Налазите се на страници > Почетна
> Политика > РУСИЈА: “Ако Кијев попусти букнути ће рат за којег ће онај југославенски бити дечја игра”
РУСИЈА: “Ако Кијев попусти букнути ће рат за којег ће онај југославенски бити дечја игра”
(Н. Бабић) Руска интелектуална елита објавила меморандум “Спасимо Украјину” – Максим Шевченко тврди: “Ако власти у Кијеву попусте експлодирати ће рат за којег ће онај југославенски бити дечја игра”.
За време трајања Конференције о безбедности у Минхену, потом због међународних обавеза великих светских сила око Женеве 2 и других горућих светских питања, ситуација на Тргу Независности у Кијеву (или ЕуроМајдан, како га зову демонстранти) као да је пала у други план и то све док Димитри Јарош није отворено изјавио “како милитантне проЕУ организације Самоодбрана и Десни Сектор најављују да ће, ако полиција почне употребљавати силу, још жешће одговорити на нападе и то оружјем”.
Све до сада смо говорили о идеологији украјинских неонациста и њиховим акцијама, нападима на полицију, заузимању владиних и зграда локалне администрације, али након директне претње грађанским ратом поставља се питање имају ли снаге украјински неонацисти преотети Кличкову и Јатсенијкову “револуцију” и Украјину суновратити у мрак чистог и непатвореног фашизма. По свему судећи имају, што се јасно види на паради коју је 24. јануара, након заузимања зграда државне управе у области Херсон, уприличило 300 припадника паравојних неонацистичких формација.
Угледни и веома утицајни руски интелектуалци окупљени у “Изборскиј клуб”, чије ставове често уважава и сам председник Владимир Путин, мисле како се Украјина ближи југословенском сценарију и да су за то одговорне управо наоружане милитантне групе које сада делују под именом Самоодбрана и Десни Сектор, док је у ствари реч о старим и врло добро организованим паравојним формацијама прозападних фанатика из “Украјинске народне скупштине – Украјинске народне самоодбране” (УНА-УНСО). На службеној страници украјинских побуњеника (јер како се може назвати наоружана “опозиција” која спроводи окупацију државне територије Украјина оп.а.) наведени су сви градови које су “ослободили борци за национал-социјалистичку револуцију у Украјини” и потпуно је јасно да се земља налази на самом рубу грађанског рата.
Наоружани припадници ове ултра прозападне организације (која је основана 1991., потом стављена ван закона 1995., али је након измене програма као легална странка у Украјини изнова званично регистрована 1997.) учествовали су првом рату у Чеченији и то на страни чеченских сепаратиста, Јужној Осетији и Абхазији 1992.-1993. и 2008. на страни Грузије, у Придњестровљу на страни самопроглашене Придњестровска Молдавске Републике. Као што видимо, на интернету је обиље материјала о њиховим војним активностима, али је врло мало тога преведено с украјинског или руског, а ако јесте, онда се ти чланци углавном налазе по порталима и блоговима, док Брисел и Вашингтон и даље упорно тврде “како јесте реч о једном мањем делу насилника, и да се прозападна опозиција од њих ограђује “.
Маким Шевченко: “Ако власти сада попусте притиску, Украјина ће експлодирати и југославенски рат ће према овоме овде бити дечја игра”
Као што смо рекли, интелектуалци окупљени у Изборск клубу држе како је Украјина на самом рубу грађанског рата у којем ће фашисти из Украјинске народне скупштине због војног искуства и наоружања потиснути опозиционе лидере Виталија Кличка и Арсенија Јатсенука, а у земљи изазвати крвопролиће према којему ће ови наши ратови “бити дечја игра”. Због опасности од таквог сценарија Изборски клуб је 12. фебруара у листу “Завтра” објавио меморандум “Спасимо Украјину!”, који говори о објективним, а не потенцијалним опасностима за Украјину, и Руску Федерацију, и нуди једино могуће решење за излазак из кризе украјинске које би могло да задовољи и Украјинце, али и Русију, као и осовину Вашингтон-Брисел.
Шевченко објашњава “како ЕуроМајдан није нимало хомоген покрет. Постоје проевропске снаге из времена тзв.” Обојене револуције “које су уско повезане са либералима са Запада. Међутим, већи део Мајдана уопште нису никакви либерали, него националсоцијалисти, политички наследници украјинске побуњеничке војске из Другог светског рата који Кличка и Јатсенука (овде се Шевченко испричава оп.а.) због јеврејских корена никада неће толерисати као лидере Украјине “.
Можда управо Јатсенукови корени објашњавају зашто су га “демонстранти” пре три дана у Харкову напали и полили масном зеленом бојом .
“Ти су људи апсолутно непомирљива језгра Мајдана и они користе Кличка и Јатсенука како би урушили овај систем власти, а онда ће направити оно што су тако дуго сањали: украјинску национал-социјалистичку револуцију. Као што видимо на екранима, не постоји прави вођа на Мајдану.
Побуњеници желе да контролишу што више подручја, али не само западно од Кијева. Украјинска побуњеничка војска је у војно-технолошком смислу веома добро организована. Побуна се може зауставити само јаком акцијом у западној Украјини, јер мислим да се прави вође скривају тамо. Ми их не знамо, али они дају налоге, што се види из акција побуњеника кроз које се види да постоји чврст систем и јасан стратешки циљ. Њихова организованост се видела у паљењу гума на Мајдану и распоређивању иза ватрене линије. Рекао бих да су стручнији и од самог злогласног “Беркут”, а сав овај игроказ са специјалном полицијом с њима нема никакве везе. Ови су се борци дуго времена припремали за акцију.
УНА-УНСО има искуства у борбама у Абхазији и Чеченији и све ове године се није распало језгро украјинске побуњеничке војске, штавише, они су се годинама припремали у војним камповима и рачуна се да је кроз њих прошло на десетине хиљада младих људи. Западна Украјина је спремна за грађански рат, на побуну. Ту су и генерали, пуковници који имају једно заповједништво, оружје и знају шта желе.
Ови професионални борци имају јасан политички идентитет, а он је апсолутно радикалан. Они нису за улазак у Европу у којој су Гвидо Вестервеле и Виталиј Портников, а не желе ни у НАТО. То су снаге које с презиром гледају на либералне европске законе и ако победе у западним регионима и тамо успоставе своју власт, то ће утицати на радикализацију сличних покрета у Европи “, тврди Маким Шевченко.
Држава се овде мора да се бори против идеолошки мотивисаног противника који је вођен идејом која има вековну историју, а то је украјинска народна револуција. С друге стране држава има само једну поруку – “идемо живети заједно и држати се закона.” У Јануковичевој странци има људи као што је Олег Царев на Криму, који су у стању да организују снажан покрет. Нажалост, у Украјини је време раздвајања. Сигуран сам да Крим и нека друга подручја никада неће пристати да Украјином доминирају људи са Трга Неовисности. Ако председник не уведе ред, сведочити ћемо одузимању и бројних канцеларије и у источним регионима, као и на Криму.
Последњи је тренутак да власти покажу самопоуздање и у преговорима не пристану на никакве уступке. Не треба преговарати са кловновима попут Јатсенука и Кличка, него са правим људима, истинским лидерима националистичке деснице са Запада, као и највишим вођама гркокатоличке цркве. Тема преговора би требала бити: “Желимо ли поделити Украјину и раскомадати је на неколико делова? “. Наравно да нико, ни на Западу, ни на Истоку то не жели. Но, ако власти сада подлегну притиску, Украјина ће експлодирати и југославенски рат ће бити дечја игра према ономе што ће се догодити “, на крају упозорава Маким Шевченко.
Меморандум “Спасимо Украјину!”
Меморандум “Спасимо Украјину!” је објављен, 12. фебруара, а написали су га експерти из “Изборск клуба”, утицајне групе интелектуалаца добро познате председнику Владимиру Путину. У саопштењу се дефинишу сви аспекти “пузајућег државног удара украјинских нацифасиста”, али и стратешка претња Руској Федерацији.Будући да у клубу одговорне за насилно свргавање власти у Украјини сматрају САД и Европску унију, меморандум предлаже хитан састанак са званичницима из Вашингтона како би се окончала украјинска криза.
Позивајући се на Меморандум о Украјини из Будимпеште у којем су 5. 12. 1994. САД, Русија и Велика Британија дефинисали украјински суверенитет, “Изборск клуб” тражи да се поново окупе његови потписници, а ако се Русија и САД договоре, а не дођу представници Украјине и Велике Британије, одлуке договора из Будимпеште се требају прогласити неважећим. Тада би на снагу ступила такозвана “хитна руско-америчка дипломатија”, као што је био случај са Кубанском кризом 1962.
Већина онога што стоји у меморандуму подудара се са изјавама које је почетком фебруара дао саветник председника Путина, академик Сергеј Глазев, те бивши генерал Леонид Ивашов. Њих двојица су и сами чланови “Изборск клуба” и коаутори “Беле књиге војне стратегије” издате почетком 2013. као одговор на америчку војну доктрину Prompt Global Strike”.
Меморандум “Спасимо Украјину!” говори “како ситуација у суседној земљи прети да пређе границу када ће Украјина постати класична фашистичка држава”. Такав развој догађаја би довео до тога “да Украјина од неутралне земље постане нова неуралгична тачка у Европи и свету и извор хаоса и нестабилности на самој руској граници”. По мишљењу руских интелектуалаца “уступци председника Виктора Јануковича, потези Европске уније и Вашингтона, укључујући и телефонски разговор у којем Викториа Нуланд и амерички амбасадор у Кијеву, Џефри Пат, састављају будућу украјинску владу, створили услове за нелегално преузимање власти од стране опозиционе коалиције и политичких снага које не представљају већински интерес украјинског народа “.
Оптужује се америчка администрација да је у Украјину послала своје дипломате, шефове и функционере обавештајних служби како би водили целу операцију. У меморандуму стоји “како су Сједињене Државе биле забринуте да би Украјина са својим огромним ресурсима могла да ступи у савез са Москвом. Због тога се пробудила америчка администрација и покренула кампању рушења актуелне и постављања протуруске владе у Кијеву, те у ту сврху се служи следбеницима нацистичког колаборационисте Степана Бандере “.
У документу се говори о могућим сценаријима рушења власти у Украјини, што значи брзо и насилно свргавање Јануковича или постављање коалиционе владе националног јединства, чиме би се постигло исто, али нешто спорије. Нови лидер, вероватно би била, по изласку из затвора, бивша премијерка Јулија Тимошенко – “преузела би вођство Украјине слиједећи националистичку платформу Олега Тјахнибока и осталих профашистичких група, па би овакав идеолошки заокрет довео до стварања отворено непријатељске државе на самим границама Руске Федерације чиме би се угрозио процес глобалне интеграције бивших совјетских република “.
Стратешки интереси Руске Федерације
С поднасловом “последице државног удара на стратешке интересе Русије, меморандум указује” како би се нови режим у Украјини темељио на екстремно националистичкој идеологији, јер би то био једини могући механизам којим би се сузбиле социјалне напетости “. Таква власт би могла донети одлуке “које би биле дијаметрално супротне руским интересима, у првом реду пристанак на војну експанзију Сједињених Држава и НАТО савеза, што је за Русију неприхватљиво”.
Споменимо како паравојне формације УНА-УНСО заговарају како борбу против Русије, што су доказали у бројним ратовима, тако и противљење уласку Украјине у НАТО алијансу, стога је прилично нејасно на који начин се САД мисли да реше свог најјачег играча на бојном пољу, а искуства из Сирије говоре како би ситуација могла дегенерисани у посве непредвиђеном смеру. САД у Украјини користи исте снаге за свргавање власти као у Сирији, овде је реч о отворено профашистичким групама, а у Сирији о исламистичким екстремистима, и питање је хоће ли их касније успети контролисати? Меморандум наводи како би нова власт, без обзира на билатерални уговор, довела у питање останак руске војске на Криму и Црноморске флоте у бази Севастопољу. Период од 6 до десет месеци не би био довољан за успешно премештање руских снага и војне инфраструктуре на руски териториј у близини Новороссијска.
ОПАСНОСТИ НАКОН НАСИЛНОГ ПРЕУЗИМАЊА ВЛАСТИ УКРАЈИНСКИХ НАЦИОНАЛИСТА СУ СЛИЈЕДЕЋЕ:
- Чистке проруских снага у источној Украјини и на југу земље, чему би уследио талас избеглица у Руску Федерацију.
- Уништавање производње војно-индустријских комплекса који раде за руску војску у Кијеву, Дњетропетровску и Харкову.
- Појачани процес принудне украјинизације народа на левој обали Дњепра, где је присутан велики број етничких Руса и оних Украјинаца који говоре руским језиком.
- Јачање партнерства Украјине са НАТО савезом и изградња НАТО база на територији Украјине и на Криму.
- Источна Украјина би се претворила у место на којем би терористи са Кавказа у миру вршили своју обуку и вршили упаде на руски териториј.
- Примена тактике “ЕуроМајдана” у великим руским градовима, у првом реду на територији у којем већински живе етнички Руси.
- Прогон Руске Православне Цркве из Украјине, чему би уследила пљачка њене имовине и манастира, чиме се жели смањити руски утицај како на Цркву, тако и на цивилне власти.
- Покретање кривичних поступака против компанија Газпром, Роснефт и њихових надзорних одбора, као и подизање кривичних пријава против Русије на међународним кривичним судовима и то под разним изговорима.
ШТА МОРА УЧИНИТИ РУСИЈА?
У завршном делу документа се говори о томе шта Русија мора да учини. Аутори указују на потребу да се ситуација у Украјини окарактерише као “катастрофална за будућност Русије и сву пост-совјетску регију”. Мере које Русија по међународном праву мора предузети су слиједеће :
- Званична процена пузајућег државног удара који је идеолошки фашистички и нацистички, као и кршење људских права свих народа и етничких скупина који живе у Украјини.
- Упућује се апел руском и украјинском народу да се свим снагама одупре фашистичкој пошасти која намерава да преузме власт у Кијеву, те да се у тај политички процес укључе широки друштвени слојеви.
- Пружити директну економску и социјалну помоћ регионима у јужној и источној Украјини, а све путем билатералних програма који ће украјинским купцима гарантовати мању цену гаса, а у међувремену суспендовати могуће позајмице украјинској влади.
- Позивају се руски држављани да контактирају пријатеље и родбину у Украјини, како би их се подстакло да се укључе у директан политички процес против ЕуроМајдана, иницијативе која води у братоубилачки рат.
- Покретање масовне кампање путем телевизије у којој ће се пружити подршка украјинској јавности и обзнанити фашистички карактер државног удара који је у току, те указати на негативне економске последице за Украјину, посебно у јужним и источним регионима.
- Међународној заједници саопштити да је за Русију неприхватљиво стварање фашистичке и антисемитске државе на њеним границама; такво саопштење званично упутити у Уједињеним нацијама и у остале међународне организације.
- Апелује се на владу Руске Федерације да у оквиру Меморандума о суверенитету Украјине из Будимпеште, потписаног 5. 12. 1994. и у складу са чланом 6. истога, поручи владама Украјине, Велике Британије и Сједињених Држава да је недопустиво уплитање америчке администрације у унутрашње послове Украјине, те да се сазове хитан састанак свих потписника Меморандума из Будимпеште и да се због политичке ситуације и ескалације насиља расправи о мерама економске принуде против свих оних који задиру у украјински суверенитет.
- У случају да се једна од страна не одазове позиву на такву конференцију, споменути меморандум прогласити привремено неважећим. Русија би онда требала покренути директне преговоре са Вашингтоном по узору на ситуацију из 1962. (Кубанску кризу оп.а.) која по свему подсећа на ову у Украјини. Сједињеним Државама предложити заједнички надзор политичког процеса, развоја догађаја и избора у Украјини, те посредовање у решавању политичке кризе у тој земљи. (Овде је реч о указивању на чињеницу да се Русија не сме искључити из процеса преговора о будућности Украјине, а никако о склапању савеза са Вашингтоном оп.а.)
- Предложите Народној Републици Кини и осталим чланицама групе БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) да разраде план економске помоћи за Украјину и сарадњу у целој пост-совјетској региону, а све с циљем како би се осујетиле хегемонистичке претензије Сједињених Држава. На крају меморандум завршава речима:
“Ове акције руских власти, здравих снага руског друштва и свих других народа у свету, уз подршку извршне власти обе земље могу стабилизовати социјалну и економску слику Украјине и избећи социјалну и политичку катастрофу у тој земљи “.
