АМЕРИКА ЖЕЛИ ДА ОСВОЈИ СВЕТ – Русија у Украјини брани целу Европу од америчке тираније

02-04-2014 03:27:18 | | Интер магазин/ mojenovosti.com |

Сваки историјски догађај се пре свега памти по последицама које је изазвао. Тако је и актуелна криза у Украјини – то је већ сада јасно – важнија по ономе до чега ће довести, по последицама, а сама Украјина, све је јасније, више уопште није важна. Запад, који је дугогодишњи генератор и финансијер дестабилизације те земље, већ се помирио са губитком Крима, и сада јавно страхује и тајно преговара за југоисточни део Украјине, али у основи сама Украјина више није главна тема. Шта се десило десило, није све било према плану, и сада се отвара нова комбинаторика. Од Украјине, изнутра потпуно растурене земље, у дужем периоду нема ништа, и велики светскииграчи гледају како да преко кризе у тој земљи на широј међународној сцени уграбе свој део колача. Тај процес ће бити део последица украјинске кризе, које ће, по свему судећи, имати одлучујући значај на развој међународних односа у догледној будућности.

После првобитне западне хистерије због „непланираног“ и „неочекиваног“ развоја кризе и у основи неуспеха у Украјини, сваким даном постаје све јасније да велики – Америка, Русија, Европска унија, Кина и чак Јапан – настоје да искористе Украјину за неке друге циљеве. Многи од тих планова, међутим, ма колико били инспирисани дугорочним циљевима, прављени су набрзину, на коришћењу дневних збивања и неуспелих пројеката и, утисак је, само Русија има јасан и разрађен план.
Из тог угла би требало гледати на западну панику, посебно у америчком политичком ешалону, која доводи и до крајње бизарних ситуација да чак и председник Америке јавно износи неистине. И то не једном, него скоро свакодневно. Халабуком око Украјине и против Русије Вашингтон у основи не крије само свој пораз и своју немоћ него и кључну амбицију – да кризу у Украјини искористи за обнављање и учвршћивање контроле над Европом, тачније Европском унијом. Део те амбиције или циља је и дестабилизовање, па чак и прекид зближавања Русије и Европе. Како рече британски министар иностраних послова Вилијем Хејг, који је уствари европски гласноговорник Вашингтона, „Русија треба да буде лишена садашњег утицаја у Европи“.

АМЕРИЦИ ЈЕ ОСТАЛА САМО ЕВРОПА
То су два кључна циља Америке у овој фази употребе украјинске кризе и кроз ту призму би требало тражити разумевање за све оно што сада ради Вашингтон. Вашингтон, наравно, неће одустати од Украјине, али у овој фази је прихваћен пораз и криза се настоји искористити за много важније циљеве. О томе најбоље сведочи промена курса помоћи Украјини. Уместо директне помоћи, све је пребачено на Међународни монетарни фонд.
Америка је већ дуго година суочена са губитком досадашње моћи у свету и полако губи контролу над великим деловима савременог света, а то значи губи и приходе, новац. У највећој мери је изгубила утицај у свом некадашњем забрану Јужној Америци, у Азији се америчка зона све више крњи, Африка је одавно изгубљена и једини простор који је Америци преостао је Европска унија. Утисак је да Америка неће испустити Европску унију по било коју цену, без обзира шта о Унији мислили функционери америчке администрације, а мисле, како се и светска јавност могла уверити, све најгоре. Украјинска криза је најсвежији пример. Без ЕУ Америка остаје сама.
Иако је званично ЕУ најближи и уствари једини савезник Америке последњих неколико година, у новим светским околностима, америчка контрола над Европом полако слаби, ЕУ се некако измиче. Америци се највише измиче контрола новца, богатства ЕУ, а то је оно што Американце највише погађа. Ту је изгледа највећи проблем Немачка, а донекле и Француска и Италија, у којој је оживљено старо немачко уверење да Европа без везе са Русијом није континент него само полуострво Азије.
У Америци се сада процењује да је криза у Украјини згодан повод да се оснажи контрола над ЕУ, тачније да се васпостави и зато је у наредном времену сасвим реално очекивати да се тржиште кризе пренесе на саму Европу и њене односе са Америком, али и са Русијом. У том светлу је занимљиво да се Америка сада поводом кризе искључиво обраћа Русији и да је само Русија њене партнер у том послу. Без Русије, процењује се, Америка не може да контролише Европу.
Водеће земље ЕУ су, јасно је, потпуно свесне америчких амбиција али, утисак је, још увек немају снаге да искораче из система успостављеног после Другог светског рата. То је сувише велики корак за њих, барем у овом времену, мада још настоје да се некако одрже. Прошлонедељни америчко-европски самит у Бриселу, одржан под ауторитетом америчког председника Барака Обаме, био је потпуни неуспех. Ништа није договорено, чак није било ни помака у историјском пројекту слободне трговине између ЕУ и Америке. Део тог пројекта је требало да буде потписан у децембру прошле године, али је одложен на неодређено време и током самита у Бриселу није било напретка.

ОБАМИН ДЕБАКЛ У ЕВРОПИ
Напротив, ЕУ је у исто време кренула у тражење излаза према Кини. Уз то, под америчким притиском је ЕУ са Украјином потписала само један мањи део Уговора о стабилизацији и пријему иако није јасно шта би то могло да значи. Амбијент потписивања је, међутим, био необичан. Потписивање је обављено иза затворених врата а, када се вршилац дужности премијера Украјине Арсениј Јацењук обратио присутнима, није му дат ни микрофон, па је у свом хвалоспеву о ЕУ морао да виче како би га неко и чуо.