Владимир Путин прекида сан о Европској унији
Још увек не можемо знати куда води ова узнемиравајућа конфронтација између Русије и Запада поводом Украјине, али барем би требало да нам је јасно зашто је до ње дошло. Медији истрајавају у тврдњама да је започета жељом Украјине да потпише „Споразум о трговини” са ЕУ. Али, оно што је стављено на коцку далеко превазилази то. Дуже од деценије, ЕУ је покушавала да – не само Украјини, него и осталим деловима некадашњег Совјетског Савеза – овери потписе на „партнерским” споразумима, чија су сврха даље „европске интеграције”.
Као што можемо видети из „Споразума о придруживању” понуђеног Украјини, он нема за циљ само да јој омогући приступ јединственом тржишту ЕУ, већ и да је учини компатибилном са ЕУ кроз читав спектар политичких питања, од енергије и животне средине до људских права и система правосуђа. Другим речима, будући да је већ прогутала три државе које су раније биле сателити Русије, ЕУ у својој незаситој жељи да прошири своју империју тражи да Украјина одигра на исту карту.
Када види како ЕУ прави ратну сценографију у његовом дворишту, не чуди да, као прави руски националиста, председник Путин то види као претњу. Ако чачкамо руску мечку, она ће реаговати адекватно.
Оно што застрашује заправо је конфузија у начину на који Запад одговара на то. Од америчког државног секретара Џона Керија до оних, тако оправдано названим, анонимуса попут Андерса Фога Расмусена из НАТО-а и Штефана Филеа, европског комесара за придруживање, које видимо како тумарају од једне до друге конференције за новинаре а да не знају шта да раде.
Истина је да је ЕУ, изгубљена у свом узалудном сну да се прошири још више, барем изведена на чистину. Организација конципирана тако да оконча са национализмом суочила се са чињеницом да је осећај националног идентитета превише јак да би био потиснут.
С једне стране, видимо лидера кога јаким чини свест о томе да су интереси његове земље недопустиво угрожени. С друге стране, западни медиокритети, ушкопљени својом колективном фантазијом, напокон су схватили да је она налетела на тврд орах. Ово је заиста незабораван тренутак за „Европску идеју”.
