Некажњено ружење Србије

25-03-2014 12:36:17 | | Koроени/ mojenovosti.com |

На сајту „Аутономија“, који је главно гласило војвођанских сепаратиста, предвођених НДНВ-ом[1] и двојицом досељеника из Босне и Херцеговине, појавио се чланак под насловом „Томислав Николић или злочинац на месту злочина“. Из самог наслова јасно је о каквом се подлом памфлету ту ради. Намера непотписаног аутора овог пљувачког текста јесте да се Срби и Србија са овог антисрбског портала још једном (ко зна који пут у низу) оптуже за злочине које нису починили и да се прогласе геноцидном земљом и народом.

У том, како рекосмо, непотписаном чланку, стоји и поднаслов „Ко је следећа жртва?“, који сугерише читаоцу да се србски председник и Србија, као „доказани злочинци“, спремају да почине нове злочине. Мржња која се годинама отворено излива са сајта „Аутономија“ несметано се шири србским медијским простором. Оно што би у свакој нормалној држави изазвало реакцију тужилаштва и судова у Србији се игнорише или подводи под некакву магловиту „слободу изражавања“.
Али, где то постоји цивилизовано друштво у свету у коме је допуштено да се вређа читав народ и где се држава може некажњено вређати и извргавати руглу? Одмах да одговоримо – не постоји нигде осим у Србији. Само је Србија земља у којој ће два кључна новинарска удружења УНС и НУНС стати у одбрану оних који Србе називају „кратконогим“ генетским шкартом, сматрајући да новинари имају право на слободу изражавања која подразумева и ширење огавних неистина о једном колективитету какав је србски. Сетимо се само како су ова два (да ли србска) удружења скочила на „ноге лагане“ када се на Коренима објавио текст о Недиму Сејдиновићу (главном и одговорном уреднику сепаратистичког сајта „Аутономија“) у коме се за Сејдиновића, у сатиричном смислу, употребила синтагма „муслимански војвода“ (уз асоцијацију на „муслимански Војвођанин“). А сада, када исти тај уредник „Аутономије“ објављује на свом порталу текст у коме се председник Србије назива злочинцем и лудаком, УНС и НУНС се праве да то нису видели.



Дакле, да поновимо, ако за једног сепаратисту кажете да је „муслимански војвода“ (војвода = Војвођанин), што ни у ком смислу не може да се третира као увреда, тада ће сва србска удружења и медији да стану у његову одбрану. С друге стране, када се у једном медију појави наслов у коме се председник Србије отворено етикетира као ратни злочинац („Томислав Николић или злочинац на месту злочина“), то ће се третирати као „слобода изражавања“.
Аутор ових редова није некакав „фан“ председника Николића – напротив. Али, тешко да постоји иједан разуман човек у Србији који се не би сложио са Николићевим речима, које је, поводом петнаестогодишњице почетка НАТО бомбардовања бивше СР Југославије, он изговорио:
„Када бисмо, уз имена хиљада невиних жртава (које помињемо и жалимо сви, а не само породице), сазнали име макар једног кажњеног џелата, наредбодавца или извршитеља, било би нам лакше, а можда бисмо већини и опростили.“
Наравно, јасно је да они који су плаћени из касе страних „невладиних“ организација морају да реагују на истину која се износи о злочинима НАТО савеза. Зато овај непотписани, али добро знани аутор, наступа на себи својствен начин, а у одбрану НАТО злотвора, тврдећи да је председник Николић “на најужаснији могући начин злоупотребио невине жртве НАТО бомбардовања у Варварину“. А чиме је то Николић „злоупотребио невине жртве“? Тиме што је рекао да су злочинци и џелати они који су побили невине и беспомоћне цивиле? Кога то војвођанске (дошљачке) „војводе“ бране од војводе Николића?
Медијски плаћеници настављају свој „интелектуални“ пир тврдњом да је Томислав Николић био „потпредседник Владе СРЈ док су на Косову вршени ужасни злочини над косовским Албанцима и спровођена њихова насилна депортација у суседне земље“. Мало ко добронамеран данас не зна да никакве депортације Шиптара са Космета никада није било. Односно, ако је и било, тада за то нису биле одговорне власти Србије, него НАТО бомбе, од којих су бежали сви без разлике – и Срби и косметски Албанци.
Колико су се антисрбски кругови осмелили показује и део текста у поменутом чланку у „Аутономији“, у коме се констатује да би, „да неправда није заборављена“, председник Николић данас био „тамо где му је место – у установи затвореног типа!“ Шта све још треба да се каже па да србско тужилаштво и правосуђе реагују? Зар се о било ком човеку некажњено може писати као о зликовцу и лудаку? Уз то, пише аутор ове медијске потернице за председником Србије, „он [Николић] је не само јефтини фалсификатор сопствене факултетске и мастер дипломе, већ и фалсификатор историје, трговац људским животима, добровољни давалац туђе крви“.
Ова синтагма, „добровољни давалац туђе крви“, открива нам и име аутора овог памфлета, јер је то омиљена „поштапалица“ Динка Грухоњића, председника оног фантомског друштва новинара (НДНВ), које ведри и облачи медијским небом на северу Србије. Питање је само, откуд му је, одједном, понестало храбрости да се потпише испод таквог погрдног чланка о председнику Николићу?
--------------------------------
[1] Независно друштво новинара Војводине, новинарско удружење које делује у савезу са УНС-ом и НУНС-ом или новинарско удружење које, захваљујући страним „невладиним“ институцијама, иако маргинално, има огроман утицај у медијској сфери на северу Србије. Заправо, читаву ту „организацију“ репрезентују два човека, Динко Грухоњић и Недим Сејдиновић, који као „дошљаци“ однекуд највише и најжешће заступају „војвођанске грађане и грађанке“ и нихову наводну жељу да се ослободе „туторства Србије“.