Генеза случаја ,,Украјина“ – дио I
Криза је почела након што украјинске власти крајем новембра нису потписале припремљени споразум о зони слободне трговине са ЕУ, крајње неповољан за Украјину, који би и економском савезу Русије, Бјелорусије и Казахстана створио велике проблеме. Трговина по европским стандардима би затворила многа украјинска предузећа (Украјина би постала искључиво увозник), а роба из Европе би, преко Украјине, преплавила и три чланице Царинског савеза и угрозила производњу и у њима. Европска Унија, у којој је у појединим земљама незапослено око четвртине становништва, покушава да своју унутрашњу кризу пребаци на леђа Украјине, Русије и других земаља на које су они склони да гледају с висока, искључиво као тржиште, не водећи рачуна о њиховим социјалним и другим интересима.
Послије одбијања Јануковича да потпише споразум прозападна опозиција је окупљала своје присталице на Мајдану у Кијеву (мајдан руски значи трг), који су преименовали у Евромајдан; „Eврореволуција“ пролази под аntiruskim лозинкама. Запад у Украјини распаљује украјински нацинализам и католички клерикализам, дијели православну цркву и изазива смутњу у циљу супротстављања Украјине Русији, у шта већ дуго улаже и велика средства. Унутрашње подјеле су вјерске, ради се о једном народу – малоруском, украјинском, који је, уз великоруски и бјелоруски, једна од три гране једног – руског народа. Вође „револуције“ су суманути, манијакални националисти-русофоби и клерикалци. Истина је да је економско стање у земљи тешко, али Запад становништво злоупотребљава за распиривање сукоба.
Грађански рат у Украјини треба и да веже руке Русији док Запад заврши свије прљаве послове на Блиском и Средњем Истоку – у Сирији, коју су већ скоро уништили, и у Ирану. Он треба и да отежа и онемогући стварање Евроазијског савеза словенских и других народа, таква је рачуница америчких јастребова и њихових европских скутоноша.
Носилац Евромајдана је Галиција, западни дио Украјине у којој већину становника чине грко-католици. Кијев је, као главни град, више талац него саучесник оног што се догађа, мада има говора да је у њему подијељено више стотина хиљада комада ватреног оружја. Ударне снаге стижу из Галиције, она је, охрабрена подршком Запада, узела на себе да одреди правац кретања Украјине мимо воље народа изражене на изборима.
Украјинска грчко-католичка, Унијатска црква је 2013. имала 4 милиона и 346 хиљада вјерника, што је мање од једне десетине становника Украјине, у којој сада живи 46 милиона људи. Унијатска црква постоји од 1596. (Брестска унија), када је, под притиском пољске власти, већи дио епископ Кијевске митрополије Константинопољског Патријархата признао власт римског папе и католичке догмате, уз очување православних обреда. Црква се укоријенила у западном дијелу Украјине који је био под влашћу католичких држава – Пољске и Аустрије.
Огромна већина становника Украјине су православни хришћани. Међутим, и они су, на жалост, подијељени, јер се, слично као и у Црној Гори, 1992. појавила неканонска самопроглашена Украјинска православна црква Кијевског патријархата.
Данашњи Drang nach osten (њемачки: Поход на Исток) је поход Каролиншке, католичко-протестантске Европе и Запада у цјелини на византијско-словенску, православну цивилизацију. У Украјини се данас наставља оно што се 1990-х година догађало у Југославији. Након слома Совјетског Савеза Запад преуређује бивши социјалистички свијет уздижући на власт католике и потискујући православне, у првом реду Русе и Србе. Крајњи циљ је, колико се може видјети, уништење читаве православне цивилизације и њено подређивање Западу. Други циљ је слабљење Словена, који су далеко највећа етничка група у Европи. Све што се данас догађа унутар Украјине усмјерено је како против њених дугорочних интереса тако и против Русије и њиховог братског савеза; слично односима Србије и Црне Горе – што више заваде, подјел и мржње, то боље. Један од разлога, не и једини, је тај што Украјина Русију, а Црна Гора Србију одваја од мора. Западна стратегија је опкољавање и уништење ова два народа и њихове државе.
Запад Украјину није оставио на миру да се сама одлучи за могуће приступање Царинском савезу са Русијом и осталим његовим чланицама. Русија је у међувремену Украјини, која се налази у врло тешком финансијско-економском стању, одобрила кредит од 15 милијарди долара и смаљила цијену гаса за једну трећину – са 410 на нешто мање од 270 долара за хиљаду кубних метара, пружила руку помоћи. Украјини су отворена врата и за улазак у Евроазијски Савез, који треба да почне да дјелује 1. јануара сљедеће 2015. године.
Украјина је, послије Русије, највећа европска држава (има преко 600 хиљада км). Садашње границе су успостављене 1954., када је Хрушчов самовољно Крим узео од Русије и дао га Украјини, народ (већина становника су Руси) се ништа није питао. Украјина има 46 милиона становника; 1991. је имала 52 милиона, за двадесет година независности изгубила је шест милиона. Овај ужасни пад становништва, а стање је слично и у другим православним земљама које су на врху свјетске љествице по том пшоказатељу, најбоље говори какво је стање у земљи. Украјина је члан Заједнице независних држава ЗНД, има и статус посматрача у Организацији Уговора о колективној безбједности ОДКБ и Евроазијском Савезу.
У случају Украјине, Запад је напустио своју раније примјењивану, понижавајућу методу „мркве и штапа“. Ништа нису нудили, напротив, поставили су услове који би земљу довели у још кудикамо теже економско, а тиме и друштвено и политичко стање. Умјесто мркве нашло се батин, ито подоста, којима је законито изабрани предсједник истјеран из предсједничке палате. Ако не дјелује демократија (прозападни кандидат Јулија Тимошенко је изгубила изборе) дјелотворна је батина. Поготово ако је носе добро плаћени десничари.
Вође опозиције су Арсениј Јацењук, Виталиј Кличко и Олег Тјагњибок? Досадашња Врховна рада Украјине, изабрана на изборима 28. октобра 2012., имала је 450 посланика. Владајућа, Јануковићева Партија региона имала је 210 посланика, Свеукрајинско удружење Батковшћина 99 (Јацењук, предсједник странке је Јулија Тимошенко), Украјинска демократска алијанса за реформе УДАР 42 (Кличко) и Свеукрајинско удружење Слобода 37 посланика (Тјагњибок). Комунистичка партија Украјине, чији је предсједник Пјотр Симоненко, имала је 32 посланика. Пуномоћја посланика су на пет година, до 2017. године.
наставиће се ………
