И Срби граде највећи телескоп на свету

05-04-2016 09:24:38 | | / vostok.rs |


Пуштајући машти на вољу, неки су с капетаном Џејмсом Кирком и његовим замеником Споком стизали до далеких планета, други су космичким пространством хрлили глумећи посаду “Ентерпрајза” на челу са Жан-Ликом Пикаром, а седморо србских научника ка звезданим стазама ходе директно учествујући у изградњи највећег и најбољег телескопа LSST (Large Synoptic Survey Telescope) у Чилеу.

О највећем пројекту америчке и светске посматрачке астрономије с површине Земље у овој деценији, за “Вечерње новости” говори др Дарко Јевремовић, научни саветник Астрономске опсерваторије у Београду, координатор србског учешћа у LSST-у и руководилац за астроинформатику.

- Идеја пројекта је да се целокупни видљиви део неба с врха планине у Чилеу скенира телескопом пречника 8,6 метара приближно два пута недељно. То је могуће постићи великим видним пољем телескопа - пречника седам видљивих пречника Месеца, и уз помоћ највеће досад направљене астрономске камере од 3,2 гигапиксела - објашњава Јевремовић. - Пројекат ће омогућити комплетно мапирање Сунчевог система, попис скоро свих звезда у нашој галаксији, открића и проучавања променљивих звезда и експлозија у васиони, карактеризацију тамне материје, енергије и космологије.

Допринос групе са Астрономске опсерваторије је развијање симулатора алерта за LSST. Алерти су упозорења астрономској заједници која ће бити емитована за сваку промену која се уочи на небу у року од 60 секунди од реализације снимка.

- Сврха нашег симулатора је у томе да буде у стању да, пре него што главни процес почне, тестира комуникацију са спољашњим примаоцима упозорења, а очекујемо да ће део софтвера бити употребљен и за генерисање и дистрибуцију алерта. То значи да ће наш део софтвера бити употребљен за скоро сва открића са LSST-ом - додаје Јевремовић.

* Група научника која ради на пројекту, међу којима су и наши стручњаци


LSST је потпуно нови концепт телескопа чији софтвер ће моћи да обради и анализира огромну количину података сваке ноћи и да астрономима у реалном времену проследи упозорења.

Изградња се одвија по плану - комплетирана је око 20 одсто. Завршетак телескопа очекује се крајем 2019, а после тога следе скоро три године тестирања и калибрације инструмената и завршетак камере. Први почетак прикупљања астрономских података планиран је за крај 2022. године, а радна фаза ће трајати барем десет година, дакле 2032-2033.

- Цело небо које је видљиво са врха Церо Пачон у Чилеу ће се у просеку двапут недељно снимати, тако да можемо да кажемо да ће се све, шта год је на небу, видети. Очекујемо да ће бити уочена девета планета која се ових недеља спомињао у медијима - каже наш астроинформатичар. - Али и сви објекти који су потенцијално опасни за судар са Земљом. LSST ће бити коришћен за оптичку детекцију извора гравитационих таласа. То је једини инструмент који може у кратком року да скенира велики део неба, што је неопходно због непрецизности у одређивању правца из којег гравитациони таласи долазе. Анализом супернова доћи ћемо до значајних, нових сазнања о карактеристици тамне енергије.

Вредност целог пројекта износи око милијарду и двеста милиона долара, а пројекат има више фаза и различити су извори финансирања за сваку од њих.

* Телескоп ће имати највишу астрономску камеру до сада

САРАДНИЦИ СА СВЕТСКИХ УНИВЕРЗИТЕТА

Велика је сатисфакција и искуство бити део овако великог пројекта. Предност младих научника је у томе што могу, уколико су заинтересовани, да добију стипендије за докторске и постдокторске студије на врхунским светским универзитетима Стенфорд, Принстон, Кембриџ, Оксфорд. С развојем пројекта, очекујемо укључивање већег броја србских научника у пројекат - каже др Јевремовић. - Задовољни смо сарадњом са осталим учеснцима на пројекту, а највише радимо с колегама из Тусона, Принстона, Универзитета Вашингтон, СЛАK-а, Стенфорда, Дјук универзитета и америчког Националног суперкомпјутерског центра.

СРПСКА ПОСАДА У ЧИЛЕУ


Осим др Дарка Јевремовића, на пројекту LSST учествују и др Лука Поповић, научни саветник АОБ, руководилац за вангалактичку астрономију, др Драгана Илић са Математичког факултета, др Владимир Срећковић са Института за физику и др Саша Симић са Универзитета у Крагујевцу. Ангажовани су студенти докторских студија Вељко Вујчић (АОБ, ФОН) и Јован Алексић (АОБ, Математички факултет).

Нина Вукић,
Новости