eNovosti.info

�

Изгледа како је Израел изузетно разочаран и фрустриран САД-ом, а ситуација око Крима очито је била "кап која је прелила чашу". Власти у Тел Авиву ово виде не само као слабост, већ континуитет америчке слабости. Прво велико разочарење, преко којега Израел никако није прешао, било је америчко одустајање од војног напада на Сирију.

�

Изостанак Обамине директне акције у Сирији јако је забринуо израелску владајућу класу, да би након тога услиједило дипломатско затопљење између Техерана и Wасхингтона. Тај развој догађаја упалио је све црвене лампице, а израелски премијер Бењамин Нетанyаху потез је назвао "катастрофом повијесних размјера".

�

Актуална ситуација око Украјине, барем за сада, завршила је руским преузимањем Крима без икакве конкретне, дакле војне, реакције од стране Запада. За Израел ово је завршни чин, својеврсни доказ да САД више није оно што би, према њима, требали бити.

�

Израелска логика иде отприлике овако - ако САД није оштар у свијету, онда неће бити оштар ни у обрани израелских интереса. Што Израел сматра својим интересима то је већ друга ствар. Ако је ријеч о обрани израелског територија, Тел Авив може бити сигуран да је Wасхингтон итекако на њиховој страни. С друге стране, ако је ријеч о регионалним "интересима" Израела, онда је ствар заиста помало другачија.

�

Израел доживљава Иран као смртног непријатеља, увелике због чињенице да је либанонски Хезболлах - једина арапска војна формација која је Израелу нанијела пораз у иначе готово беспријекорно побједничкој војној каријери - снажно подупријет од стране Ирана.

�

Ирански нуклеарни програм само је тривијални повод за израелске пријетње, прави разлог је понајвише жеља за потпуном елиминацијом Хезболлаха из свог сусједства - због тога Израел такођер жели срушити власти у Дамаску.

�

Израел, једина нуклеарна сила на Блиском истоку, зна, као и остатак свијета, да Иран не планира произвести нуклеарно оружје. Ако су планови икада постојали, више нису актуални, а Ирану би се кудикамо више исплатило нормализирати економске односе са Западом него прибављати оружје за масовно уништење. Иран данас има довољно снажну војску да се може обранити од потенцијалних агресија - уз претпоставку да та агресија не долази од стране цијелог Запада.

�

Израелски министар обране Мосхе Yаалон тврди како Тел Авив мора "сам кренути" у акцију против иранског нуклеарног програма. "Мислили смо како ће ту кампању против Ирана повести САД, но, у једном тренутку САД су се окренули преговарању с њима, а када је ријеч о преговарању на перзијској тржници, Иранци су ту бољи", рекао је.

�

Понављајући пријетње које је безброј пута до сада изрекао премијер Нетанyаху, Yаалон истиче како САД "неће учинити ништа да би се зауставио нуклеарни програм у Ирану". Наводи како је сада "све ближе потпори једностране израелске акције против Ирана".

�

Значи ли то да бисмо ускоро могли очекивати израелски напад на Иран? Можда, али такав сценариј, барем ако је судити према претходним пријетњама, ипак није извјестан. Израел је до сада много пута пријетио како ће "сам напасти Иран", али се то до сада није догодило.

�

Израел је свјестан како би такав напад имао посљедице, потенцијално знатне посљедице - њихове задње војне акције своде се на ударање на готово беспомоћну Газу гдје Хамасове ракете у великом постотку завршавају у пустињи, као и на спорадичне нападе на Сирију знајући да је сиријска војска превише заузета локалним ратом да би си могла допустити отварање фронта с Израелом. То не значи да ће Сирија заборавити на израелску агресију, Дамаск је у више наврата поручио Израелу да могу очекивати одмазду, али они ће бирати мјесто, вријеме и начин.

�

Амерички државни тајник, наводно, се поприлично разљутио због Yаалонових изјава око америчке "слабашности" те је јучер због тога назвао Нетанyахуа како би "просвједовао" због споменутих изјава.

�

Гласноговорница америчког Стате Департмента, Јен Псаки, истиче како је Керрy поручио Нетанyахуу да такви коментари нису конзистентни с америчком "непоколебљивом оданошћу према Израелу".