О државницима не говоре речи и награде, већ дела

29-02-2016 12:07:26 | | / vostok.rs |


Случајно ми је допало у руке чудесно штиво под насловом „ Преведен транскрипт из излагања Андреја Иларијонова, вишег сарадника Центра за глобалну слободу и просперитет, ЦАТО институт (бивши саветник за економију Владимира Путина (до 2005) у Атланском Савету 7.4.2015, о дугогодишњим Путиновим припремама за агресију на Украјину“. Наслов је преузет од Центра за Евроатланске студије, а све је то у сврху „Напредка.Посвећености.Утицаја“. Зар није лепо?

Материјал је био подељен на скупу Цеаса 22.02.2016, а било је и слајдова.

И то би било заиста лепо, да није, опет, чудесне методологије аутора, коју је он дефинисао на њему својствен начин. Сам себи постављам питања и сам на њих одговарам. И питања, а поготово одговори имају за циљ да докажу да је Путин једини кривац за све што се дешава на Украјини, а богами и у целој Европи. У принципу нема глупих питања, постоје само глупи одговори. Баш таквим одговорима г-н Иларионов нас је изненадио.

На пуних осам страна аутор нас је задивио својим познавањем историје, политике, економије и лингвистике у последњих седамдесет година. Он је, како је сам навео, принципијелан човек, па су му једини докази принципијелне тврдње које никада или скоро никада не кореспондирају са чињеницама.(читај Карла Попера)

Анализирати цео текст нема сврхе јер представља голу конструкцију коју свако, па и приглуп човек, може да изведе. Овде ћемо се позабавити са пар теза, како би појаснили ствар нашем човеку.

Прва је теза да Донбас нема права на самосталност и да је то Путинова завера. Чија је онда завера на Косову? За принципијелног човека важни су принципи, за овог нашег изгледа нису. Једино ако сматра да је Косово ближе Америци него Украјина Русији. Увек су ми били занимљиви ови љубитељи двојних стандарда. Но, Срби су ово добро искусили на својим леђима, па нећемо више о томе.

Друга забавна теза да је Путин творац некакве Путинове интернационале, за разлику од Комунистичке, Социјалистичке и Троцкистичке. Аутор је испустио из вида још једну, а звала се Два и по интернационала. Али то сад није битно. Битно је да су се све те интернационале залагале за светску револуцију и, углавном, порицале државни суверенитет. Поготово она Троцкистичка. Колико видим, Путин се залаже за суверенитет, а аутори перманентних, наранџастих, обојених, арапских и других револуција налазе се на другим местима, па су то деца Лава Троцког (Бронштајна). Они стварају наднационалне власти, политичке, економске и војне. При томе неке од тих власти, иако би требало, нису учествовале на демократским изборима. Питам се ко су онда Троцкисти – интернационалисти? Да нису можда глобалисти?

Најзабавнија од одабраних је трећа теза Иларијонова. У нормалним државама и друштвима језиком, по природи ствари, баве се лингвисти, а у овим другим политичари и аналитичари. Лепо је објаснио Џорџ Орвел у свом делу „1984“ шта је „НОВОГОВОР“, илити „ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ (скраћено „ПОЛИТКОРЕКТНОСТ“)”. Зашто ли ме ово подсећа на ПОЛИТБИРО?

По Иларијонову Путин је извршио лингвистичку агресију на Украјину тиме што не признаје „у“, а признаје предлог „на“. Аутор тврди да се на руском каже у Америци, у Енглеској, у Јапану, у Украјини. Е, ту има проблем са истином. На руском се каже на Украјини. Од рођења знам руски језик, школовао сам се на њему и никада, све до скоро, нисам чуо за израз у Украјини. Зашто је то тако не знам, нисам лингвиста (као и аутор економиста сам).

Иларијонов тврди да је у руском предлог „у“ знак за препознавање државности, а предлог „на“ обележава географску територију. Опет лаже. Када смо код географије на руском се каже на Кавказу али и у Алпима, у Криму и на Камчатци (полуострва). И Јапан и Куба су острвске државе. Каже се у Јапану и на Куби. Зашто се на србском каже у Јапану или на Новом Зеланду или на Филипинима заиста не знам, али је то тако.

Комунисти и њихови мутанти много воле да се баве језиком. Знамо ми то и са наших простора. Први се тиме позабавио друг Стаљин у свом раду „Питања познавања језика“. Присећам се његове главне мисли да су говор и језик повезане са функцијама мозга. Очигледно то није случај са нашим аутором и његовим истомишљеницима из различитих Комсомола и Комунистичких партија, који су практиковали власт, а сада нама саопштавају неке нове непобитне истине. Њихов говор и језик изгледа да су везани за друге органе и животне функције.(Да не буде забуне. Нисам левичар. Леве идеје су за мене легитимне, али ови практиканти нису).

Уосталом, премијер Виктор Черномирдин, бивши шеф аутора транскрипта, потоњи амбасадор Русије на Украјини и човек познат по својим досеткама и каламбурима био је веома јасан. Прича се, када су га питали зашто он користи „на“ уместо „у“ Украјини одговорио је да се не каже (у слободном србском преводу) „набијем те „у“ већ „на“ ону ствар.(он је то рекао у оригиналу).

Према томе, није Путин извршио језичку агресију на Украјину већ се вратио традицији. Уосталом, није ми намера да га браним од његових бивших или садашњих економских и других саветника, истих што су увукли Русију у економско и социјално блато из кога се данас ипак чупа. Нека сам види шта ће са њима. Не слажем се са демонизацијом Путина зарад аболиције похлепних протува жељних моћи.

Ипак је Иларијонов у нечему у праву. Један је Путин до 2007, а други је после. Некоме се то свиђа, некоме не. Уосталом, о државницима не говоре речи и награде, већ дела. На Русима је то да процене, нека их.

Питам се што сам реаговао на овај транскрипт (слајдове нисам видео). Не волим и не требају нам манипулатори који рачунају са неукошћу или похлепом дела домаћег аудиторија. Имамо ми у Србији своје идиоте И, да је нормалне државе, завршили би у затвору, у лудници или на неком другом месту.

Олег Голубовић