Руски стручњак: Готовину су осудили, па пустили, а Шешеља...
Доктор правних наука и шеф Катедре за међународно право Универзитета у Казању Александар Мезјајев није изненађен одлуком Хашког трибунала да ослободи Војислава Шешеља, али упозорава да је реч о првостепеној пресуди која би могла бити измењена током апелационог поступка.
„Видећемо шта ће се десити у оквиру апелационог поступка. Убеђен сам да ће за три године, које је Хаг предвидео за процес у случају Шешеља, одлучити да је он ипак крив. Десиће се заправо обрнуто у односу на случај Готовина. Апелациона инстанца је у том случају одлучила у духу овог НАТО-вског трибунала“, рекао је он.
Руски стручњак је рекао и да у потпуности подржава одлуку Трибунала, с обзиром на то да је Шешељ невин.
Мезјајев подсећа да је током свог рада Трибунал неколико пута изрицао ослобађајуће пресуде, најпре како би добио одређене користи, истичући да је оваквом Трибунал показао како је, наводно, независна институција, непредвидива у својим одлукама.
„Биће апелационог поступка у случају Шешеља. Биће макар због тога јер је такозваном Mechanism for International Criminal Tribunals потребно нечим да се бави. То јест, Трибуналће постојати макар још три године због случаја Шешељ", наглашава он. Он истиче и да је највеће лицемерје данашње пресуде у томе што је, како каже, Шешељева невиност била очигледна још пре 13 година.
„С обзиром да током свих ових година нису били достављени докази, онда испада да је пре 13 година судија, написавши налог за хапшење, извршио злочин. И онда се овде јавља питање: шта сад са тих 13 година које је Шешељ провео у Схевенингену?“, упитао је Мезјајев.
Што се тиче одштете коју ће Шешељ тражити од Хашког трибунала, Мезјајев каже да, иако је било случајева када је Трибунал исплаћивао одштету (у случају Руанде) у документима Трибунала било шта попут компензације уопште није ни предвиђено.
„То је, узгред, један од примера да међународно право не штити оптуженог, јер према међународним документима свако лице које је незаконито било осуђено или било у затвору без основа, има право на компензацију. Ово стоји између осталог и у Европској конвенцији о људским правима. И, осуђени у националним судовима има право на ту компензацију. А међународни трибунал…. Увек сам говорио да постоји тај парадокс да је ниво заштите људских права много нижи и не само де факто већ и де јуре“, закључује он.
