ИНТЕРВЈУ - НЕБОЈША КРСТИЋ
1. Колико је Србија близу, или далеко од ЕУ?
Ближе је него икад, а опет – врло далеко. Кажу да је добијање статуса кандидата тачка без повратка на путу ка ЕУ. Али, кад је Србија у питању, не верујем да постоји таква тачка и за сваки следећи корак потребно је уложити много напора, а не ичи из избора у изборе, и из реконструкције владе у реконструкцију.
2. Многи политичари у Србији говоре о потреби реформи, али ни један не говори које су то реформе неопходне. Које су, по вашем мишљењу три најважније реформе које нас чекају?
Лакше је набројати 30 потребних, него три. По мом мишљењу најважнија реформа била би да се власт озбиљно и одговорно прихвати посла, а да престане да стално тражи изговоре за нечињење и да не пребацује кривицу на претходнике.
3. Каква је садашња ситуација у нашим медијима?
Веома лоша. Мада, видим да се са мном не слажу представници западних, демократских земаља који кажу да је ситуација солидна. Можда они знају нешто што ја не знам, читају мени недоступне новине и гледају ТВ канале које ја не хватам.
4. Да ли су новинари у Србији слободни да раде без утицаја и притисака?
То би требало питати новинаре. Ја бих могао евентуално да одговорим на питање да ли су читаоци у Србији слободни да прате вести без ичијег утицаја. Но сад, с постојањем интернета, и та ствар постаје сасвим могућа.
5. Како унапредити српку економију? Има ли јој лека?
Лако. Власт мора да буде стабиллна, одговорна, транспарентна и проевропска. Мора се наставити борба против корупције и криминала, али не кроз медије, него кроз институције система. Таква Србија има шансе да привуче инвеститоре, али уз своје максимално ангажовање и проналажење оне српске додатне вредности, тајног састојка, због кога ће инвеститори долазити код нас, а не у друге земље сличне нама. А наш тајни састојак је постојање великог броја вредних и едукованих људи који говоре стране језике и способни су да обављају високо софистициране послове.
6. Колико је важна културна размена између Србије и других земаља?
Пре свега, потребно је унапредити културну сарадну са свим земљама региона, нарочито са земљама еx Југославије с којима делимо иси језик, обичаје и сећања, а с којима, изненађујуће имамо мању културну сарадну и размену него са неким далеким земљама. У том смислу Министарство културе до сада ништа није радило и потребан је темељно нови концепт.
Такође, потребан је нови концепт културне сарадне са Албанцима са Косова. У том смислу, нагласио бих да је потребно интензивирање сарадне с њима и у свим осталим областима, привредној, научној, спортској, политичкој итд. Јер само таква сарадња може донети боље перспективе и србском и албанском народу и допринети дугорочној стабилизацији читавог региона.
7. Да ли су односи између УСА и Србије добри, по вашем мишљењу?
Та сарадња има своје успоне и падове. Због догађаја из блиске прошлости, 1999, ти су односи врло деликатни и потребно је много такта и труда како би се стално унапређивали. Када би више америчких компанија инвестирало у Србију било би то обострано корисно, зато би влада САД требало да снажније охрабрује своје пословне људе да долазе на Балкан и у Србију. А сва америчка предузећа која су отворила производњу у Србији, до сада, задовољна су резултатима и то је одличан индикатор и за друге.
Иван Трајковић
КАТЕГОРИЈЕ
