Налазите се на страници > Почетна
> Политика > Ако је кримски референдум нелегалан, онда је нелегално и само постојање САД
Ако је кримски референдум нелегалан, онда је нелегално и само постојање САД
Зато што је референдум одржан и што је у њему учествовало безмало 90% становништва, при том се око 95% њих изјаснило за излазак из састава Републике Украјине и поновно уједињење Крима са Русијом, а на територији 13 колонија Велике Британије није било референдума и оне су изашле из њеног састава по одлуци делегата Континенталног конгреса.
Уопште, вероватно је неправилно претварати политичко-правне норме једне земље у норме неког универзалног права. Али, ако се ради о земљи која покушава да себи присвоји право да суди о основаности политичко-правних норми других земаља и читавог међународног живота, онда основаност њених мишљења може да се призна само у оној мери у којој она одговарају њеним сопственим политичко-правним основама.
Када је 13 америчких колонија објавило да излазе из Британске државе – нису питале британску круну и британску владу за право да се окупе и размотре то питање.
Оне се нису руководиле енглеским нормама и законима, исто као ни указима краља Џорџа. Сем тога, оне су отворено игнорисале то што је краљ прогласио њихове одлуке нелегалним и основале су армију за уништење војника које је он упутио да подрже законитост и реда на „територији коју су заузели сепаратисти“.
Оне су само објавиле да у одређеним условима „ток догађаја доводи до тога да је један од народа приморан да прекине политичке везе које га повезују са другим народом и да заузме самостално и једнако место међу државама света, на које он има право по законима природе и њеног Творца“, и игноришући законе земље којој су припадали са политичко-филозофског становишта, прогласиле су да је то што су саопштиле правилно.
А своје објашњење назвале су „Декларацијом независности САД“.
„Ми полазимо од очигледне истине да су сви људи створени једнаким и да су им од Творца дата одређена неотуђива права у која спадају живот, слобода и тежња за срећом“. Ради остварења тих права – људи оснивају владе које своја законска овлашћења остварују на основу сагласности оних којима управљају.
У случају да неки облик владавине постаје погубан за те циљеве, народ има право да је промени или укине и да оснује нову владу засновану на принципима и формама организације власти, које му се чине да ће на најбољи начин људима осигурати безбедност и срећу“.
Односно, они су рекли да сваки народ има право да сам одлучи коју форму власти и коју форму државе да бира, а коју да одбаци. И у којој земљи да живи.
Ако је такво право имало 13 америчких колонија – значи, такво право има и сваки други народ, укључујући и људе који живе на територији Кримског полуострва.
Ако људи који живе на територији Крима немају то право и морају да остану у саставу Републике Украјине, значи да људи који су живели на територији 13 америчких колонија такође нису имали то право и морају да се врате у састав Уједињеног Краљевства.
Тада су њихови делегати објавили да је „историја владавине владајућег краља Велике Британије – скуп небројених неправди и насиља, чији је непосредни циљ успостављање неограниченог деспотизма“.
Они су изнели оптужбу и никоме на свету, никаквој судској инстанци нису је доказивали. Они су само објавили да је то тако и набројали оптужбе.
Али, и становништво Крима такође сматра историју владавине националистичких влада данашње Украјине за „скуп небројених неправди и насиља, чији је непосредни циљ успостављање неограниченог деспотизма“.
И такође нису дужни никоме ништа да доказују, мада су спремни да докажу. Ипак, чак се не ради о доказима – ради се о принципу који се у савременом друштву уобичајено назива принцип „суверенитета народа“.
Они га проглашавају за нелегалан из једног разлога, зато што им није користан. А они за које он није корисан, међусобно се договарају да им је корисно да га сматрају нелегалним.
Принцип права на самоопредељење првобитно је био приоритетнији од принципа поштовања територијалне целовитости, који у многоме стоји на његовом путу.
Други ниво састоји се у самом карактеру дефинисања тих принципа. Принцип територијалне целовитости у пуном свом облику изгледа као „принцип поштовања територијалне целовитости“.
Принцип права на самоопредељење – као „право“.
Право значи да оно постоји првобитно, приоритетно и може да буде ограничено само, или другим правом, или добровољним одустајањем од његовог коришћења из ових или оних разлога.
Принцип територијалне целовитости изражава оно на шта државе имају право. Принцип права на самоопредељење фиксира оно на шта народи имају право.
Ако у некој конкретној ситуацији они почињу један другом да противрече, онда питање о признавању једног или другог приоритетним више није само и није толико питање права. То је питање политичке филозофије и политичке идеологије, а отуда и признавања и прихватања овог или оног типа вредности: приоритета воље државе над правима народа или приоритета воље народа над правима државе.
Међутим, воља увек је изнад воље ових или оних влада и државних инстанци. Зато што управо народи формирају државе и владе, а не стварају владе народе.
Тим пре у ситуацији када народ Крима постоји (као и његова државност), а државе Украјине, која никада није прошла кроз поступак референдума, данас нема, као ни њеног устава.
