Русија и САД: „Ресетовање“ односа број 2?
Бивша државна секретарка и кандидаткиња за председника САД Хилари Клинтон је недавно изјавила да у случају победе не искључује ново „ресетовање“ односа са Русијом, уколико она схвати шта би могла да добије заузврат. Клинтонова показује реалистичан приступ, који Кремљ поздравља, али њена реторика ће се мењати током предизборне кампање.
„Током дебата Демократске странке, бивша државна секретарка САД Хилари Клинтон рекла је да је спремна за ново ’ресетовање односа са Москвом‘, али све зависи од спремности Русије да прави уступке“, пише портал „Шта се прича о САД“.
Концепција „ресетовања“ се појавила након што су односи Русије и САД зашли у ћорсокак после руско–грузијског рата у августу 2008. године.
„Тада је дијалог био потпуно обустављен па се чинило да су односи дотакли дно. Сада знамо да то није било дно“, каже руски политиколог Игор Зевелев, алудирајући на кризу после државног удара у Украјини.
Основне правце „ресетовања“ дефинисао је помоћник америчког председника Мајкл Макфол, који је 2012. године постао амбасадор у Москви.
У марту 2009. године државна секретарка Клинтон и шеф руске дипломатије Лавров покренули су процес побољшања односа тако што су притиснули дугме на којем је погрешно писало „преоптерећење“ (перегрузка) уместо „ресетовање“ (перезагрузка). Међутим, без обзира на грешку у преводу, редефинисање односа између САД и Русије имало је добру перспективу: тадашњи руски председник Медведев користио је блажу спољнополитичку реторику него Путин.
Према речима Клинтонове, док је она радила у администрацији, политика „ресетовања“ је донела нови уговор о смањењу нуклеарних арсенала, САД и НАТО земље су добиле сагласност за транзит војног терета у Авганистан. Осим тога, Русија је била уздржана током гласања поводом резолуције о Либији, чиме је практично дала „зелено светло“ за војну операцију САД и НАТО–а у тој земљи.
На одређене компромисе су пристале и САД: Обама је смањио планове стварања система ПРО у Европи, а осим тога на време је одустао од примања Грузије и Украјине у НАТО. Као што је рекао амбасадор Мекфол о том времену, „стварао се утисак да је питање проширења НАТО–а затворено“.
Међутим, идеја „ресетовања“ је изгубила на актуелности још до краја мандата Медведева због многобројних неспоразума. Русија није добила од САД гаранције да систем ПРО неће бити уперен против Русије, стога је Медведев запретио да ће разместити ракетне комплексе „Искандер“ у Каљининграду, на граници са Пољском.
Руски политички аналитичар Виктор Мизин сматра да Клинтнова, које редовно осипа паљбу на Русију, сада показује некарактеристичну флексибилност због популарности њеног конкурента Трампа, који је недавно изјавио да је спреман да нормализује односе са руским председником.
Са друге стране, према мишљењу стручњака за руско–америчке односе Игора Зевелева, не би требало прецењивати значај порука Клинтонове.
„То се подудара са Обамином политиком, која предвиђа оштар став и истовремено могућност за дијалог. Клинтонова се сада понаша као политички реалиста. Такав приступ Русија увек поздравља“, каже Зевелев.
