eNovosti.info

Атос над Западном Моравом

10-04-2016 10:18:23 | | / vostok.rs |

Чуда природе и историје у Овчарско-кабларској клисури изазивају дивљење и страхопоштовање. Манастири у врлетима као сажета слика лепоте Богородичиног врта на Халкидикију

Приредио Борис Субашић,
Новости

Србска Света Гора, са својим манастирима и испосницама у врлетима Овчарско-кабларске клисуре над меандрима Западне Мораве, сажета је слика све драматике и лепоте Атоса, промећују сви који су ходали Богородичиним вртом на Халкидикију.

Фантастични пејзажи и многобројна снажна врела у стенама одвајкада су изазивали дивљење и страхопоштовање људи. Археолози су, истражујући простор око лековитих извора Овчар бање, открили да се ту налазе светилишта и култна места још из преисторијских времена.

- Многи монаси долазили су са Свете Горе у Овчарско-кабларску клисуру да се подвизавају. Казивали су да се нигде не осећају ближе Богу него на овом месту мира, где постоје само високи Овчар, Каблар и небо - испричале су нам монахиње из Успења, које се могу срести и на планинарским стазама до капелице саздане у испосници "Савина вода" и на врху Каблара, где се моле у тишини коју нарушава само ветар.

Први средњовековни калуђери испосници, светогорци и синаити почели су да стижу у клисуру бежећи од најезде Каталонаца на Атос у 13. веку. Аскете су од тада, чак и у време најсуровијих турских прогона, остале у Србској Светој Гори, која никад није опустела.

Чак и данас, кад изувијаним кањоном, дугим 20 километара, пролази магистрални пут, на само неколико десетина метара од њега почиње тихи манастирски свет у коме се поштују строга светогорска правила. Почетак Српске Свете Горе као светионик означава њен најмлађи манастир Успење, подигнут на брегу полуострвцета у меандру - петљи Западне Мораве.

�

На том месту је у средњем веку стајао високи ступ, тврда кула Лествица, која је истовремено била стражара, звонара, строга испосница и преписивачка радионица. У њој су били уједињени силни заштитнички дух хиландарског Милутиновог пирга и тајанствена тама Савине испоснице у Кареји. Њена велика звона одјекивала су целом клисуром, подсећајући испоснике из пећина да је време за заједничку молитву.

Данас је од високе куле остао само део зидина под којима је владика Николај Велимировић 1939. започео зидање Манастира успења Пресвете Богородице, који је требало да буде гробна црква жичких епископа. Прво рат, а затим и нова државна идеологија прекинули су тај подухват, који је тек деведедсетих наставио Милош Велимировић из Чачка, који је довршио манастир. У Успење је 2003. стигла прва монахиња, настојатељица Наума.

�

Она је са сестринством дивљину претворила у оазу лепоте, мира и гостољубивости. Многи поклоници који долазе у Успење, дуго ћутећи, седе крај остатака куле Лествице, одакле пуца поглед на суре литице Каблара, налик на обрисе врха Атоса.

СВЕТИЊЕ

С врха Каблара, манастир Успење изгледа као да је спуштен с неба на брдашце опасано Западном Моравом, која је управо изашла из ждрела клисуре остављајући за собом на левој литици Благовештење, Никоље и Јовање, а на десној Свету Тројицу, Сретење, Ваведење, Вазнесење и Преображење.

Приредио Борис Субашић,
Новости

�