РУСКО СТАНОВИШТЕ О НАТО АГРЕСИЈИ НА СРЈ
Деценија и по од почетка злочиначког НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије
Сви руски медији и портало посвећују велику пажњу трагичом датуму, 24. марту, 15.годишњици од почетка бомбардовања НАТО злочинацнца по цивилним и војним циљевима у СР Југослсавији .
Издавајамо писање угледног недељника „Завтра“ ( Сутра) које најупечатљивије преноси садашње руског становиште на тај удружени злочиначки подухвата 19 најмоћнијих сила света против једне мале ,али слободарске земље.
После краћег документационог прегледа у рубрици „Реч дана „ под наловом „Бомбардовање „ са колажом авионскх атака, „Завтра „ објавњује и колумне тројице политичких аналитичара: Владимира Виникова,Андреја Фурсова и Леонида Савина које ткође преносимо на у овом
Операцију бомбардовања НАТО извео без сагласности Савета безбедности (СБ) Организације уједињених нација(ОУН)
Данас ( 24.марта ) Србија и Црна Гора обележавају трагичан датум.15 година од почетка НАТО бомбардовања теритрије Свезне Републике Југославије.
Операцију под називом „Савезничка снага „ ( Operation Allied Force ) Североатлантска алијанса извела је без сагалсности СБ ОУН .
„Завтра“ као и остали руски медији (Российская газета , Столетие, и други )који су се бавила овом темом своје чиатоце уводе у ток операција ,упознају их са великим губицима људских живота и стравичним последицама ратних разарања које је претрпело недужно станвништво СРЈ од бомби вараварских ваздушних пирата из“ цивилизованог света“ .
У бомбардовању које је трајало 78 дана учествовало 19 земаља Европе и Америке
Бомбардовање у којему је учествовало 19 земаља чланица НАТО на челу са САД трајало је 78 дана. Мете НАТО бомбардера и крилатих ракета постали су објекти са целе теритприје СРЈ.
Повод за акт агресије био неуспех преговора о Косову вођених у француском граду Рамбујеу и одбијање Србије да потпише „мировни план“ у којему је поред осталог било предвиђено да се на Косову разместе стране трупе , што би фактичко значило војну окупацију Покрајине .
Формални повод агесорима су биле масовне гробнице у селу Рачак у којима су по лажном налазу НАТО претходнице, мисије ОЕБС-а , сахарањени наводно мирни цивили страдали од србских формација.
Како се касније показало у бројним ескспертизама иностраних патолога, радило се о најдрскијим подметању и тешкој обмани које су организовале и приредиле западне обавештајне службе, јер су скоро сви сахрањени у масовној гробници били терористи тзв „Ослободилачке војске Косова „ ( УЧЕКА) који су погинули у разним крајевима Косова у сукобу са регуларним снагама СРЈ.
Подаци од којих подилази језа
У ваздушним нападима је учествовало 1.150 борбених авиона,изведено 2.300 авионалета по 995 објеката. Испаљно је на циљеве на земљи око 420.000 комада бојеве муниције укупне тежине 22.000 тона,међу којима и 20.000 тешких авиобомби , 1.300 крилатих ракета, 37.000 касетних бомби, од којих су многе биле напуњене осиромашеним уранијумом.
Током бомбардовања убијено је више од 2.000 мирних грађана ,а 1000 припданика војске и полиције је погинуло на бранику отаџбине, рањено је више од 5.000, се више од 1000 воде као нестали.
Практично је у потпуности уништена војно-индустријска инфраструктура Србије, порушено и разорено око 1.500 насељених места,60 мостова, 30% школа,око 200 споменика.
Укупна материјална штета од бомбардовања процењује се на суму између 60 и 100 милијарди долара.
Бомбаррдовање је престало 9. јуна 1999. г. након што су пердсатвници Војске СРЈ и НАТО у македонском граду Куманову потписали војно-технички споразум о повлачењу југословенке војске и полиције са Косова и Метохије и размештању на територији Покрајине међународних оружаних снага.
Дан после је СБ ОУН усвојио Резолуцију 1244 по којој је гарантован статус Косова у оквиру СРЈ.
На оснвоу те Резолуције је на територији Косова које је остало у саставу СРЈ требало је да се размести 37.200 војника из контингента Међународних мировних снага (КФОР) из 36 земаља света.
Као резултат војне експанзије на СРЈ коју је без сагалсноти СБ ОУН извршио НАТО у пролеће 1999. г. ,евроатлантска војна алијансе је створила на територији Србије државу Косово ,што је учињено формалним самопроглашењем у Приштини 17. фебруара 2007. г. чиме је створена прва НАТО држава у свету.
После упознавања читалаца са последицама НАТО бомбардовањем СРЈ , „Завтра „ у истом броју од 24. марта објављује три колумне експерата на ову тему.
1. Владимир Виников :“Рат траје довека , а мир је само продужетак рата другим средствима“
Војна операција „Савезничка снага „САД и њених сателита из НАТО против СР Југославије изведена пре 15 година бомбардовањем Београда и других градова Србије и Црне Горе , потврдила је једну просту истину-рат траје довека.Он није „продужетак политике другим средствима „, него и јесте политика.Чак и кад не пуцају пушке и не статртују ракете-рат се свеједно наставља.Да, на другим нивоима конфликтнпости.Споља гледано, мирним.
Али мир није одсуство рата.Мир је продужетак рата другим средствима.
И на Западу, а посебно у САД и Великој Британији то врло добро знају и схаватају.И припремају своје елите на одговарајући начин.А наши руководиоци , па чак и сви лидери „незападних земаља „-из неких разлога сматарју другачије и понашају се како би извукли неку корист, а не извојевали победу.
Историја Слободана Милошевића и Југославије потврђује правило по коме су Беогард напали с оне стране на коју није могао одговорити адекватно:тукли су циљеве из вадуха. Захтевали су преговора са уступцима, уцењивали.
Мислим да је Милошевић припретио одгвором – узвратним нападом ракетама „земља-земља“ по европским престоницама , иако би то изгледало страшно,али би Југославија остала на политичкој карти Европе и света, а сам југословенски председник не би завршио у казамату Хашког трибунала.
Његов правни положај не би био беспрекоран, али би се иапак нашао неко ко би га заштитио.
То је истовремено и историјска лекција и упозорење Русији данас :веровати Западу, посебно Вашингтону и Лондону ,немогуће је ни у чему.
Преношење центра светских сукоба с Блиског Истока на Украјину је јасан сигнал да је „главни непријатељ „ Запада сада уместо „исламског фундаментализма „ Русија.
Од тог факта без права да се тешимо било каквим илузијама, треба полазити у нашем деловању...
2.Андреј Фурсов :“Садашња руска власт се мора дистанцирати од горбачовштине и јељциновштине“
Агресија против Југослвије је постала почетак заокрета у светској политици.Ако је после 1945. г. у оквиру јалтског система посотојала равнотежа снага, а слабе је увек имао ко да заступа-СССР,онда је распадом Совјетског Савеза и оријентације јељциновске Русије на Запад,слаби су у свету били остављени сами себи да се супростављају један на једног са с најјачиим земљама Запада.
После СР Југославије на ред је дошао Авганистан , затим Ирак, Либија,и само су у Сирији натовци устукнули ( бар засад )
То је био почетак нове ситуације која је дошла до изражаја у украјинским догађајима када је Западу јасно дато до знања да Русија не игара више по издајничким правилима која су поставили Горбачов и Јељцин.
Присаједињење Крима Русији , је била тачка заокрета у епохи која је почела распадом Совјетског Савеза и настављена бомбардовањем Југославије.
Али кад говоримо о кривици НАТО, морамо истаћи да је све то постало могуће захваљујући томе што су Горбачов и Јељцин уз помоћ својих западних „извођача радова“ разрушили Совјетски Савез.
И сада ми напуштамо ту двадесетогодишњу зону у којој смо живели.Свет се мења, али обавезно по борбеном принципу-захват мора да се заврши на болан начин.
Обавезни смо да дамо политичко – правну оцену гробачовштине и јељциновштине.
Садашња руска власт је обавезна да се дистанцира од тог периода.
3 .Леонид Савин:“Садашња власт у Беогррду чини све да се коначно заврши независност Косова „
Нажалост,1999. г. није била у стању да заштити Србију, мада је низ оператвних корака (као запоседање аеродрома у Приштини ) могао је да блокира агресију НАТО против Југославије.
Али поред критике тадашњег руководства Русије , могло се поставити низ питања рукводству Србије и Црне Горе.
Очигледно је да садашња власт у Београду ( Николић-Дачић-Вучић ) чини све да би се коначно завршила независност Косова, после чега би практично признала да су све српске жртве за одбрану јужне срспке покрајине биле не само узалудне, него и бесмислене. Бесмислен су , дакле и жртве бомбардовања.
У Црној Гори је било очевдно да је та држава била дубоко огрезла у корупционе мреже Запаад и тадашњи предедник, а пре и после тога у више наврата и премијер, Мило Ђукановић,тражио да у време налета авиајције НАТО њени бомбардери не ударају тако снажно по Црној Гори. Ту је гаранцију добио.
Председник Црне Горе је тада , да би се умилио натовским главешинама, а посебно својим моћним заштитиницима, Америкацима ( нису случајно његове присталице баш у то време почеле да певају „Наш је Мило од челика /Њега штити Америка „) интезивирао је своју антисрпску реторику, измишљање неког новог , „црногорског „ језика-што је све водило уз сву могућу помоћ Запада ка потпуном отцепљењу Црне Горе од Србије и ставрања самосталане државе.
Али, изгледа да у Москви ми нисмо довољно озбиљно проучили те лекције
Ми смо обавезни да помажемо братском српком народу кредитима, да му пружамо хуманитарну помоћ, али да ли се води и одговарајућа васпитна активност ради стварања проруске елите?
У Црној Гори где се већ поставља питање одузимања непокретности у руском власништву, масовно се спроводе пронатовске манифестације, агитација и пропагадна огромних размера, док је у Србији иствремено појачано делоавњњ невладиног сектора посебо индокритинирањем младих и њихово врбовање за западне вредности и приступање Србије Атлантском војном савезу.
Шта би са , како је предсатављан , свемогућим фондом „Руски свет „ ,фондом Горчакова, фондом“Руска сарадња „ и многим другим, чији актвисти су се својевремно залагали за деловање по принципу „меке силе“.
И у Украјини су огромна средства потрошена на „чашћавање „ и плате пријатељима, а није се улагало у подизање и усмеравање патриотске елите.
У садашњем моменту ми немамо одгварајући програм за Србе , на основу којих би млади могли путовати у руске градове да би изуачвали руски језик и културу,недостају нам друштвене мреже и медијска активност за формирање јавног мњења у Србији и Црној Гори,немамо својих невладиних организација у региону,које би се бавиле анлитичким и образовно-васпитним радом.
Делују само финансијски инструменти државнх кредита и енергетска политика( Јужни ток ), али то су крајње ризични и неизвесни пројекти у равни балканске геополитике.
Још увек снажно осећање братства са Русима међу Србим и Црногорцима потребно је поткрепити међународним програмима размене и помоћи,али тако да они буду транспаретни и доступни сима, а не сампо да на њих имају мнопол одређене мање групе и амбициозни млади бирократи.
Неопходно је обезбедити стално присуство у региону путем закупа емитовања рускојезичких радио тв канала .
Не би било лоше и осигурати своје војно присутво како би се обелоданиле наше намере земљама НАТО у чијим се раљама нашла Србија и увести мониторинг на ситуацију у региону.
То важи не само за Србију, него и за друге земље у региону, посебно за оне из постсовјетског простора, у којима је код нас теоријски све добро, а у пракси трпимо велике неуспехе“, закључује у својој колумни полтички аналитичар Леонод Савин коју поводом деценије и по од почетка бомбардоваља НАТО снага СРЈ објављује руски популарни недељник „Завтра „.
Бранко Ракочевић
