Налазите се на страници > Почетна
> Колумне > Регент Александар: Да ли ћемо на Косову дочекати ново Косово?
Регент Александар: Да ли ћемо на Косову дочекати ново Косово?
"Судбина је хтела да будем на челу наше војске, када се остварује наша вековна жеља, освета Косова. Та наша народна радост била је и мени највећа радост. Судбина је хтела да, после тога, будемо нападнути са свих страна и да у тој неравној борби јуначки опет на Косову дочекамо ново Косово."
Тако је регент Александар Карађорђевић говорио 1915. године док су се његова војска и народ повлачили пред нападом надмоћнијих непријатеља. Србска војска се у новембру налазила у ширем рејону Косова.
Трећа србска армија прелази реку Лаб на Косову
Дневници и записи из тог времена говоре о тешком тренутку кроз који су војници пролазили. Сви су се сећали победоносног времена 1912. године када су напокон после вековне окупације ослободили Косово. Војници су тада кући носили грумен свете косовске земље како би га показали жени и деци. Сада, само три године касније, повлачили су се гладни и исцрпљени и размишљали да ли ће се и сада, као и 1389. године, на овој земљи догодити пропаст српске државе. Колоне су тих дана пролазиле поред Газиместана, места славне Косовске битке.
Краљ Петар на воловским колима пролази преко Космета 1915.
Мишић тражи бој на Косову пољу
Војводе и генерали састали су се у једној од беговских кућа у Пећи. Стигле су вести да су се немачке дивизије повукле и да је за Немачко царство битка готова јер је Србија већ поражена. Војвода Живојин Мишић на састанку у Пећи тражи да се крене у офанзиву, у одлучну битку на Косову пољу. У том тренутку, краљ, регент и војвода Путник већ су били у Албанији. После жестоких расправа на три седнице, команданти армија и одбране Београда одбили су Мишићев предлог. Извештаји са терена говорили су да је србска војска у тако лошем стању да не би могла да крене у офанзиву.
Логор српске војске код Качаника
Последња нада
Качаник су бугарске трупе врло брзо заузеле. Војници нових области водили су жестоке борбе и покушавали да врате Качаник, важан положај на југу Косова и Метохије. То је био последњи покушај да се изврши пробој и да се српске снаге споје са савезницима који су били на југу Македоније. После неуспелог освајања Качаника постало је јасно да пут у слободу води једино преко тешко проходних црногорских и албанских планина.
Француски новинар Анри Барби је већ у том периоду повлачења говорио да ниједна слика која показује одступање Француза из Русије не даје ни приближну слику очаја као ова која представља повлачење Срба... А страдање Срба је ту, на Косову, тек почело, оно ће се наставити у црногорским планинама, албанским врховима и непрегледним мочварама.
Путеви дуж Косова обележени гробовима изморених изгладнелих Срба
Србска војска је кренула из Косовске Митровице ка Приштини. Један део је отишао ка Метохији и Пећи на даљи пут преко црногорских планина до Албаније. Други су преко Призрена планирали да иду ка Битољу и Солуну. Бугарске снаге су заузеле Стругу и поквариле српске планове. Ту се тих дана напуштала земља. Изласком из Призрена србски војници су одлазили из Србије. Пећ и Ђаковица су тада припадали Краљевини Црној Гори.
Део србских топова запленио је непријатељ
Дезертери које је заробила аустроугарска војска
Текст је део документарног филма "Срби на Крфу", који Радио-телевизија Србије реализује у копродукцији са Министарством рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије. Реализацију филма су помогли Министарство одбране РС и Амбасада Велике Британије у РС.
Слађана Зарић,
РТС
