СЛУЧАЈ СТАНОЈЕВИЋ: ДА ЛИ СЕ ЦИА У УКРАЈИНИ КОРИСТИ “УЧК” УБИЦАМА ПО ХАИЋАНСКОМ МОДЕЛУ !?

26-02-2014 08:28:16 | | Фејсбук репортер/ mojenovosti.com |

Ми смо на страницама нашег портала објавили више текстова нашег сарадника, председника Српске дијаспоре, са седиштем у Кијеву, господина Драгана Станојевића, као и последње вести о претњама смрћу које он прима од стране удружених украјиниских десничара и шиптарских терориста из редова УЧК. Један од последњих таквих чланака је: ОЧИ У ОЧИ СА ДРАГАНОМ СТАНОЈЕВИЋЕМ КОМЕ ПРЕТЕ У УКРАЈИНИ.

Као што смо сазнали ових дана из више написа у штампи, али и (ин)директно кроз изјаве чланова породице Тимошенко- који се захваљују “албанцима на помоћи”, где је шта више ћерка бивше корумпиране украјинске премијерке Јулије Тимошенко, упоредила наводну репресију украјинског режима према њеној мајци, са наводном репресијом србском режима према шиптарским терористима- веза између “шиптарског УЧК фактора и украјинског нефашистичког екстремизма” је изгледа много дубља него на први поглед.
Из досадашњих анализа развоја догађаја на Кијевским улицама, очиегледно је да су у ову акцију поред “обичних украјинских грађана” били масовно укључени добро тренирани и опремљени маскирани екстремисти и плаћеници. Ја немам сумње да су у свему томе учествовали и страни плаћеници. Бруталност и сурова убиства, као и друго насиље на украјинским улицама, јасно указују на сличност метода које су на нашим просторима користили, између осталих и шиптарски терористи из редова Тачијеве УЧК.
Такође је доказана директна умештаност америчке ЦИА преко њихове Кијевске амбасаде, где је организован паравојни камп за обуку украјинских “побуњеника”, и где су они (према руским безбедносним изворима)., поред тренинга примали и новац и оружје. На улицама Кијева су коришћене све врсте оружја- од ватреног до хладног “средњовековног типа”.
Методе обрачуна ових терориста, не само са украјинским органима безбедности, већ и са ненаоружаним државним службеницима и невиним цивилима су биле изузетно сурове, и нису се само ограничавале на пребијања и убиства, већ и на свирепа мучења, укључујући одсецање делова тела заробљених (живих) припадника органа безбедности.
Ми смо такве сцене виђали широм Косова у режији УЧК терориста. Јавности је мало познато да америчка влада посредством својих дипломата и ЦИА оперативаца, поред употребе озлоглашеног Отпора и Канваса на челу са Срђом Поповићем- у фукнцији смене режима у трећим земљама користила и окореле УЧК терористе. 2004 су посредством америчке владе на Хаити доведени УЧК терористи да би организовали побуњеничке “ескадроне смрти”. За неколико дана, ти “одреди” су свирепо ликвидирали преко хиљаду грађана Хаитија, углавном невиних цивила. Владин отпор је сломљен, и председник Аристид је збачен са власти у насилном пучу.
Све се то одиграло по готово идентичном сценарију који смо видели ових дана у Украјини. По мом личном убеђењу, и у овом бруталном терористичком сценарију су били итекако умешани прсти шиптарских УЧК терориста.
Уосталом удружена кампања украјинских неофашиста (који су тренутно отели власту у Украјини) и шиптарских терориста против нашег сарадника Драгана Станојевића, то најбоље доказује…

УПОТРЕБА УЧК ТЕРОРИСТА У НАСИЛНИМ СМЕНАМА РЕЖИМА
2004., Филип Голдберг постаје шеф Америчке мисије у Приштини и главни „официр за везу“ између шиптарске терористичке УЧК и америчке администрације. У исто време амерички амбасадор на Хаитију Џејмс Фоли организије насилну смену Аристидовог режима, али пошто је политички покрет „Лавас“ био исувише популаран у народу, требало га је трајно ‘’политички’’ онеспособити. То је био „посао“ за Голдберга (тадашњег шефа америчке мисије у Приштини), који организује долазак три окорела УЧК терориста са Косова на Хаити, у улози ‘’инструктора’’ за Специјалне полицијске хаићанске јединице (читај: ескадроне смрти). Они им преносе своје ‘’богато искуство“ у ликвидацији политичких противника и терорисању цивилног сгановништва. Непосредно по њиховом доласку, преко хиљаду лешева недужних цивила је освануло на Хаићанским улицама. Сваки будући политички отпор је брутално сломљен… Коришћење шиптарских УЧК терориста у горњем случају, је документовано од стране Хаићанске штампе: Haiti Progress и Flash Point (Нов.19,2004), али најозбиљнија оптужба о Америчком учешћу у Хаићанском пучу је извештај саме америчке агенције USAID, из Септембра 2004.
ПРИМЕНА ‘’КОСОВСКОГ МОДЕЛА’’ У ДРУГИМ ДЕЛОВИМА СВЕТА
Иза паравана хуманитарне агенције се крије експозитура ЦИА-е
Супротно изјавама водећих НАТО званичника да је Косово био преседан због ‘’хуманитирних’’ разлога, обелодањени документи доказују да је Косово у ствари било пробни полигон за широку примену тајног америчког модела дестабилизације и дезинтеграције многих других независних земаља широм света, које представљају сметњу америчкој и НАТО експанзији.
Свакако да таква пракса није нова, нити непозната америчкој „предаторској нацији“ – почевши од употребе нуклеарног оружја против јапанског цивилног становништва, терорисања и геноцида према вијетнамској нацији… следе: Панама, Гренада, Никарагва, Хаити, Ирак, Афганистан… листа је сувише дугачка за набрајање. Све те земље су на својој кожи итекако осетиле ‘’америчку демократију’’.
Оно што је ново у употреби такозваног ‘’Косовског модела’’, јесте то да је Америчка администрација овај пут одлучила да у таквим илегалним и потенцијално компромитујућим активностима против суверених држава користи (као параван за властите државне илегалне активности) цивилне војне контракторе, и разне друге ‘’цивилне хуманитарне агенције’’ и такозване независне невладине организације (НВО), као и домаћу пету колону у земљама које се нађу на мети тих активности (углавном у виду разних ‘’хуманитирних фондова’’, или ‘’независних медија’’, чији је циљ да воде пропагандни рат против државе домаћина и обликују јавно мнење за потребе западних господара, а заједнички кохезиони фактор им је ‘’амерички долар’’ – ових дана смо сви сведоци такве огољене непријатељске активности на домаћој србској политичкој и медијској сцени).
Индикативно је да су горе наведене такозване ‘’цивилне агенције’’ (USAID, NED, OTI, Carnegie, Soros, CANVAS итд), углавном финансиране из државног буџета, а формално се воде као цивилне институције – што Америчкој влади омогућава да званично ‘пере руке’ од прљавих илегалних активности).
Примери неких водећих Америчких ‘’цивилних’’ агенција које су преузеле многе функције које су раније биле ексклузивно у домену CIA, Пентагона и сродних државних служби су:
MPRI- америчка плаћеничка корпорација под командом ‘’пензионисаних’’ америчких генерала (руководила усташким нападом на Книн у операцији ‘’Олуја’’, обучавала УЧК, као и све остале анти-српске формације на територији бивше Југославије),
NED- Америчка национална организација за ширење ‘’демократије’’, која је стајала иза већине пучева и ‘’оранж’’ револуција у Источној Европи, као и догађању народа који се десио Милошевићу (Лондонски ‘’Гардијан’’ је 2004. писао да без субверзивне активности NED-а Слободан Милошевић би још увек био на власти у Србији)
„NED“ је створила Реганова администрација давне 1983. Неки „високо профилни“ примери илегалне активности те агенције су:
  • Иза покушаја убиства председника Чавеза је стајала још једна америчка “хуманитарна организација” НЕД(ОТИ)…
  • 1997., NED (Национална Задужбина за Демократију) је спонзорисао насилну смену Демократске партије у Албанији
  • Довео је Бугарског председника Стојанова на власт.
  • У Словачкој је организовао пуч против председника владе Владимира Мециова.
  • 2002., учествовао је у државном удару против председника Венецуеле Хуга Чавеза.
  • Поново 2007., користећи своју ‘’клон’’ агенцију OTI- Канцеларија за Транзицијске Иницијативе, NED је покушао атентат на Хуга Чавеза. Интересантно је да је у организацији покушаја убиства Чавеза учествовао претходно споменути озлоглашени амерички дипломата Филип Голдберг (у то време на положају америчког амбасадора у суседној Боливији), који је после тога протеран из Боливије, са чије територије је илегално деловао.
  • Иначе, OTI и CIA оперативац Голдберг су активно учествовали у анексији Косова од стране НАТО-а.
  • Појава OTI-а у разним независним земљама се поклапа са крвавим политичким превратима и грађанским ратовима на тим просторима, у којима су хиљаде невиних изгубили животе.
Овде је све то рађено под маском наводно невладиних агенција (НВО), да би се избегла међународна политичка и правна одговорност за дела која „дефакто“ конституишу ратне злочине, геноцид, као и повреде Женевске и других међународних конвенција.
ПУЧ НА ХАИТИЈУ УЗ ПОМОЋ ШИПТАРСКИХ УЧК ТЕРОРИСТА!?
Председник Хаитија, Жан Б. Аристид- поред америчких “хуманитараца” њега су “уклањали” и шиптарски терористи…
Током 2003. на Хаитију, демократски изабран председник Аристид и његов (у народу широко прихваћен) политички покрет „Лавас“ постали су сметња америчким интересима у том делу света.
Џејмс Фоли (већини нас познат као представник за штампу америчке владе, у време НАТО бомбардовања Србије) постаје амерички амбасадор на Хаитију. У исто време на Хаитију се „изненада“ појављује фамозни Филип Голдберг, чија ће улога у тој сиромашној, али за Америку стратешки важној земљи, постати јаснија у каснијем тексту. У овом конкретном случају улога Фолија и Голдберга је била насилна промена Аристидовог и успостављање про-америчког режима на Хаитију.
2004., Филип Голдберг постаје шеф Америчке мисије у Приштини и главни „официр за везу“ између шиптарске терористичке УЧК и америчке администрације.
У исто време амерички амбасадор на Хаитију Џејмс Фоли организије насилну смену Аристидовог режима, али пошто је политички покрет „Лавас“ био исувише популаран у народу, требало га је трајно ‘’политички’’ онеспособити.
То је био „посао“ за Голдберга (тадашњег шефа америчке мисије у Приштини), који организује долазак три окорела УЧК терориста са Косова на Хаити, у улози ‘’инструктора’’ за Специјалне полицијске хаићанске јединице (читај: ескадроне смрти). Они им преносе своје ‘’богато искуство“ у ликвидацији политичких противника и терорисању цивилног сгановништва. Непосредно по њиховом доласку, преко хиљаду лешева недужних цивила је освануло на Хаићанским улицама. Сваки будући политички отпор је брутално сломљен…
Коришћење шиптарских УЧК терориста у горњем случају, је документовано од стране Хаићанске штампе: Haiti Progress и Flash Point (Нов.19,2004), али најозбиљнија оптужба о Америчком учешћу у Хаићанском пучу је извештај саме америчке агенције USAID, из Септембра 2004.

ПОЈАВА ФИЛИПА ГОЛДБЕРГА
1101871990.-те, у америчком „стејт департменту“ се појављује саветник Филип Голдберг, који касније постаје амбасадор. Голдбергов ресор су биле субверзивне обавештајно-војне акције према тада, још увек међународно признатој чланици УН, СР Југославији.
1991.-ве Савет Европе отворено подржава насилну сецесију Словеније и Хрватске од Југославије.
У јуну те исте године, када ЈНА покушава да испуни своју уставну обавезу и заштити уставни поредак и територијални интегритет Југославије, исти Европски Савет претњом економским и политичким санкцијама, зауставља (привремено) интервенцију ЈНА- што ће омогућити сепаратистичким републикама да се регрупишу и додатно организују за крваву сецесију.
Те исте године, Амерички амбасадор у Југославији Цимерман, у интервјуу немачким медијима, отворено износи сазнања о немачком директном упливу у сецесију Хрватске од Југославије. Амбасадор Цимерман износи прецизне податке о дневним контактима тада немачког министра иностраних послова Геншера и хрватског министарства иностраних послова.
У децембру 1991., Немачка званично признаје сецесију Словеније и Хрватске и отвара амбасаде у Загребу и Љубљани, на територији тада још увек међународно признате Југославије. Поред тога што тај потез даје велику моралну подршку сепаратистима, Немачка такође почиње убрзано илегално снабдевање сепаратиста наоружањем из свог (углавном бившег источно-немачког) арсенала, као и тајне обавештајно-војне активности на територији суверене Југославије.
1994., горе поменути Филип Голдберг постаје задужен за америчке субверзивне обавештајно-војне операције у Босни, и у том раду тесно сарађује са америчким специјалним изаслаником Ричардом Холбруком.
1995., Филип Голдберг постаје Шеф америчког административног особља приликом преговора о судбини Босне у Дејтону!?
1996., Филип Голдберг постаје Специјални Асистент заменику америчког државног секретара Стробу Талботу. Господин Талбот је заједно са америчком државном секретарком Мадлејн Олбрајт био један од водећих архитеката рата против Србије у 1999-ој.
2004., Филип Голдберг постаје шеф Америчке мисије у Приштини и главни „официр за везу“ између шиптарске терористичке УЧК и америчке администрације. У исто време амерички амбасадор на Хаитију Џејмс Фоли организије насилну смену Аристидовог режима, али пошто је политички покрет „Лавас“ био исувише популаран у народу, требало га је трајно ‘’политички’’ онеспособити- Фоли позива Голдберга да доведе УЧК терористе на Хаити, у фукцији насилног обарања режима демократски изабраног председника Аристида…
2007, амерички амбасадор Филип Голдберг је протеран из Боливије због покушаја организовања атентата на Хуга Чавеза, председника Венецуеле. Против њега је такође покренут поступак због “балканизације” Боливије где је у спрези са са десничарима и неким хрватским капиталистима (вероватно потомцима усташке емиграције) радио на етничким поделама и изазивању грађанског рата у тој земљи...
2004., Филип Голдберг постаје шеф Америчке мисије у Приштини и главни „официр за везу“ између шиптарске терористичке УЧК и америчке администрације. У исто време амерички амбасадор на Хаитију Џејмс Фоли организије насилну смену Аристидовог режима, али пошто је политички покрет „Лавас“ био исувише популаран у народу, требало га је трајно ‘’политички’’ онеспособити. То је био „посао“ за Голдберга (тадашњег шефа америчке мисије у Приштини), који организује долазак три окорела УЧК терориста са Косова на Хаити, у улози ‘’инструктора’’ за Специјалне полицијске хаићанске јединице (читај: ескадроне смрти). Они им преносе своје ‘’богато искуство“ у ликвидацији политичких противника и терорисању цивилног сгановништва. Непосредно по њиховом доласку, преко хиљаду лешева недужних цивила је освануло на Хаићанским улицама. Сваки будући политички отпор је брутално сломљен… Коришћење шиптарских УЧК терориста у горњем случају, је документовано од стране Хаићанске штампе: Haiti Progress и Flash Point (Нов.19,2004), али најозбиљнија оптужба о Америчком учешћу у Хаићанском пучу је извештај саме америчке агенције USAID, из Септембра 2004.