Балканист: Самоуништење Републике Српске
Упознајте Милорада Додика, лидера из једне од најсиромашнијих земаља Европе, који тврди да ће га са власти збацити Влада Сједињених Америчких Држава, док је истовремено управо он један од оних који, више него било ко други на свијету, троше на опскурне америчке лобисте.
Милорад Додик је за недавне протесте у Босни и Херцеговини оптужио легије преплаћених страних консултантских фирми које послују у овој земљи. “Међународна заједница је ту само због новца који примају”, казао је у једном телевизијском интервјуу овај лидер босанских Срба и самопроглашени спаситељ српства. “Од сваке донације или пројекта, њихове консултантске фирме добијају 40 одсто.”
Ако има неко ко то зна, онда је то Додик. Влада Републике Српске плаћа запањујуће великом броју консултаната и лобиста у Вашингтону огромну суму новца да раде нешто што је, чини се, готово ништа. Иако се ради о ентитету унутар државе, Република Србска троши више новца својих пореских обвезника на америчке лобисте него већина влада широм свијета, и више од свих земаља континенталне Европе, осим Швајцарске. Али док је импресивни алпски бастион тајни банкарства недавно постао прва земља на планети којој је просјечно богатство прерасло $500,000, БДП по глави становника Републике Српске износи тек $4,100, а више од половине младих људи је незапослено. Стотине, ако не хиљаде незадовољних бивших бораца изашли су на улице протеклих седмица.
Додик то зна, али он би радије потрошио ионако мизерне пензије ових ветерана на нови тим ПР професионалаца да би одржао себе на власти. Оно што је заиста фасцинантно у вези са Додиковим пословањем са скупим америчким лобистима и консултантским фирмама са Менхетна јесте то што се тиме разоткрива колико је пријетворан његов наводни презир према западњачком новцу и утицају. Његов Савез независних социјалдемократа је управо објавио Рушење Републике Српске, књигу од 225 страница, која критичаре Додикове владе означава као издајничке марионете страних центара моћи, а за многобројне проблеме у регији криви “обојене револуције” подржане од стране ЦИА-е. Аутори кажу да ови “наранџасти” који су раније помогли Сједињеним Државама да збаце са власти диктаторске режиме у Србији и Украјини сада кују сличан план за смјену Додика.
Али теорије завјере о западњачким уротама и замишљеним домаћим издајницима су тако отрцан предмет интриге ових дана да многи кажу да је публикација Рушење Републике Српске тек политички мотивисан покушај да се обесхрабре протести и да се скрене пажња са Додикових властитих промашаја након осам година на власти. “Ово је само очајнички потез странке која је протеклих година могла да ради шта је хтјела, али није успјела ништа да направи”, каже за Балканист Александар Трифуновић, уредник магазина Бука. БУКА често критикује Додика и уврштена је на списак завјереника које контролише Запад објављен у овој новој књизи. “Најлакше је окривити неког другог, и пришити кривицу издајницима и страним плаћеницима,’ казао је Трифуновић.
Али све илузије о Додику као неустрашивом борцу који пркоси страним владама и домаћим издајницима нестају након свега пет минута претраживања у регистру иностраних агената који објављује Америчко министарство правде на www.fara.gov. Агенти (обично лобисти, адвокати или консултанти) који раде у квази-политичком својству код иностраних влада или политичара морају се регистровати у јавну базу података ФАРА. Министарство правде каже да детаљи ових односа припадају јавном домену јер “извор информација (пропаганде) и идентитет лица која покушавају утицати на јавно мњење, политику и законе у САД” треба бити транспарентан. А кратак поглед на Додиков дугачки списак регистрованих иностраних агената открива да он регрутује неке од истих кругова опскурних америчких центара моћи против којих редовно галами у медијима у Бањалуци у којима он доминира или током посјета Београду.
“Довести марионете”
У новогодишњој ноћи, предсједник Додик је дао интервју за једне београдске новине. Није се нимало суздржавао. Запад, казао је, планира велику “обојену” револуцију да њега збаце с власти. “Наравно, постоји само један циљ, казао је, знојећи се. “Склонити Додика. Довести марионете.”
Људи који су летимично прочитали интервју могли су помислити да Додик дјелује помало параноично, али мало ко би помислио да је Додик управо платио $840,000 бившем шефу америчке невладине организације која се описује као: “неоконзервативци који су помогли ‘обојене’ револуције и који међу својим шефовима и особљем имају бивше високорангиране стратеге и особље ЦИА-а”, творац “софистициране и бриљантно осмишљене вјежбе у западњачком брендирању и масовном маркетингу која се, у четири земље током четири године, користила да се покушају спасити намјештени избори и пољуљају корумпирани режими”, те важан инструмент који “је играо кључну улогу у проамеричким револуцијама у Грузији, Украјини и Киргистану – користећи своје искуство прикривене подршке првој “обојеној” револуцији у Србији 1999. године.”
У запањујућем чину политичке хипокризије, Додик је ангажовао консултанта са сједиштима на Менхетну и у Кијеву Адриана Каратнyцкyја, који је био предсједник и извршни директор контроверзне невладине организације Freedom House од 1993. до 2004. године. Током Каратнyцкyјевог мандата у Фреедом Хоусе, коју је један представник УН-а назвао “машинеријом субверзије, која је ближа обавјештајној служби него невладиној организацији”, одвијале су се неке веома “обојене” револуционарне активности: Тхе Атлантиц Цоунцил каже да је “Каратнyцкy развио програме помоћи демократским покретима и покретима за људска права у Бјелорусији, Србији и Украјини”. Каратнyцкy је напустио Фреедом Хоусе како би постао приватни консултант 2004. године, а Р. Јамес Wоолсеy је преузео кормило. Иако најватренији критичари организације Фреедом Хоусе имају обичај да оду предалеко у сферу теорија завјере о новом свјетском поретку, ипак остаје чињеница да је Wоолсеy бивши директор ЦИА-е.
Наравно, Каратнyцкyјево име се не помиње у новој колекцији анти-наранџастих есеја Савеза независних социјалдемократа, Рушење Републике Српске. Али у овој књизи се више од 30 пута помиње Петер Ацкерман, човјек са којим је Каратнyцкy заједно написао неколико радова, укључујући и Како се осваја слобода: Од грађанског отпора до трајне демократије. Довољно је рећи да аутори који су написали Додиков страначки памфлет од 250 страница не приказују Ацкермана у повољном свјетлу.
“Петер Ацкерман и други идеолози ненасилног отпора формулисали су тактике борбе користећи цивиле [као оружје]”, објашњава један од аутора есеја у књизи Рушење Републике Српске. Каратнyцкy је одбио да на упит Балканиста о новој књизи његовог клијента да било какав коментар. Такође је одбио да каже да ли су на његов трогодишњи пословни однос са Додиком икада негативно утицали наводно различити погледи на његове раније “наранџасте” активности. Балканист је такође контактирао Милана Трбојевића, шефа Додикове канцеларије за односе са медијима, да га упита о споразумима Владе Републике Српске са америчким лобистима попут Каратнyцкyја, за којег многи вјерују да је умијешан у полутајне операције промјена режима. “Нисам овлаштен да одговарам на такву врсту питања,” казао је. Упркос Каратнyцкyјевој умијешаности у “обојене” револуционарне активности у прошлости, Влада Републике Српске наставља да му исплаћује $7000 мјесечно и до данас је исплатила његовој фирми Мyрмидон Гроуп више од $2.3 милиона.
Фабриковање демократије
Додик је можда потпуни преварант, али чија је то кривица? Лидери попут њега не морају више хинити искрену оданост идеалима које су Каратнyцкy и њему слични продавали када су стигли у регију током 1990-их и раних 2000-их. Сада, Додик може платити Каратнyцкyју да “се бори против перцепција Републике Српске као ентитета окованог бирократијом и корупцијом”. Порука није више “не буди корумпиран”, већ “не изгледај корумпирано”. Широм регије дошло је до дубоких промјена, а ПР (или стратешко комуницирање, како кажу консултанти) испунио је вакум који је оставила идеологија. Некада су млади Американци са скромним квалификацијама налазили запослење у развојним агенцијама у Источној Европи које је финансирала америчка влада. Ови нетом свршени студенти искрено су вјеровали да уче зачуђене локалце о љепотама демократије и отворених друштава и да их преводе “са Маркса на тржишта”.
Сада су многи од тих истих појединаца добро плаћени консултанти или лобисти, који зарађују милионе стварајући симулацију демократије. Испоставља се да је мало тржишне потражње за промјенама суштине, барем не међу компромитованом елитом регије или међународне заједнице. Тако да сада консултанти наново брендирају националисте у прозападњачке демократе, а корумпиране владаре етничких феуда у ентузијасте слободног тржишта и фер игре. Лобисти комуницирају етничку мржњу својих клијената, али је артикулишу тако да одзвања властитим предрасудама западњака. Стратези комуникација помажу да се елиминише потреба за званичним цензорима тако што промовишу конформизам и страх, препуштајући аутоцензури да се побрине за остало.
Другим ријечима, неки од ових херојских носилаца демократских промјена такође су постали преваранти. Милорад Додик им даје далеко више новца него било ко други. Убрзо након што је постао премијер 2006. године, Влада Републике Српске ангажовала је компанију која се зове Цапитол Линкс. Њихов wебсите још увијек постоји, али наведени број телефона сада припада представништву Порсцхеа у Вашинготну. Фирма Цапитол Линкс је такође имали неколико занимљивих ликова међу својим особљем, али Додик је углавном радио са човјеком по имену Грегорy Мињацк, који је служио као његов специјални представник у главном граду Америке.
Када је Балканист контактирао Мињацка да чује његову страну приче, он је казао да је радио за Владу Републике Српске само једне године - 2005. Али документи ФАРА говоре другачије. Њихови списи, који укључују Мињацков потпис, датуме и лично писмо новом премијеру, јасно показују да он није ни започео свој специјални ангажман за Републику Српску до априла 2006. године, и да је наставио радити за Додика почетком 2007. године.
Можда постоји добар разлог зашто је изабрао да изостави овај период приватног ангажмана за Владу Републике Српске из кореспонденције са Балканистом. “Стигао сам у РС како бих радио за Милорада Додика и његову коалицију Слога према инструкцијама Стејт департмента и америчког амбасадора у БиХ,” написао је у емаилу. “Јесте ли истражили зашто? Мој однос са Додиком се развио из ангажмана који је договорила и платила америчка влада и наставио је захваљујући том односу.”
Другим ријечима, Мињацк је можда добио уговор од америчке владе да ради са Додиком 2005. године, али документи ФАРА доказују да је већ сљедеће године постао нови премијеров приватни специјални представник у Вашингтону за плату од $7,000 мјесечно, плус пословни трошкови. У априлу 2006. године, Мињацк је потписао писмо Додику сљедећим ријечима, “радујем се што ћемо поново сарађивати.” Премда нису незаконите, ове врсте ангажмана потакнуле су етичка питања о низу потенцијалних сукоба интереса.
У 2011. години, Мињацк је написао извјештај оцјењујући петогодишњи (2006-2010) програм развоја демократије у Србији који је имплементирао Натионал Демоцратиц Институте (НДИ) и Интернатионал Републицан Институте (ИРИ), а који је финансиран са $12,273,815 од стране УСАИД. Садржај извјештаја дјелује објективно, али Балканист је упитао Миљацка да ли сматра да има било каквог потенцијалног сукоба интереса у његовој оцјени, будући да је он био Додиков специјални представник током једног дијела тог периода, а Република Србска и Србија имају блиске везе. (Додик и тадашњи предсједник Србије Борис Тадић имају нарочито близак однос).
Mињацк је изнио оштру примједбу на такву помисао. “Дефинишите блиске везе,” написао је у свом емаилу. “Федерација и Република Србска имају блиске везе.”
Као и у случају Каратнyцкyја, Мињацково прво међународно искуство повезано је са доношењем демократских промјена у Источној Европи. Он је отворио прву међународну подружницу организације Натионал Демоцратиц Институте (НДИ) 1992. године у Москви. Тачно 20 година касније, 2012. године, НДИ је морао испразнити своје канцеларије у Русији и премјестити их у Литванију, са порастом непријатељства Кремља према невладиним организацијама. Али Мињацк је остао више него добродошао у Русији. Он је написао блиставе чланке и говорио на конференцијама на високом нивоу као консултант за своју добростојећу руску клијентелу. На једном догађају на којем је присуствовао бивши амерички амбасадор Мицхаел МцФаул, Мињацк је напао цијелу руску опозицију. “Шта да се ради када је конкуренција толико неспособна да не зна наћи излаз из собе у мраку? А ако нема конкуренције у Русији, из оног што сам ја изблиза видио код опозиционих странака, то није нужно кривица државе.” У овоме, наравно, има истине: Многе државе у регији имају фрагментирану или слабу опозицију. Али Мињацкова биографија на застарјелој wеб страници фирме Цапитол Линкс каже да њега плаћају разне руске интересне групе. А опет, он је био и консултант за Наранџасте у Украјини.
Поред отприлике $3 милиона које Додик даје Каратнyцкyјевој фирми Мyрмидон Гроуп и једној подружници протеклих година, он наставља да плаћа и међународној адвокатској фирми са сједиштем у Вашингтону Пицард Кентз & Роwе мјесечни износ од $167,000 у замјену за “правну и развојну стратегију”. Они раде са Додиком пет година, а 2011. године, фирма је покренула wеб страницу која се зове БиХ Даyтон Пројецт. Изгледа као једноставна колекција вијести, али се заправо више ради о промотивној платформи на којој се славе успјеси предсједника Додика.
“То је wеб страница за инвеститоре, али и за новинаре, истраживаче и студенте,” казао је Дон Пицард из фирме Пицард, Кантз анд Роwе за Балканист. Такође је објаснио да су одлучили да направе wеб страницу јер су осјећали да је извјештавање о њиховом клијенту пристрасно и “заробљено у прошлости.”
Али БиХ Даyтон Пројецт је такође ретроградан пројекат преокупиран 1990-им. Једино позитивно извјештавање резервисано је за Додикове “успјехе”, што обично укључује састанак са неким упослеником Мицрософта или руковање са неким дипломатом из Скандинавије. Страница такође открива Додиков проблематичан став према неистомишљеницима. “…У 2013. години дошло је до узнемирујућег политичког развоја у Републици Србској, укључујући ескалацију негативне реторике од стране опозиционих странака,” стоји у једном извјештају. Пицард Кентз & Роwе примају око $2,004,000 од Владе Републике Српске сваке године. БиХ Даyтон Пројецт, који је покренут 2011. године, тренутно има 14 лајкова на Фацебооку.
Било је и других скупих промашаја. У 2008. години, Додик је ангажовао уклету “супер фирму” Деwеy & Лебоеуф. Њих је плаћао $175,000 мјесечно да изнађу “правну и дипломатску стратегију” за однос са босанским “миротворцем”, Канцеларијом високог представника. Али финансијска криза се десила исте године и 2012. године фирма Деwеy & Лебоеуф је доживјела спектакуларан и веома јаван банкрот.
Затим је Додик одлучио да дода још једну прворазредну компанију на свој платни списак богатих лобиста: Qуинн Гиллепсие анд Ассоциатес. Њихов тим је толико пун славних лица да фирма повремено изађе и у модним часописима. Јацк Qуинн је служио као савјетник у Бијелој кући у вријеме предсједника Клинтона од 1995. до почетка 1997. године. Ед Гиллепсие је такође доживио фантастичан пораз 2012. године; он је био виши савјетник у предсједничкој кампањи Митта Ромнеyја.
На његовом платном списку је и Ралпх Јохнсон, бивши главни замјеник високог представника у Канцеларији високог представника у Босни и Херцеговини. Он је сада предсједник одјела Интернатионал Працтице Гроуп у фирми Qуинн Гиллепсие анд Ассоциатес. Прије неколико година, фирма је ангажовала Адама Белмара, који је радио као директор комуникација за Георгеа W. Бусха и био познати телевизијски продуцент.
Додик је одлучио да настави расипати новац на скупе лобисте и усред растуће глобалне финансијске кризе. Наручио је њихове услуге за пуне три године, од 2007. до 2010. године. У уговору са фирмом Qуинн Гиллепсие и Ассоциатес јасно стоји да је Влада Републике Српске обавезна да купује авионске карте прве класе и хотелске апартмане за упосленике фирме, укључујући Јохнсона, бившег главног замјеника високог представника у Босни и Херцеговини. Ниште мање од тога. Међутим, детаљи о томе шта ће људи из Републике Српске добити заузврат били су мање прецизни. Чланови тима би пружали нејасне услуге као што је развој Додикове “свеобухватне медијске стратегије” и “националну комуникацијску кампању”. Оно што се може рећи са извјесном сигурношћу о Додиковом споразуму са Qуинн Гиллепсие анд Ассоциатес јесте то да је Влада Републике Српске бацила $122,600 сваког мјесеца за публиковање “најмање три” чланка која нико никад неће прочитати. Из уговора:
“QGA [Quinn Gillepside and Associates] се овим обавезује да ће обезбиједити публикацију најмање три медијска наслова у америчким медијима сваки мјесец. То може укључивати јавне изјаве, чланке са одређеном темом, уводнике, или писма уредницима у медијима као што су: Тхе Wасхингтон Пост, Тхе Wасхингтон Тимес, Тхе Неw Yорк Тимес, Тхе Wалл Стреет Јоурнал, УСА Тодаy, Тхе Л.А. Тимес, Тхе Цхицаго Трибуне, АОЛ Монеy Неwс, Тхе Еxаминер, Реутерс, Yахоо! Политицс, Тхе Wасхингтон Бусинесс Јоурнал, или другим медијима чија репутација није мања од горе наведених медија.”
Овдје постоји више проблема, од којих је најважнији тај што нико не чита AOL Money News, Yahoo! Politics, ili The Washington Business Journal. Балканист је открио један чланак који су Quinn Gillepsie and Associates објавили, “Влада босанских срба похваљена за своју улогу у обнови џамије”, која открива јаловост ове стратегије, али и њен прави циљ. Текст је објављен на нечему што се зове ПР Неwсwире, са бламирајуће видљивом напоменом портала да је текст објављен од стране плаћених лобиста. На почетку текста стоји:
Влада РС је обећала 700,000 евра за радове на обнови. Као признање за ово обећање, Исламска заједница је уручила премијеру РС Милораду Додику писмо захвалности током церемоније која је одржана у уторак. Ово је прва Додикова званична посјета џамији од почетка обнове. Мустафа Реис Церић, поглавар босанске Исламске заједнице казао је да “Додикова посјета потврђује да власти у Републици Србској имају дуготрајан однос са Ферхадијом [Ферхад Паша] и поштовање за различите религије.”
Јасно је да је Додик више заинтересован за подизање свог статуса у широј јавности него статуса његовог народа или привреде. “Његов прави циљ је да постане регионални државник којем ће се свијет додворавати,” казао је за Додика прије неколико година Маттхеw Парисх, бивши главни правни савјетник међународног супервизора за Брчко. А скупи лобисти, које плаћа јавност, дио су реализације тог циља.
Стратешко некомуницирање
Влада Републике Српске троши од $70,000 до $96,000 сваког мјесеца на Мyрмидон Гроуп у протекле три године “како би привукли стране инвестиције” и “промијенили перцепције о вођству РС”. А од фебруара 2012. године, Додик је истресао додатних $15,000 мјесечно да би платио њиховог опскурног извођача радова Инновативе Глобал Инитиативес анд Солутионс. Пицардов уговор је и даље активан, што значи да се додатних $167,000 мјесечно плаћа за неуспјели БиХ Даyтон Пројецт, који је ту такође да би мамио будуће инвеститоре и мијењао мишљења. Али то није крај листе. Али шта ће порески обвезници Републике Српске добити зазврат? Хоће ли ова стратегија новог брендирања вође Републике Српске донијети стране инвестиције или неку другу опипљиву корист било коме другом осим Додику?
Република Србска је отворила осам представништава широм свијета која су такође намијењена промоцији трговине и инвестиција. Али чини се да никог ко ради у њима заправо није брига за привлачење страних инвеститора. Најновији подаци о Републици Србској у бази података ФАРА објављени су прошлог октобра, када је ентитетска влада отворила канцеларију за трговину, сарадњу и инвестиције у Вашингтону. Балканист је назвао нову канцеларију у улици Пеннсyлваниа Авенуе најмање 6 пута, и сваки пут смо добили снимљену поруку неког живахног стажисте који има потешкоћа да изговори Република Србска. Иако се у снимљеној поруци тврди да је канцеларија отворена од 8:30 до 5:00, од понедељка до петка, а један документ ФАРА каже да Влада Републике Српске издваја $30,000 мјесечно за трошкове канцеларије, укључујући директора, извршног асистента, ренту, канцеларијски материјал и ауто, Балканист је био исфрустриран неуспјелим покушајима да успостави контакт са стварним људским бићем. Штавише, потпуно иста ствар се десила када је Балканист упорно звао представништва Републике Српске у Бриселу, Београду, Јерусалему, Москви, Штутгарту и Бечу. Ако су трошкови и у другим мјестима слични онима у Вашингтону, Влада Републике Српске плаћа око $2.9 милиона сваке године за особље које можда не ради – или можда чак и не постоји.
“Није било никакве анализе трошкова и користи од огромних издатака Републике Српске на међународне лобисте, промотивне кампање, и представништва у Бриселу, Вашинготну, Москви, итд.” Ивана Корајлић, гласноговорница организацјие Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини казала је за Балканист. “Јавност не зна какве резултате имају и да ли има било каквог разумног оправдања да се они плаћају.” Транспаренцy Интернатионал је такође означен као “издајничка” организација у “Рушењу Републике Српске”.
Шта још Република Србска и њена армија добро плаћених консултаната ради на привлачењу директних страних улагања – осим што плаћа празне канцеларије са погледом на споменик Вашингтону и московску алеју Покровскy Боулевард? Како је Дон Пицард пожурио да каже за Балканист, влада је ревидирала закон о порезу да га учини повољнијим за стране инвеститоре. А Каратнyцкy, обојени револуционар из Фреедом Хоусе, написао је у уговору да ће промовисати слободну трговинску зону Републике Српске, полуаутономно подручје гдје су многи закони о раду и царинске регулативе ефективно укинути. Слободне трговинске зоне су критиковане од стране синдиката, који кажу да непостојање проводивих закона о раду чини раднике рањивијим. Они такође могу привући гомилу криминалних активности, од шверца цигаретама до илегалне трговине оружјем. Пицард је обећао да ће послати Балканисту емаил са детаљима инвестиционих могућности Републике Српске, релевантне контакт особе, и успјехе, али није. Можда би $2,004,000 које влада плаћа Пицарду сваке године за “стратешко комуницирање” боље било потрошено негдје друго.
Новац и Милорад Додик
Најмистериознији од свих Додикових иностраних агената дефинитивно је Лаурус Гроуп. од 2011. године, они пружају Републици Србској исте нејасне услуге које имају готово сви њени лобисти, као што је “надгледање владине стратегије односа” и “развој стратегије комуницирања”. Али сада је 2014. година, а они још увијек немају wебсите. Заправо, о њима готово да нигдје нема никаквих информација. Документи ФАРА откривају да су они веома скупи: Додик им плаћа око $540,000 у платама, плус додатних $110,000 за “канцеларијске трошкове” сваке године. И док је њихова адреса у скупој згради у улици Цоннецтицут Авенуе у Вашингтону, посљедња ставка њиховог уговора са Владом Републике Српске каже да ће се исти “схватати, тумачити и примијењивати у складу са законима Аустрије”. Није дато додатно објашњење.
Након још мало копања, упорно претраживање интернета открива да је Лаурус Гроуп углавном утјеловљење ирационалне параноје коју пропагирају аутори књиге Рушење Републике Српске, које је сажето у сљедећем одломку:
“Крстарећи под антисоцијалистичком заставом, псеудовладине формације као што су НДИ, ИРИ, ИФЕС, ИПЕX, Фреедом Хоусе, и стотине других организација на владиној узици акумулирале су огромна средства од Америчког конгреса и Стејт департмента, и били су задужени за оснивање испостава америчке владе у страним државама под кринком хуманитарних акција, често помажући НВО у изградњи цивилног друштва, заштите људских права и организовање демократских избора и алтернативних медија.”
Предсједавајући организације Лаурус Гроуп је човјек по имену Хенрy Јонес ИВ из Арканзаса. Он је члан групе Теа Партy и ради са организацијом која мобилише конзервативце да протестују и изводе уличне акције “на исти начин као либерали”. Он је радио за Интернатионал Републицан Институте (ИРИ) у неколико земаља, почевши са Македонијом 2003. године. Тамо је помагао покојном македонском предсједнику Борису Трајковски у развоју стратегије комуницирања. (Трајковски је погинуо у трагичном паду авиона у фебруару 2004. године на путу за конференцију у БиХ).
Касније је Јонес постао политички директор ИРИ и придружио се Цоммиттее фор Опен Демоцрацy, НВО-у са сједиштем на Флориди који се бави надгледањем избора. Он је путовао у Грузију као представник групе за “слободне и фер изборе” 2012. године. У једној биографији пише да је он стручњак за “управљање промјенама” и да је радио као консултант “на шест континената и у преко педесет-четири суверене државе и територије.” Он има “звјездану” листу клијената: Управљао је предизборном кампањом бившег албанског премијера Салија Берисхае, развијао стратегију за неколико кључних политичара на Косову, што је довело до проглашења независности 2008. године, а тренутно ради за Лигу социјалдемократа Војводине у Србији, Демократску странку Албанаца у Македонији, и наравно, за Милорада Додика у Републици Србској.
Једна од највећих приватних фирми у Србији, позната по скандалима - Делта Холдинг, такође је бивши клијент фирме Лаурус Гроуп. Иако је Јонес лично ватрени десничарски републиканац, он је организовао “инаугурациону пиџама парти” на којој је домаћица била звијезда из Ратова звијезда Carrie Fisher, на захтјев бивше потпредсједнице Делта Холдинга Милке Форцан, у Вашингтону, након што је Барацк Обама положио заклетву на мјесту предсједника у јануару 2009. године. Пиџама партију су наводно присуствовале “холивудске звијезде и вашингтонска елита”, мада ниједно име није објављено у саопштењу за медије које је Јонес објавио у публикацијама које нико не чита.
Невјероватно али инаугурациона пиџама парти са Принцесс Леиа и тематским катерингом није најбизарнији догађај који је Хенрy Јонес ИВ икада уприличио. То је вјероватно био бизарни округли сто уз доручак који је он организовао заједно са једном другом лоби фирмом Републике Српске у априлу 2009. године. Уприличен је у историјском Ст. Регис Хотелу смјештеном само два блока од Бијеле куће, а главни говорник био је тадашњи замјеник премијера Србије Млађан Динкић.
Званичници америчке владе могли су бесплатно доћи на овај састанак, јер је циљ овог догађаја био да се промовишу Србија и Република Србска као дестинације за улагање. Консултантске фирме које су уприличиле доручак по цијени од $75 (за неамеричке званичнике) били су Лаурус Гроуп, Qуинн Гиллепсие анд Ассоциатес, и Бооз Аллен Хамилтон — извођач радова за НСА који је запослио Edwarda Snowdena прије него што ће он побјећи у Хонг Конг са кофером пуним државних тајни. Природно, потпредсједник фирме Бооз Аллен Хамилтон био је Јамес Wоолсеy — бивши директор ЦИА-е који је предсједавао организацијом Фреедом Хоусе након што је наранџасти “Orangist” Karatnycky напустио ову НВО како би постао лобиста. Док овај ранојутарњи призор некима може покварити апетит, архитекте обојених револуција одавно су изгубили свој апетит за промјене режима и демократију. Ових дана, све што желе од ове регије јесте неколико партнера који су богати и поуздани као Милорад Додик.
