ПОЗНАТИ ПИСЦИ УЧЕСНИЦИ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
.jpg)
„С обзиром на то да сам био у многим ратовима, сигуран сам да имам предрасуду и надам се да сам пун предрасуда .Али чврсто је уверење писца ове књиге да се у ратовима боре најдивнији људи који постоје, или, ако хоћете,само људи који су све дивнији уколико их срећете ближе месту где се воде борбе.Али ратове стварају , изазивају и започињу исључиво економске супротности, а воде их свиње које настоје да извуку корист из њих. Сматрам да све оне људе који теже да помоћу рата дођу до профита и који помажу да се он изазове , треба већ првога дана рата да побију овлашћени представници лојалнх грађана њихове земље који ће рaтовати.”
(Ернест Хемингвеј 30 .јуна 1948. г. у Финка Вирџија, Сан Франциско де Паула, Куба, у предговру једног издања романа „Збого оружје“ ).
У Првом светском рату учествовало је на стотине писаца и других уметничких ставарлаца диљем планете борећи се на бојном пољу као припадници једне од зараћених страна.
Напозантијим од њих дајемо спомен ову.
1. Ернест Хемингвеј (1899-1961 ).
Славни амерички нобеловац служио је као шофер добровољац у Црвеном крсту возећи кола хитне помоћи као један од 23 позанта америчка писца .Желео је да иде на фронт, али дуго је одбијан због слабог вида.
После преласка савезничких трупа реке Пјаве на италијанском фронту ,био је задужен за разношење оброка војницима у рововима.
У авгуту 1918.г.бива рањен приликом спасавања рањеног снајперисте.
У болницу су га довезли са 26 рана, а укупно је на свом телу носио 200 ратних ожиљака.
Ту у болници Хемонгвеј се упознао Агнсе фон Куровксих у коју се заљубио. Сматра се да је њу узео као прототип за главну јунакињу у роману „Збогом оружје „.У Милану су му оперисали ногу и уместо колена му уградили алуминијску протезу. Отац је Хемингвеја научио да зижди кад га нешто боли.
После његовог повратака у САД, њујоршке новине су писдале да је Хемингвеј први Американац који је био рањен на италијанском фронту.
Краљ Италије је одликовао Хемингвеја „ сребрном медаљом за храброст“и „Италијанским војним крстом „.
2.Сомарсет Мом (1874-1965 )
Енглески писац служио је у време Првог светксог рата у британском Црвеном крсту и тако ушао у списак „Писаца, возача аутомобила прве помоћи „ у којему су била 23 позната америчка и британска књижевна ствараоца .
2. Ерих Мариа Ремарк (1898-1970 )
Немачки писац, био је пзван у војску са 18.година.У јуну 1917.г. је рањен у леву руку и ногу и доспева у болницу у којој остаје до краја рата.
Утиске из рата је описао у роману „На заапду ништа ново“ који му је донео светскиу славу и велико богатство.
4.Џон Толкин (1892-1973)
Енглески псац ,доспео на фронт на самом почетку рата, 1915.Служио је у пуку са чином другог поручника.Врло тешко је преживео растанак са супругом Едит и у писмима која јој је слао описао је дтаљно тешку војну службу и променљиву ратну срећу,мрзећи рат из дна душе.
Године 1918.је говорио да су практично сви његови блиски пријатељи били мртви.
Године 1916. Толкин је прекомдован на на фронт у Фрацуској где се борио у сасатву 11. батаљона Британског екепедиционог корпуса и под утиском тог преласка на континент је написао песму „Једнооко острво „.
С намером да својој жени Едити дочара прекоманду и дловање по линији Западног фронта,Толкин је измислио специјални код који је кориситио у својим писмима њој.
У октобру 1916.разболео се од грознице, а у новембру је отпуштен из војске после чега се враћа у Енглеску.
5.Александер Блок (1880-1921 )
Руски песник, 1916. је позван у војску, род инжењерије, Сверуског Земаљског Савеза, војна пошта :негде у Белорусији.Према песниковом сосптвеном признању и писмима које је слао мајци, редова Блока су у војсци највише интерсовали коњи.
6.Волт Дизни, (1901-1966 )
.jpg)
Амерички сценариста и аниматор,још док је био сасвим млад момак је желео да као добровољац иде на фронт.У школи је цртао катикатуре и сликао различите мотиве на војне теме.
Као и Сомарест Мом ,постао је један од 23 америчка и британаска ствараоца који су на фронту возили кола хитне помоћи .
7.Николај Гумиљов (1886-1921 ), руски песник, први муж Ане Ахматове,пошао је на фронт као доборовољац још на самом почетку рата, 1914. године.
Војну обуку је стекао у Лејб-Гвардији Уљанског Његовог величанства пука.
Његова јединица је у новембру 1914. прешла у Јужну Полину.
Гумиљов је за војне заслуге одликован Георгијевским крстом 4. степена за бриљантно спроведно ноћно извиђање уочи битке 1915.г., што му је донело и унапређење у виши чин, али и тешку прехладу због које је морао месец дана да одлежи у болници у Петрограду, а кад је оздравио, поново се вратио на форнт.
8.Алексеј Толстој (1883-1945 )
Руски гроф и писц,пошто је због болести очног живца проглашен неспосбним за војску,служио је као ратни допсник.
9. Михаил Зошченко (1895-1958 )
Популарни руски сатиричар,у марту 1916. г .је распоређен је у састав јединице за попуну 16.Мингрелског Његовог царског величанства Великог књаза Димитрија Констатиновича пука Кавкаске греандирске дивизије.По чину је био млађи официр команде јединице пушкомитраљезаца.
10.Jарослав Хашек (1883-1922 )
Чешки писац,хомриста и сатиричар, аутор бесмртног „Доброг војника Швејка „ једнопг од најчитанијих штива на ратне теме ,у време Првог светског рата борио се на фронту као припадник три армије :Аустро-Угарске, Чехословачког корпуса и Црвене армије.
Његов борбини пут је био дуг и сложен.Највећи део рата провео је у Уктарјини, у Галицији и у Кијеву.
11 .Сергеј Јесењин (1895-1925 )
Омиљени руски песник је 1916. г.добио позив за одлазак на фронт.Интревенцијом својих утицајних пријатеља распоређен је као редов санитетског вода у Царскоселском војно-санитарном возу No-143 Њеног императорског величанства царице Александре Фјодоровне .
12. Габриел Д' Анунцио (1863-1938)
Итајинакси писац и политичар,учествовао је у Првом светком рату од 1915.г. до 1918. ,на почетку у авијацији, да би после рањавања био прекомадован у пешадију напредујући до чина мајора.
После рата је постао један од лидера италијанског национачистичког покрета , а од 1919. е у биским односима са фашистичким диктатором Бенитом Мусолинијем.
13. Гијом Аполинер (1880-1918)
Франуски песник модерниста,родоначелник нових уметничких тенденија, на прве деценије ХХ века ,као доборовољац се прикључио француским трупама на самом поечтку рата 1914.
Своју ратну авантуру је схавтио као иделану шансу за нове подстерке духу надхнућа за своје песништва.
Након рањавања 1916. г.прелази у Париз на лечење где га је покољење будућих дадаиста и надреалиста признало за свог куратора.
Године 1917.г.пише бурлеску „Биста Тиресије „ у модернистичком духу и тако је Гијом Аполинер као инспиратор „новог духа „ у ставралаштву постао позната личност у свету уметности.
14.Анри Барбис (1873-1935)
Фрацуски писац, леве идејне оријеназције,као добровољац од 1914. г. у саставу француских оружаних снага војује против Немаца, а 1915. бива рањен.
Постао је познат по роману „Огањ „(Le Feu) који објављује 1916. г. на тему рађања револуционарне свести маса у време Великог рата.
