БУРНА ИСТОРИЈА “ТИХОГ ДОНА “
Ове годидне навршаава се 30 година од смрти Михалила Шолохова
Ове, 2014. године, навршава се три деценије од смерти последњег совјетског писца добитника Нобелове награде за кјижевност ( 1965. ) Михаила Александровича Шолохова ( 1905-1984).
Аутор генијалног романа „Тихи Дон“који је, као свако велико дело славом помрачио и наџивео свог творца ,није био противник совјетске власти ,ни идеје коминизама,али се није мирио ни са оним што је његовом народу нанело велико зло и неправду .
Козачки устанак, доказ непристајања на насиље совјетске власти
Често се као доказ да се велики писац противио насиљу и злу комунистичке власти наводе фрагменти из „Тихог Дона“ у којима је описан козачки устанак против тек успостављене нове, револуционарне власти .
“Притисли сте козаке, наљутили их, а то неће бити добро за вашу власт.Много мука сте нанели народу , па је због тога и букнуо устанак.Стрељаји сте људе,и шта ће с преживелим бити до пошљетка...“
Није му било лако са Стаљиниом ( а коме јесте ?)
У писму из 30-их година вођи и учитељу Стаљину аутор „Узоране ледине „ пише:
“Завели сте страшни тамнички режим и инквизиторске методе ислеђивања ...зар је могуће издржати годинама под таквом црном пресијом ?“
Шолохов и Стаљин...да би се у потпуности схватила ова тема, упутно би било прочитати књигу“Писац и вођа.Преписка М.А.шлохова са Ј.В.Стаљином „.
Вођа :”Знаменити писац нашег времена ,друг Шолохов допустио је у свом „Тихом Дону“низ грубих грешака наводећи уз то и нетачне податке. “
Шолохов је био бесумње обилато награђиван, слављен и уздизан до највиших књижевних висина. Али, колико је морао да доживи и преживи притсака мерама цензуре или критикама, то до јавности није допирало .
Однос са Хрушчовом.
Генсек Н.С.Хрушчов је једном рекао осврћући се на недовршени роман “Узорану ледину”:
“Ох, Михаил Александрович, лукав си ти човек.Спомињеш као најцрњу беду одузимање кулачке имовине.Овамо сажајеваш сиротињу , а кад боље размислиш сва беда долази због колхоза у којима су способне и вредне уништили, а нераданици и неуки како да земљу прехране...?“
Брежњев о недовршеном роману „Они су се борили за отаџбину“
Сам писац овако сведочи:
“Послао сам рукопис Брежњеву. Тамо је и неколико страница о Стаљину ( критичких, прим.Б.Р. ).Помислио сам да се са одговором не жури.Чекам једну недељу, другу, трећу...“
А онда писца допуњује његова старија кћерка:
А онда писца допуњује његова старија кћерка:
“И онад се узенада појављује у „Правди „ одломак из романа нагрђен“ исправкама“ неког из Брежњевљевог тима.Било би безпрдметно да се траже било какава објашњења
, а даљи рад над романом био је немогућ“.
Није успевао да прикрије своју пристраност
Шолохов није успевао да прикрије своју пристрасност, све да је и хтео, а није,подржавајући истомишљењике , а критикујући оне који су по његовом схаватњу били далеки од принципа које је он заступао.
Доста је учинио да заштити руске писце
Данас му одају захвалност што је 30.-их година предложио Ану Ахматову за највишу у то време државну награду ,што је потом избавио из тамнице њеног сина , научника Лава Гумиљова,обезбедио издање поезије о блокади Лењинграда Олге Берхолц , сужња НКВД-а,поптписао писмо о заштити Корнеја Чуковског ,оптуженог за идејна скретања за време Отаџбинског рата ,помагао да се издају дела Андреја Платонова, писца прогнаника, а издејствовао је код власти користећи свој утицај да му сина ослободе из лагера где је доспео као “нептријатељ народа.”
На једном од конгреса Савеза писаца СССР-а је са одушевљењем је набрајао “истински талентована дела “:демонстративно аполитичног Констатина Паустовског , затим будућег политичког емигранта Виктора Њекрасова који је постигао блистав успех својим делом “Шанчеви Стаљинграда”, те Валентина Овечкина, оштрог критичара преживелог система управљања сеоским газдинствима.
Залагапо се да се штампа “Докотр Живаго “
Он је изазвао потрес у Центрланом комитету ( ЦК) кад је у једном интервују датом приликом посете Француској изјавио да би требало у Совејтском Савезу штампати спорни Пастернаков роман Доктор Живаго.
А како му је тек био захвалан Твардовски за заштиту коју му је пружио кад је ЦК осудио његову поему “Тјоркин на оном свету.”Као један је од ретких ауторитатвних у код власти утицајних совјетских писаца заложио се за штампање повести “Један дан Ивана Денисовича “Алекснадра Солжењицна у којему је обрађена забрањена лагерска тема.
Критиковао Иљу Еренбурга, Константина Симонова, али ипак…
Критиковао је ,и то оштро, Иљу Еренбурга и Константина Симонова, али ипак је овај први писао у својим успоменама “Године,људи, живот”:
”Врло частан човек који не уме лагати нити се лицимерно понашати”.
Симонов :”Ако бисте ме питали да именујем првог међу писцима, лично се ниакд не бих колебао да кажем да је то међу прозаистима Шолохов.”
ГЛасине још нису престале око ауторства Тихог Дона
Гласине су утихнуле, али се још увек и данас могу понекад чути :украо је ”Тихи Дон”.
Један од главних аргумента антишолоховаца :немогуће је написати овакво дело у 21.години живота.Међутим , скпетици и тужиоци заборављају да Шолохов овај свој роман писао пуне 24 годин:почео је 1926. ,а завршио 1940.Од читалаца се скривају и сви други аргументи који иду у прилог аутентичности Шолоховјјевог ауторства романа -епопеје.
Електронска инострана експертиза о аутентичности Шолохвљевог ауторства “Тихог Дона “
Постоји научна , математичка експертиза страних стручњака вршена помоћу ЕВМ,ту је и теоријска експертиза коју је извршио писац Анатолиј Капињин,а појавила се такође и научна фоно-лингвистичка анализа .Биографи су своју реч рекли, и на крају 1999. коначно, што је најглавније, пронађен је и оригинални рукопис .
Рекордних 48 кандидата за творца Тихог Дона.
Ипак, што је много, много је !
Почевши од 1928. Антишоловховљевска “коалиција “ номиновала је чак 48 кандидата као могућих аутора Тихог Дона!
Сведочење кћерке Светлане
“Отац је био уверен да су сву ту ујудурму око ауторства “ Тихог Дона” покренуле његове колеге по перу и то из чисте зависти,” каже његова старија кћерка Светлана Михајловна .
О односима њеног оца са Стаљином круже многи гласови, каже она и објашњава :
-По једнима, Стаљин је смтрао Шолохова великим писцем и због тога је био благонаклон према њему, док има и оних који сматрају како је Шолохов био тајни агент вође народа међу писцима.Вођи је чак у неку руку импоновало што га је мој отац често иотворено критиковао.Једном му је рекао:
”Зар вам није дојадило што је на свим зидовима Стаљин, и у ваздуху –Стаљин, и у новинама –Стаљин.? А вођа му је одговорио:”Човеку је неопходан кумир, идол.Неко коме верујеш кога обожаваш,коме се молиш.Па нека то буде Стаљин, зашто да не ?”
Кад је отац осећао да је у нечему у праву,ишао је до краја.Једном приликом при сусрету са Стаљином и Горким, повела се реч о Корнилову,Стаљин је почео са прекором:”А зашто то Ви од њега парвите великог хероја”?На то је отац мирно одгворио:
”Па он и јесте био херој,храбар ,частан, талентован војсковођа.”
Никога се није бојао
Отац се никога није бојао.Једном приликом је пришао Стаљину и рекао му брк у брк да он за своје пријатеје који су ухапшени 1938. г ставља главу на пањ да су невини , на што га је Коба озбиљно погледао и упитао:
”Зар ви тако јефтино цените своју главу”.
Са Брежњевом преноћио на истом шињелу
Шолоховљева кћерка је у интервјују за руски дневни лист “Аргументи и факти “ говорила и о односу свог славног оца према другим совјетским управјачима у постстајинској ери, са Хрушчовом с којим није био близак и са Брежневим са којим је био на ти.”
Он се са будућим генсеком ЦК КПСС срео на Украјинском фронту .Обојица су били у чину пуковника и случајно суи их ратни путеви довели у један од многобројних потпуно разорених градова.Брежњв није знао да је пред њим писац “Тихог Дона, “а Шлохов да се сусрео са будућим генсеком.Некако су успели да пронађу једину неразрушену кућу у граду у којој су решили да преноће, јер је и онако даље лутање по разореном граду било опсано због могућности да наиђу на минско поље.Тако су њих двојица легли на неки широки сто на једном шињелу,док су се другим покрили.
Много година касније Шолохов је у новом генсеку препознао пуковника са “заједничког квартира “ и кад је Леониду Иљичу испричао о том моменту, прешли су на ти.
Али се велики писац касније скептички односио према владару, свом другу по оружју, јер му се није свиђала поред осталог права похлепа вође за наградама и одликовањима.
Доказни поступак о ауторству
По сведочењу старије Шолоховљеве кћерке ,сумња у ауторство “Тихог Дона” почела је већ 1929.г.
”Тата,млад,енергичан темпераментан,захтевао је да се спроведе истрага и провери па да коначно већ једном престану интриге.Тако је формирана комисија на челу са Лењиновом сестром, Маријом Уљановом, која је тада у “Правди “ била одговорни секретар.Отац је пред ту комисју донео све конспекте , запсие и белешке које је користио при писању романа,а позвао је очевице да сведоче.
На основу те свеобухватне истраге, комисија је верификовала ауторство Шолохова као писца романа” Тихи Дон “ и”Правда “ је објавила саопштење да је Шлохов аутор, па се за клевету може изрећи и судска казна.
Разговори о књижевној крађи века су једно време умукли ,да би пред пишчеву смрт поново оживели.
Рукописи ипак горе?
“Сасвим је могуће да гласине на ту тему нису престале зато што отац није могао да покаже оргинални рукопис романа,” претпоставља његова старија кћерка Светлана Михајловна .
”Током рата је пропао сав архив чуван у његовом дому у станици Вошњенској,коју су непрестано бомбардовали, па су укућани побегли од бомби главом без оибзира носећи са собом само најнужније ставри, и до архива у таквим околностима руке нису ни допрле.Очевици су причали како су после напада на нашу кућу рукописи летели на све стране по целој Вошњевској .Неки војник је из радозналости подигао један лист и кад је на њему прочитао страницу из романа Шолохова, потрчао је да их што више сакупи.Носио је те листове са собом током целог рата,чак до Берлина , а затим их је предао Всеволду Вишњевском, који их је послало оцу, укупно 178 страница, које се сада чувају у Дому Пушкина .”
Један примерак рукописа романа код писца Василија Кудашова
Шолохвљева кћерка наводи разлог нестанка другог примерка рукописа” Тихог Дона”.
Према тој варијанти ,Шолохов ,који је иначе познат по томе што никад није волео да вуче са собом никакве ствари,рукопис који је донео на комисују 1929. оставио је након завршеног доказног поступка кд свог пријатеља Василија Кудашова.Тог рукописа се он сетио после рата и замолио Матилду, супругу Кудашова,који је иначе у међувремену умро у немачком концлогору, да погледа има ли кавих списа у стану, а она му је одгворила да нема пошто је за време рата у пожару све изгорело.
После Матилдине смрти њени рођаци који су се уселили у стан , нашли су и предали нам рукопис који је Матлда сачувала,”завршава своју исповест Шлоховлејва старија кћерка Светлана Михајловна ,поводм 105.годишњице рођења њеног славног оца, нобеловца Михаила Алкеснадровича Шлохова, аутора бесмртног романа” Тихи Дон.”
