Налазите се на страници > Почетна
> Политика > МИЛОШ ЗЕМАН, председник Чешке: Волим Србију, не признајем Косово
МИЛОШ ЗЕМАН, председник Чешке: Волим Србију, не признајем Косово
Посета чешког председника Милоша Земана Србији се готово преклопила са обележавањем 15. годишњице НАТО бомбардовања СР Југославије. Трагични јубилеј га је, међутим, подстакао да у неколико наврата истакне како је Чешка била последња земља која се сагласила са таквом интервенцијом. У интервјуу „Политици” објашњава како данас доживљава такву одлуку.
„Систем Слободана Милошевића јесте био аутократски, али то ипак није исто као тоталитарни. Осим тога, бомбардовање СРЈ је било против резолуције Уједињених нација и нису биле исцрпљене све могућности за мировно решење. Јавно сам рекао да је Чешка била последња земља која је прихватила бомбардовање, а истовремено је била једина земља која је поставила услов – да не сме да буде бомбардовања цивилних циљева. Обећано нам је да ће тај услов бити испуњен, али, као што знате, обећање није испуњено.
Касније је председник препоручио да Веслију Кларку, који је руководио акцијом бомбардовања Југославије, доделимо највиши орден Чешке – Орден белог лава, али ја сам у то време био премијер и одбио сам да потпишем такву одлуку. Сматрао сам да бомбардовање није било разуман потез. Замислите ситуацију у којој се у НАТО спрема опсежна интервенција, а Чешка је у том тренутку тек три недеље чланица алијансе. Све друге чланице су „за”, а само се у Чешкој целу ноћ дискутује о томе шта треба да урадимо. То је била једна од најтежих политичких одлука у мојој каријери.
Колико је бомбардовање Југославије без одобрења СБ УН представљало преседан за отварање врата сличним интервенцијама широм света?
Након целокупног искуства са бомбардовањима, увођењем санкција и блокадама различитих земаља могу да кажем да су све такве мере контрапродуктивне. Често се сетим сусрета са кубанским имигрантима у Мајамију пре 15 година. Тада сам им рекао: „Пријатељи, ви се залажете за санкције и блокаду Кубе, али Фидел Кастро је председник земље већ 40 година.” Дакле, ако нека стратегија не даје резултате четири деценије, онда мора да се мења. Због тога је мој садашњи став према борби против аутократских режима, који не морају нужно да буду диктаторски, нешто што се у комунистичкој терминологији звало – идеолошка диверзија.
Таква стратегија би подразумевала размену младих, студената, туриста, привредника и, нарочито, размену информација коју је у ери интернета готово немогуће зауставити.
Када говорим о санкцијама против Русије, намеће се питање какве ће то последице произвести. Све су прилике да ће се формирати такав систем где ће Русија бити попут неког утврђења окруженог непријатељима. Али таква слика није тачна, наравно, јер су пријатељи и унутар тврђаве и напољу. У таквом опкољеном утврђењу се провоцира настанак система налик тоталитарном, долази до политичких процеса и политичких затвореника… Понављам да је ипак најбољи метод комунистичка идеолошка диверзија, која у ствари подразумева и оно што заговара ЕУ, то јест слободан проток информација, људи, добара и капитала. То је једини начин за демократизацију неке аутократске или недемократске власти.
Недавно сте изјавили да случај Крима не би био ни изблиза тако компликован да нема „косовског преседана”…
Независност Косова је противна резолуцији Савета безбедности УН која говори о територијалном интегритету Југославије. И још важније, ако сте већ прихватили независност Косова, а уопште није било референдума о том питању, зашто не прихватате независност Крима? Наравно да ми је јасно да је то противно Уставу Украјине, али немојте да губите из вида да је и тренутна влада у Кијеву такође у супротности са Уставом Украјине. Нису одржани слободни избори, па немамо праве политичке представнике. Због тога Косово представља почетак опасног процеса прекрајања граница, мењања територијалног интегритета и са те тачке гледишта пример Косова је добар аргумент за оне који подржавају придруживање Крима Русији.
Такође сте рекли и да Косовом влада мафијашки режим који се финансира од трговине наркотицима…
Тако нешто је рекла и Карла дел Понте, бивша главна тужитељка Хашког трибунала, која у својој књизи не говори само о нарко-мафији на Косову него и о трговини људским органима. Узмите за пример Авганистан, јер је ситуација веома слична. Производња опијума у Авганистану је порасла десет пута за последњих неколико година на територији коју контролишу Талибани. До тога долази јер је терористима потребан новац, а неки лидери косовских Албанаца су такође били вође мафијашких организација које су повезане са трговином наркотицима.
Ако је већ тако, зашто је онда Чешка признала независност Косова?
Подсећам вас да је чешки парламент најпре усвојио резолуцију којом од владе тражи да не прихвата косовску независност. На неколико седница Владе Чешке, коју је тада предводио премијер Мирек Тополанек, а шеф дипломатије је био Карел Шварценберг, одлучено је да се ипак призна независност Косова. Такве одлуке, нажалост, доноси влада, а не парламент, и молим вас да не заборавите да је скупштинска резолуција била против признавања независности. Због тога смо мој претходник на положају председника републике Вацлав Клаус и ја одлучили да не шаљемо амбасадора у Приштину, него само отправника послова. То је наш начин исказивања става према независности Косова.
У светлу најновијих дешавања у Украјини и на Криму све чешће чујемо да ће Брисел очекивати од Србије да усклади своју спољну политику са дипломатијом ЕУ…
То је најбоље објаснио председник Николић када је пре неколико дана рекао: „Имамо пријатеље на обе стране.” И наравно да је боље имати пријатеље на свим странама него непријатеље.
Европска унија, нажалост, нема заједничку спољну политику. Свакако да постоји заједнички став европске дипломатије о томе да је припајање Крима Русији кршење територијалног интегритета Украјине. Али нико не зна какав ће бити следећи корак. Не заборавите да су три министра спољних послова – Пољске, Немачке и Француске – потписали споразум са Виктором Јануковичем и Виталијем Кличком. А само неколико сати касније све је било потпуно другачије. Како онда можемо да говоримо о заједничкој европској политици када тројица дипломата из ЕУ потпишу неки документ који накнадно буде погажен на једном тргу. А Мајдан није једини трг у Украјини.
Али баш су та тројица министара, чланови Вајмарског троугла, пре неколико дана поручили да ипак неће бити захтевано од земаља чланица ЕУ, као ни од земаља кандидата, да се експлицитно изјасне о томе да ли подржавају Брисел или Москву. Можемо ли рећи да је осећај за бизнис преовладао над политичким принципима?
Политика је такође врста бизниса јер функционише на тржишту које одређују гласачи. Политичари у таквом амбијенту покушавају да што боље „послују”. Што се тиче позиције између Брисела и Москве, залажем се за преговоре у којима ће учествовати, наглашавам – нова украјинска влада, која ће бити изабрана на фер изборима, и то не само председничким него и парламентарним. У преговоре такође треба да буду укључени представници САД, ЕУ и Руске Федерације. Само у том формату можемо доћи до решења проблема.
Како коментаришете оцене појединих америчких политичара који тврде да би ради заштите од Руса било потребно инсталирати ракетни штит у Чешкој и Пољској?
О том програму се пре четири-пет година дискутовало као о мери против Ирана, а не Русије. Мислим да треба да подржимо процес демократизације у Русији, а став који износе ти политичари није добар метод за спровођење демократије. Потребне су нам дебате и преговори, а уколико распоредите ракете у централној Европи, одговор који ћете добити јесте постављање нових ракета са друге стране, у Русији.
Ипак, идеји су прилично склони утицајни сенатори Ренд Пол и Џон Мекејн. Пропагирају је у јавним наступима и ауторским текстовима у најутицајнијим светским медијима…
Наравно да разумем поступке таквих сенатора ако су повезани са војном индустријом. То ни у ком случају није добро решење, од њега ће имати користи само војна индустрија. С друге стране, ако желите да испровоцирате трећи светски рат, само изволите. Али уколико желите мир, онда су вам неопходни преговори који ће заговарати интегритет Украјине, највероватније у федералном облику. И мислим да је веома важно да Украјина буде неутрална, да се спроведе такозвана финландизација земље.
Дакле, подржавате руску идеју о федерализацији Украјине?
То није само руска идеја. То је идеја заснована на здравом разуму. А шта конкретно подразумева федерализација? То је у ствари децентрализација и пренос дела надлежности на локалне самоуправе. И САД, Швајцарска и Немачка су федерације, па зашто не би могла и Украјина?
То није руска идеја, него америчка, швајцарска, немачка.
Чланство у ЕУ не значи чланство у НАТО-у
Да ли придруживање ЕУ значи и улазак у НАТО?
Не. Постоје земље попут Аустрије које нису чланице НАТО-а и нико их не притиска да се прикључе Северноатлантском пакту. Због тога је битно да се каже да можете бити у ЕУ и да вас нико неће присиљавати да уђете у НАТО, што је поткрепљено с много примера кроз историју.
Пријатељство према Србији
На питање о благонаклоном односу према Србији, о којем се ових дана у медијима доста извештавало, Милош Земан каже:
„Да бих исказао своје однос према Србији, поделићу са вама једно искуство. Председник Чешке Републике по протоколу прима само новоименоване амбасадоре, али када амбасадори заврше службовање у Прагу, и одлазе назад у своје земље, председник их не прима. У току прве године мог председниковања направио сам само један изузетак. Примио сам одлазећу амбасадорку Србије, што је мали гест, али у дипломатији говори речито о мом пријатељству према Србији.”
