И НЕКИ ВЕЛИКИ УМОВИ БИЛИ СУ ЛОШИ ЂАЦИ
Многи од великих умова нису сасвим блистали у школи.Напротив.Често су се дружили са „двојкама“ ( које су некад биле непрелазне оцене ).
Ево неколико генијалних „двојкаша“.
АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН (1799-1837 ).Завршио славни Царскоселски лицеј који је недавно пролсавио 200 година од оснивања и кроз који су прошли многи руски велики умови , научници, писци.Пушкин је као ђак много читао, интерсовао се за све што је било ново, али математику није разумевао и увек је из тог предмета добијао двојку.
Али то није сметало Александру Сергејивичу да постане најбољи од најбољих руских писаца.
БИЛ ГЕЈТС ( 1955 ) .У школи је био вечити двојкаш.Очајни родитељи су обећавали да сину за сваку добијену петицу „дебело“ плате, али ни то није помогло, па су тако новац за те намене уштедели.
ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ ( 1828-1910).Никад није стекао диплому факултетског образовања.Са 9 година остао је сироче, и многобројни старатељи –рођаци се нису птретрзали у мажењу младог грофа, напртоив ,често су му се ругали због слабог успеха у школи.На унивеерзитету Толстој је остао на другој години јер није успео да положи испите из историје и немачког језика.А после друге године и сасвим је напустио студије .
ТОМАС ЕДИСОН ( 1847-1931) .Будућег славног изумитеља и милионара избацили су из школе као безнадежан случјај „за стицање било каквог знања.“Обавезу његовог образовања уместо школе преузела је мајка и у томе је, зар је потребно подсећати, сасвим усепла.
АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ ( 1860-1904 ).Два пута је током школовања поновљао: у трећем разреду –због слабих оцена из аритметике и географије,а у петом-због двојке из старогрчког језика коју никако није могао поправити.Замимљиво је да из руског језика будући велики светски писац никад није заблисато нити је добио петицу, па му је маскимална оцена из овог предмета била тек четворка.Али кад се уписао на Медицински факултет и почео да пише приче, Антон Павлович се представио у сасвим другом виду.
АЛБЕРТ АЈНШТАЈН (1879-1955 ).У данашње време, више је него сигурно, овог генија, будућег изумитеља терорије реалтивитета , разврстали би , најблаже речено, у неку школу за децу са посебним потребама .
ИСАК ЊУТН (1643-1727).Није му „ишла „ математика, а ни физика. Све у свему, Њутн је био један од најгорих ђака у школи.
ВИНСТОН ЧЕРЧИЛ ( 1874-1965 ).Сматрали су га за једног од најглупљих ученика у разреду.Мрзео је наставу , а због констатног неуспеха одстранили су га са изучавања старогрчког и латинског језика, али ипак, због тога му „нису потонуле све лађе“.Нобелова награду за књижевност коју је Черчил добио(1953) шокирала би његове средњошколке професоре, али на несрећу , или , можда ,на њихову срећу, то нису доживели.
КОНСТАНТИН ЕДВАРДОВИЧ ЦИОЛКОВСКИ ( 1857-1935 ) .Генијални конструктор у детињству је преболовао шарлах који је оставио погубне последице на његов слух и због тога није могао да савлада градиво у школи . Други разред је понављао, из трећег су га избацили као безндажан случаја .Али,све то није сметало генијалном конструктору да положи испите за наставника и псоле да својим научним открићима задиви цео свет .
