Нема срећиних љубави ( Il n'y a pas d'amoure hereux, L, Aragon )
У животу Владимира Иљича Лељина (1870-1924 ) , вође светског пролетаријата биле су четир ижене у које је он био заљубљен.
Жена вође: Надежда Крупска у окружењу супарница
О првој краткотрајној љубави и о другом роману вође Велике Октобаске револуције се не зна много.
У последње време се све чешће говори о његовој последњој љубавници Инеси Арманд .Он змало није бацила у сенку његову закониту супругу Надежду Констатиновну Крупску (1869-1939 ) чИји се рођендан пбележава последњег дана у фебруру.
Лењинов жена је преминула један дан након свог 70.рођендана .
Дана 26. Фебрура ( по новом календару ) године 1869. У престоници Руске империје, у Петербургу, у племићкој породици се родила девојчица Нађа.
Дана 27. фебруара 1939. г. у престоници СССР-а.Москви, преминула је удовица вође међунродног рдничког покрета Надежда Констатинова Крупска.
Као и њен будући супруг, и Надежда Крупска је потицала из племићке породице.Неки историчари претпостављају да је Надежда Крупска могла припадати роду кнеза Андреја Крупског –првог руског дисидента , или тачније: издајника , војсковође-пребега.Више је познат по улози коресподнета с царем Иваном Грозним.
Та верзија је настала на основу сличности племићког грба Крупских с грбом кнеза Курбског.
Међутим, у време кад је рођена Нађенка , племићко породично домаћинство Крупских је било сасвим осиромашило.Поручник Константин Игњатијевич Крупски имао је ту несрећу да се са симпатијама односи према учесницима Пољског устанка 1863. г. Официр-либерал на дужнсти војног команданта у провинцији Пољске , штитио је месно становништво од политике русофикације не вршећи притисак ни на Пољаке ни на Јевреје и користећи се симпатијама ових дргих.
После тога кад је у овом крају боравио генерал вршећи инспекцијски надзор,Крупском су судили зато што не иде у цркву и говори пољски.
Монтирани процес је трајао целих десет година, а породица је све више сиромашила.
Отац био принуђен да тражи посао у више градова Русије, а после своје смрти оставио је само дугове.
Са 14 година Надежда почела самостално да зарађује
Са 14 година Надежда је почела самостално да зарађује за себе и мајку, дајући часове деци из суседних кућа.Ујутру би девојка –тинјџерка помагала мајци да опслужује станаре поспремајући им собе и није се гнушала никаквог посла.
Посећујући предавања марксистичког курса ,девојка, одлична ученица ,невиског раста ,се упознала с Владимиром Уљановим.Није, међутим успела да остави било какав утисак на младог марксисту , испоставило се да овог младог човека не интересује ниша осим посла којим се бави, па чак ни девојке.
Прва Лењинова љубав: Аполинарија Јакубова
С првом љубви Владимира Иљича,Аполинаријом Јакубовом,Нађа је била у пријатељским односима.
Блиске пријатељице, девојке-гимназистиње ,радиле су заједно у једној петербуршком илегалном кружоку , бавиле се пропагндом међу рдницама и периодично вршиле послове курирске службе .
Крупска је писала како су се она и Аполинарија Јакубова ,преслачиле у просту одежду , мешале међу гомилу радница како би из прве руке добили информације о ситуацији у фбрици Тортони и преносиле их Уљанову. Сређујући скупљени материјал,Волођа је штампо летке и прогласе које су његове пријтељице после смене дистрибуирале међу пролетере.
Савреници су тврдили да је Аполинарија била лепша на оку и паметиија од Надежде , али је Крупска имала бољу нарав и развијенији женски иснтикт.
Владимир Уљанов проси Аполинарију, али га она одбија
Недуго после свог хапшења 1895. Владинир Уљанов је запросио Јакубову. Из тамничке ћелије он је написао писмо у којему је замолио Јакубову и Крупску да дођу у Шпалерну улицу и сачекају одређено време иза тамничких врата тако да их он може видети кроз прзр кад робијаше буду водили у шетњу.Прозор гледа на Шпалерну улицу.
Након четврт века Крупска је „простосредачно „ признала:
„Аполинарија из неких разлога није могла доћи,“ па је она сама стајала иза зидова казамата.
Аполинарија је одбила Владинира Уљанова и није хтела дс се уда за њега . Умрла је од туберкулозе у мају 1913.
Надежда се Лењином зближила у прогонству
Надежда се сближила с Лењином у време проведено у прогонству.Она се налазила у Уфимској губернији, Волођа у Шушенском.Крупска је предала молбу у којој је навела како се сперма да се уда за Владимира Уљанова и по тој основи је молила да издржава пргонство у Шушенском.
Нађа стиже у Москву с мајком и библиотеком
Ана Иљичина Уљанова која се с Крупском срела у Москви писала је брату :
„Сада је к нама у госте дошла Нађа.Личи на харингу.“Лењин се као дете радовао доласку Нађином доласку у Москву .Премда безумно заљубљен у њу никад није био.Надежда , истина, није личила на харингу ( иако је међу њним партијским псеудонима била и „Риба „, па чак и „Змијуљица“),али је почела изгледати некако старија од својих година и не тако привлачно као у време младости.
Можда се Лењин више радовао библитеци коју је са собом донела Крупска, него самом њеном усељењу.
Мадежда Крупска је довела са собом не само библиоетку, него и мајку.
Крупска је сама водила невелико домаћинство,гајила у малој башти краставце и друго поврће.
У тим пословома се боље сналазила него у кухињи па је зато нашла 13-годишњу Пашу која је на себе пеузела функцију куварице.
Надежда Констатиновна је обучавала децу да читју и пишу, кад се Паша толико описменила да је почела да води днвник, њена „учитељица „ силно се обрадовала.
Године 1985.Лењин и Крупска су ступили у црквени брак.
Друга пролазна авантура
Друга пролазна авантура Иљича догодила се у време кад се међу чланицма часописа „Нови живот „ појавио и његов чланак потписан са „Н.Лењин „.Он је под тим псеудонимом писао, а живео под другим.
С пасошем на име Енглеза Виљема Фреја, руски револуционар је прелазио из једног конспиративног стана у други .
Понекад је Иљич излазио у вечерњим сатима у познате рестоарне како би се мало опустио .
Једном приликом је у друштву свог пријатеља Михаила Румјанцева , који је такође сарађивао у „Новом животу „ Владимир Уљанов вечерао у ресторану.Приметивши да Иљич на себи својствен начин показује интересовање за младу даму која је седела за суседним столом, Румјнацев је позвао је да пређе за њихов сто.
То није ишло тешко обзором да је Михаил Румјанцев већ познавао ту младу даму, Јелисаавету де К.
Претходно је упозоривши да не поставља сувишна питања ,он је младу даму упознао с Лењином.Познаницу је интерсовало да ли је тајанствени незнанац стварно британски поданик, на што је Лељин са двосмисленим осмехом одговрио :“Не баш сасвим Енглез „.
Поседели су тако један сат.Лењин је том прилико био прилично уздржан, али ипак није могао прикрити симпатије за своју сабеседницу, што се Јелиссвети де К. допало па је помало и флертовала.
Она је иначе била паметна жена, доброг владања, помало склона авантурама и по природи је била слична Јакубовој.
Кроз недељу дана игром судбине Јелисавета де К. се нашла у редакцији „Новог живота „ и неочекивно се тамо срела с Лењином.
„Због чега више не обасипате својом пажњом татарске ресторане“ заинтересовао се Иљич.
Јелисавета де К. је разумела да јој је овим питањем упућен позив на вечеру.Озбиљној жени тога времена није приличило да прихвати позив мало познтог мушкарца, па је затражила савет од Румјанцева.
„Мог пијатеља Фреја, жене, наравно, интересују, али углавном у маси,како да кажем,у колективном,то јесте у социјалном,или ,ако хоћете у политичком смислу речи.Веома сумњам да би он могао да се заинтересује за било коју индивидуалну жену.Дозволите ми да кажем да је он после наше заједничке вечере, ако могу да вам поверим, као и пре се односио с подозрењем према било којем новом познанству страхујући од дојава и шпијунаже.Био сам приморн да му објасним ко сте Ви и какви сте.Осим тога сам га упозорио да од вашег стана нема бољег места за нелегалне сусрете, „ одговорио је својој познаници Румјанцев.
Стан Јелисавете де К . постаје стециште илегалних кружока
На крају крајева,Јелисавета де К. није могла одбацити предлог да свој стан претвори у место илегалних сусрета револуционара.Први је увек стизао Виљем Фреј ( Лељин ) саопштавајући домаћици лозинку за данашњи дан.
Понекад се састанак отказивао и њих двоје би тада остајали сами.Јелисавета се сећала како је Владимир Иљич после вечере са задовољством прао судове и волео да приставља самовар.Лењин је не говорећи ни речи покзиво да воли своју домаћицу.
Не тако лоша пијансткиња, Јелисавета је једном за свог госта извела његову омиљену „Патетичну „ сонату Бетовена.Лењин је змолио да још једном одсвира целу сонату, а затим да понови само њен почетак.
На њено зачуђујуће питање чиме га тако првлаче први акорди сонате, Ињич је одговрио да га почетак Бетовеновог дела подсећа на мелодију ревлуционарне песме коју пева јеврејски Бунд.
Разговор о романима Кнута Хамсуна
Заподео би њих двоје понекад и разговр о ,у то време популарним романима Кнута Хамсуна.Лењин је био прочитао смо роман „Глад“ који је разумео искњучиво као дело у којему су показани ужаси капиталистичке експлоатције.Друга дела норвешког писца он није читао.
А Хамсуновој обожаватељки било је интересантно да разговара о његовим љубавним романима.
„Сад ми је јасно да од тебе социјал –демократкиња никад неће испасти“,рекао јој је Лењин, а она му узвратила:
„А од тебе никад ништа неће испасти осим социјалдемократе. „
Тако му је одбрусила бивша љубавница Јелисавета де К, која је након раскида љубавних веза остала с Лењином у пријатељским односима.Они су се сретали ,дописивали. Њена писма су изгубљена, а писма која је добијла од Лењина су сачувана.
Велика авантура са Илесом Армандом
Најдубљи трљг у Лењиновом животу оставила је његова љубавна веза са Инесом Арамад којој се он у псимима , као и Јелисавети де К. обраћао са „ти „.
Узајамни односи Лењина и Инесе Арманд су били толико драматични и изазивали огромно интересовање јавности, па ће зато бити као занимљива љубавна тема великана обрађени у посебном прилогу из овог циклуса.
