НОВИНАРСКА И КЊИЖЕВНА "РЕТОРИКА"
Новина се сада штампа много,
а читаоци не желе да их оцењују строго.
Има и других медија поред новина у киосцима,
што нам "боду очи" и "парају" уши свима.
У неким медијима има свега и свашта,
о чему све може да се смисли и машта.
Њихова "реторика" је "савремено" развијена,
без обзира да ли је читаоцима и слушаоцима омиљена.
На насловним странама у новинама,
великим словима као нека реклама,
најављују се најинтересантније вести,
које ће знатижељне читаоце "потрести".
У неким има и вулгарних израза,
па многи читаоци кажу да су без "образа".
"Срамота" је да се такве речи чују,
а још је горе да се и писмено публикују.
Одговорни се на ово само смеју,
па кажу да пишу како знају и умеју.
За читаоце ће новине бити интересантније,
без обзира ко је у праву, а ко није.
Неки новинари, а и књижевници,
нису у нашем језичком знању "лаици".
Мушкарце неки од њих називају "буздованима",
а жене још погрднијим називима.
Има и других разних примера,
који су производи њихових "пера".
На првој страни новине пише да је неко ј... јежа,
па када то човек прочита, ухвати га "језа".
Каже се да једна ласта не чини пролеће,
па ни ови примери нису једино "вулгарно цвеће".
Да ли је ово "култура њиховог језичког знања",
или су најновија нашег језика "изражавања"?
Вероватно није ни једно ни друго,
а читаоци се питају колико ће то трајати дуго?
Без обзира на сва оваква трајања,
питање је да ли су то "културноваспитна и језичка знања"?
Живко Беговић
