Кетрин Ештон као жртва Болоњског система

10-03-2014 02:08:14 | | Фонд стратешке културе/ mojenovosti.com |

Болоњски систем образовања своје корене има у дубокој прошлости и представља потребу европских империја да васпитавају кретене за државну службу. Продукти тог система били су многобројни представници административних и војних структура европских држава, који су се на службеној лествици издизали управо захваљујући свом идиотизму. Одличан пример оваквог типа верних поданика имамо у лику Кадета Биглера из романа Јарослава Хашека “Доживљаји доброг војника Швејка”. О њему су колеге овако говориле: “Идиотизам кадета је био очигледан и нико није сумњао да ће он уписати Војну академију и да ће је блиставо окончати”.

Поред овог књижевног јунака, постојао је и реални персонал – Премијер Велике Британије (1937-1940. године) Невил Чемберлен - међу својим рођацима и пријатељима сматран је за малоумника, што је он и потврдио потписивањем Минхенског споразума 1938. године.
Како је време протицало, систем се морао модернизовати, јер ранији полазници Болоњског система нису морали скривати свој интелектуални капацитет, него су се чак њиме поносили, данас, са почетком информативног ратовања, постало је неопходно да се те врлине на неки начин замаскирају. У резултату модернизације, васпитаници су приучени да глуме наступе глувоће, немости, привременог губитка расуђивања (blackout) и расплинутог мисаоног тока (diarea verbalis) што их чини још умешнијим борцима у промовисању демократских вредности и различитих слобода западног типа. Данас су њихове вештине избрушене до савршенства и могу бити демонстриране како у колективном, тако и у индивидуалном изражавању.
Примера симулирања привременог губитка расуђивања западних политичара има читава гомила, али у последње време је све више почела да избија у први план Кетрин Ештон, шеф Бриселске дипломатије. О овој изузетној жени треба рећи неколико речи. Према Википедији, родила се у простој породици, али је због својих заслуга према краљевском двору стекла звање баронесе, што непогрешиво указује на ефикасност Болоњског система у британској изведби. У Википедији није ништа наведено о занимању њеног оца, али према неким подацима тај обични грађанин се бавио свирањем на бубњевима, па је лупао удараљкама у свом малом месташцету у грофовији Апхоланд. Према тим гласинама, родитељ је кад побесни ударао удараљкама по свему што му допадне шака, па тако и по глави својих наследника, што је представљало ефикасну допуну у васпитању малене Кетрин, по методици Болоњског система. Од тада, не само њене речи, него и израз лица, носе печат тешких година формирања личности.
У овом тренутку она часно извршава своје обавезе и још никада није изневерила очев “Крунски савет” у који је ушла 2006. године. Један од њених најистакнутијих дипломатских подвига представљао је потпуни губитак свести (blackout) по питању косовских трговаца људским органима. Због чињенице да својим ступањем у образовни систем Европске Уније, косовски “чистачи утроба” који представљају својеврсни виши слој “независног Косова” (у коме као истински драгуљ блиста власник тајног “месарског погона”, “Премијер Републике” Хашим Тачи) - овакав метод показао се апсолутно неопходним. У овом случају, парализа је захватила велики део свести Кетрин Ештон, јер је као непосредни покровитељ Хелсиншког акта ОЕБСА, са његовом “хуманитарном корпом”, у првом реду она била дужна да укаже на неприхватљивост уласка сличних трговаца људским органима у европску породицу народа.
Али и она, као и Медлин Олбрајт - друга жртва те чудне изопачености - неравномерно дише поред лепотана-вампира Тачија и њен мозак упада у продужени blackoutпри самом помену његовог имена. Последица ове патологије је тенденција Кетрин Ештон да се изругује са србским руководиоцима, које је не једном подвргла насиљу у перверзним формама, терајући их да потпишу документа која су противна здравом разуму.
У овом тренутку Кетрин Ештон се бави промовисањем демократије међу бандитским формацијама украјинских националиста под покрићем либералног кловна, што захтева непрекидну примену технике губљења памћења и вербалне дијареје. Ситуацију отежава чињеница што, за разлику од косовских вампира који су своја дела вршили без присуства ТВ камера и широке јавности, то су украјински бандити често морали да решавају постављене им задатке пред укљученим видео камерама и другим средствима контроле. Тако су се на великом екрану појавили сижеи са пуцањем из снајпера по митингашима и милицији, што је уосталом широко распростањен начин промовисања демократије у недемократским државама.
Слични методи по правилу су веома ефикасни, кривица се сваљује на тоталитарни режим подвргнут рушењу. Тако је било на пример у Москви, у Литванији, у Египту и у многим другим неразвијеним деловима света.
Сада захваљујући тупавости естонског министра иностраних послова Урмаса Паета, који је попут детета преко телефона саопштио те детаље Кетрин, шеф Бриселске дипломатије мора пред очима целог света да демонстрира парализу мозга и уопште не реагује на ту сензацију. А шта је са “хуманитарном корпом” ОЕБСА?
Штавише, Министар иностраних послова Русије Лавров затражио је од целокупног високог савета ЕУ који се окупио зарад разматрања питања Украјине, да прокоментаришу те кадрове. Но, ту се поново при руци нашао Болоњски систем и ми смо постали сведоци колективне парализе мозгова.
Нема сумње да ће сва предстојећа политика ЕУ и САД по питању Европе бити препуна епизода са губитком свести и вербалном дијарејом, којој се већ додају претње по систему потпоручника Дуба из тог истог романа Јарослава Хашека: “Ви мене не познајете, али ћете ме упознати”.
Овај лик је такође одрастао у традицијама указаног система, али треба рећи да је он погрешио у томе да га “ми не познајемо”. Знамо и чак се сећамо како је он завршио своју каријеру опаливши из револвера у сопствену задњицу. Смешни су ти ликови. Само што сад није смешно Украјини.