Указивао на распрслине васељенског апсурда

18-02-2014 10:43:49 | | / mojenovosti.com |

Вагрич Бахчањан, (1937, Харков- 2009,Њујорк) ,класик соц –арта , концептуалист, писац, вероватно један од најоштроумнијих људи свога покољења ,чије су ангедоте и афорИзми попут оног „Ми смо рођени да бисмо Кафку учинили могућим „одавно постале део народног стваралаштва.

За њeга је Сињавски сасвим исправно рекао да је последњи футуириста . По њему се могао израчунати онај дух револуционарне епохе којој ни Амерканци нису могли нашкодити.

Очековао је целог свог живота да свет буде праведнији, а људи часнији, па је по томе личио на јунаке из прозе Платонова .

И њему се десило да га совјетска власт никад није признала за свог оценивши ( исправно) да он само глуми оданост .

Рођени смо да бисмо Кафку учинили могућим

Вагрич Бахачањан је себе називао „уметником речи „ и то је било сасвим озбиљно , као уосталом што су то биле и све његове шале.Обично су га сматрали сликарем, што је било само делимичо тачно.Са истом том тачношћу бисмо га могли називати и писцем, или још боље-поетом.Главна , али далкео од тога да би била и јединна ,његова особина је способност и склоност да делује на туђјој територији.

Сликар који не слика и писац који не пише

Бахачањан је сликар који не слика и писац који не пише.Још у младости је спознао опаснот од хиперпродукције у уметности , па је маказе је сматрао својим највећим „проналаском“ .Од тога доба његово омиљено , премда не и једино, убојито ствралачко оружје је био колаж.Служио се туђом сликом и туђим речима и мењајући им контекст и поредак досегао до тада незабележене оштре ефекте чисто смешних, понекад дубоко мислећих, увек изненадних .

Каламбур као срећан брак између случајности и неминовности

Он је измислио синкретичку уметничку форму у којој су се реч и слика слиле у једну целину ,а из његових експеримената са писмом рађала се свежа поезија . Његови колажи су били склепани по принципу каламбура , са осећајем да ће се чим се пипну указати распрслине из којих допиру замрзлине васељенског апсурда.

Каламбур је Бахчањан схватао као срећан брак између случајности и неминовности .

Својом јдноставношчу и сведоступношћу његови каламбури су блиски наивној уметности којој Вагрич не престаје да се диви.Они су се, писани и визуелни, одликовали магичном моћи да шире, мењају, и замењују оригиналне саставне делове из којих је то дело сачињено. Ефекат је постизао минималним премештањем и размештањем реалних слика , стврајући тако непоновљиву потку апсурда.Био је поклоник минимализма :што је мање смисловних промена, тим је више експлозивних потенцијала .И његов плакат на коме је умилни Иљич са девојком на рукама испод којег је потпис „Владимнир Набоков Лолита „ постаје слика земље у којој се срећно сјединили државни тоталитаризам и друштвена инфантилнот.

Живео на садржају у форми

Вагрич Бахчањан је тврдио да живи на садржају у форми.Форма је била по правлу туђа, позајмљена –он је први који је почео да примењује технику Марсела Душама ( Марсел Дуцхам ) у руској визуелној уметности , чак и у књижевности .

Да подсетимо :Марсел Душам ( 1887-1968) је француски и амерчки теоретичар уметности који је био на изворима дадаизма и надреализма , један од најутицајнијих фигура у уметности XX века. Душановска техника је примењена у зборнику „Стихови разних година „ коју је саставио Вагрич са избором из руске поезије од „Москве“ до „Левог марша „ или „Повест о томе како су се посвађали Александр Исаијевич и Иван Денисович „где су у канонском Гогољевом тексту биле измењена само имена ликова.

Није направио неку значајну каријеру на Западу

Претеча многих далеко срећнијих концептуалиста у отаџбини , он није направио Бог зна како блиставу каријеру на Западу : показало се да његов живот на садржају у таквој форми није био одвећ сладак .

Али судећи по изложби која је пре неколико година одржана под називом „Пикасо СССР-а“ са соцреалистичким платнима у које су била убацивана подругљиви модернистички цитати , сачувао је верност Душамовим заветина , научио се памети, како је сам волео да се шали, да захваљујући „свим правдама и неправдама не живи у лажи „,

Каламбуре отварао смехом и пунио философијом

Познаваоци дела овог авангардног руског уметника каламбура истичу да их је он увек отварао смехом и пунио философијом.За њега је бити сувишан човек значило настанити се у слободи, коју је Вагрич чувао целог свог живота , јер је, с тим су сви његови критичари у потпуности сагласни, он био најпринципијелнији човек у историји уметности.

Роб и господар слободе

Он је био и роб и господар слободе . Покоравајући се у потпуности ументости,он је за себе оставио „окућницу „ слободе на којој је уживао „аутономију „ зајдно са својом музом-вољеном супругом Иром, свесно и храбро изабравши тешку али славну судбину , са привлегијом допуштеном само изабраним да раде увек, ама баш увек, смо оно што хоће.

Над њим није било ни Политборо ни Папа!

Само је он смео да у црвеном кутку завода Порешењ у Харкову уместо Лењину сачини колаж Џексону Полаку, и да приреди један од првих перформанса кад је радницима у јдном фабричком погону поделио шупље канте напуњене раствором рзних боја захтевајући од их да брзо и са еланом „прошетају“ по погону све дотле док под није постао водоравна фреска у авангардном стилу.
И умро је као што је баш хтео.

Фрагменти из стваралаштва Вагрича Бахчањана

НЕКРОЛОЗИ

Са некролозима је повезан јдан од најомиљенијих метода Вагричевог писања :напунити готове, окоштале форме новим садржајима.Смисао је у томе да се шаблон не превазилази, него, напротив , да се постане његов коаутор.Ево неколико његових некролога из 1971. г.

Некролог број 1.

21. јанура 1924. г. умро је В.И . Лењин, а њгово дело још живи.

Неколог број 2.

Централни комитет КП Совјтског Савеза , Президијум Врховног Совјета, Академија наука СССР-а с дубоким болом у души саопштавају да се академик Сахаров Андреј Дмитријевич осећа нормално и да наставља са обављањем својих активнсоти.

Некролог број 5..

Президијум Врховног Совјета СССР-а с дубоком тугом саопштава да су јуче после дуге и тешке болести у 23 сата и 59 мимута преминули другови:Брежњев, Косигин, Подгорни, Черњенко, Андропов,Гречко и други чланови Политбироа КП Совјтског Савеза .

Некролог број 6.

Комитет државне безбедности ( КГБ) саопштава да је 12. септембра 1979. г. у 12 сати и 13 минута у саобрћајној несрећи погинуо књижевник Н.

Некролог број 7.

Тамо неки и тамо неки саопштавају да је тамо негде и тамо негде ,у толико и толико сати, у толико и толико,умро тај и тај, тај и тај, у тој и тој години живота, у тој и тој, па изражавамо саучешће том и том, том и том.

( У овом „епском“ делу који подсећа на ровачке каламбуре Матије Бећковића приметна је концептуална обрада соцартовског материјала).

Афорими и пароле

Уметност припада народу и захтева жртве
Сва власт сонетима !
Све четири у вис-спашавјте Русију!

Фразе којима је тешко наћи аналога у нормалој литеартури

Тоалетни папир за сликање
Инфрацрвене заставе
Позлаћена средина
Скраћења радног дана до нуле
Оружје са оптичком варком
Бити у курсу долара
Гневом горећи Рајхстајг
У небеском телу небески дух
Тачка размене материја
Горке сузе радости
СОСреализам
Дан отовренх Америка
Теорија и пракса релативитета
Бог је створио човека од мајмуна
Полни акт који прелази у крвични
Ако ме памет не промени, промениће ме жена
Ризкује загробни живот
Попио је с мајчиним млеком Едипов комплекс
Довести до апсурда нонсенс
Ако Бога нема , какав сам ја онда атеиста ?

АЗБУКА

Азбука ленштине :А, Б, В, Г, Д, Ђ, итд.
Азбука муцавца : А, Б, Б, Б, Б, Б, Б, Б, Б, Б, Б, Б,...
Азбука скептика : А?Б? В? Г? Д? Ђ?..

ЧОВЕК

Ћовк је био млад, здрав, јак, издржљив, ведар,бодар,енергичан,активан, занесен, вредан, способан, образован, паметан,оштроуман, сналажљив, племенит, диван,добар, пријатан,поштен, искрен, отворен,скроман, продуховљен, солидан, музикалан, штедљив,несебичан,пожртвован,миран, комуникативан,гостољубив,галантан,дарежљив, слободоуман,васпитан, честит,ограничен, наиван,приглуп,аљкав, неотесан,ситничав, дволичан, ништаван,безначајан, наказан,зао,подао, плашљив,немилосрдан, подмукао, лукав,осветољубив, стар.

АУТОБИОГРАФИЈА

Родио сам се у Харкову 21 годину после завршетка Велике октобарске револуцији .
У школу сам пошао у години капитулације фашистичке Немачке.

Запослио сам се ускоро после Стаљинве смрти.

Позван сам у редове Совјетске армије 20 година после 1937.

Демобилисан сам у 90. годишњици В. И.Лењина .

Преселио сам се у Москву 6 година пре смрти маршала Совјетскг Савеза Семјона Михаловича Буђонија.