезбеде само соларне батерије. Потребне мегавате у будућности могли би да обезбеде атомски или нуклеарни мотори, на чијем конструисању тренутно раде предузећа Росатома (руска државна корпорација за нуклеарну енергију).
Медији су раније наводили да Научно-истраживачки и конструкторски институт за енергетске технологије (НИКИЕТ, саставни део Росатома) планира да до 2017. године изгради атомски реактор за будући мотор. Главна организација за прављење мотора је државна корпорација Центар Келдиша. А транспортни модул намерава да прави ракетно-космичка корпорација Енергија.
Године 2010. пројекат атомског мотора за космичке бродове одобрила је комисија за модернизацију и технолошки развој руске привреде — назив пројекта је „Прављење транспортно-енергетског модула на бази атомског мотора мегаватне класе“.
— Сви радови на атомском мотору одвијају се у складу с предвиђеним роковима. Можемо са великом дозом сигурности да кажемо да ће радови бити завршени у року предвиђеним наменским програмом“ — истиче директор департмана за комуникације државне корпорације Росатом Андреј Иванов.
— У последње време у оквиру пројекта завршене су две веома важне фазе: направљена је уникална термичка конструкција, која обезбеђује радну способност у условима високих температура, великих градијената температура и високе дозе зрачења. Такође, успешно су завршена технолошка испитивања кућишта реактора будућег космичког мотора. У оквиру тих испитивања кућиште је подвргавано притиску изнад атмосферског и вршена су 3D-мерења у зонама главног метала, кружног завареног споја и конусног прелаза.
На атомским моторима за космичке бродове активно су радили и СССР и САД у прошлом веку: Американци су обуставили пројекат 1994. године, а СССР 1988.
Обустављању је умногоме допринела чернобиљска катастрофа, која је изазвала негативно јавно мњење о коришћењу атомске енергије. Уз то, испитивања атомских мотора у свемиру нису се увек завршавала срећно: 1978. године совјетски сателит „Космос-954“ ушао је у атмосферу и распао се, разбацавши хиљаде радиоактивних делића на територији површине 100 хиљада квадратних километара у северозападним деловима Канаде.
Совјетски Савез је исплатио Канади одштету већу од 10 милиона долара.
У мају 1988. су две организације — Федерација америчких научника и Комитет совјетских научника за свет против нуклеарне претње — изнеле заједнички предлог о забрани коришћења атомске и нуклеарне енергије у свемиру. Тај предлог није довео до неких формалних последица, али од тада ни једна земља није извела лансирање сателита са нуклеарним моторима.
— Пројекти као што је прављење атомског (нуклеарног) мотора треба да буду уклопљени у пројекте већих размера, да би било у потпуности јасно за шта тачно правимо тако снажне изворе — каже Андреј Јонин, дописни члан Руске академије за космонаутику „Циолковски“.
— Јасно је да су атомски мотори потребни само за експедиције у далеки космос. Зато пре него што почне прављење таквог мотора треба јасно одредити циљеве — куда и када ћемо летети. Финансирање таквих радова ван контекста најчешће се испоставља као бесмислено: данас покренемо такав пројекат, а сутра га обуставимо.
