Налазите се на страници > Почетна
> Политика > ПОЛ КРЕГ РОБЕРТС: Народ Америке не подржава тиранију САД широм света, време је за револуцију
ПОЛ КРЕГ РОБЕРТС: Народ Америке не подржава тиранију САД широм света, време је за револуцију
Пол Крег Робертс, бивши помоћник америчког министра финансија и бивши уредник дневног листа Тхе Wалл Стреет Јоурнал, оажљиво је пратио ситуацију у Украјини и искрено говорио о дугој историји кризе, великом утицају медија (у којима ради деценијама) и опасним провокацијама западних лидера. Аутор је више од десет књига. Његов најновији рад је Неуспех лаиссез-фаире капитализма (Тхе Фаилуре оф Лаиссез Фаире Цапиталисм анд Ецономиц Диссолутион оф тхе Wест).
Пол Крег Робертс је за портал ТрутхОут дао опширан интервју о украјинској кризи у коме оптужује неоконзервативце и њихову агенду глобалне хегемоније за сасвим извесну пропаст Украјине. Као помоћник министра финансија у Реагановој администрацији, Робертс тврди да се тадашњи предсједник оштро разрачунавао са неоконзервативцима, који у то време нису имали толику моћ, али су већ са Бушом старијим, потом Билом Клинтоном, Бушом млађим и Бараком Обамом сасвим овладали Белом кућом, Пентагоном и обавештајним агенцијама. Потпуно су овладали свим државним структурама, али и медијима у време напада НАТО на СРЈ 1999. године. Од тада до данас њихов утицај је огроман и евидентан, а новинари се не смеју томе супротставити под претњом отказа. Решење украјинске кризе види у буђењу Американаца, који ионако не подржавају уплитање САД у унутрашње ствари у Украјини и који би масовним протестима могли да покажу влади да не желе сукоб са Русијом, будући да би се могао претворити у нуклеарну катастрофу.
Ви сте опширно писали о обрачуну између Русије и Запада због стања на Криму. Како оцењујете тренутну ситуацију? Какав би расплет могао да има имати овај сукоб?
— Мислим да је погрешно приказивати догађаје на Криму као обрачун између Русије и САД. У Украјини су САД организовале и финансирале државни удар, који се догодио у главном граду Кијеву. Намерно или због непажње, међу пучисте су се укључили и радикални националисти, чија идеологија вуче корене до организација које су се против Совјетског Савеза у Другом светском рату бориле на страни Хитлера.
Ти елементи уништавају успомену на руски рат, на ослобођење Украјине од нациста, на Црвену армију као и на славног генерала Кутузова, који је поразио Наполеонову велику армију. Дакле, све то је дигло на узбуну људе у јужној и источној Украјини, које су традиционалне руске покрајине.
Крим Украјини 1954. припојио Хрушчов, тада генералног секретара Комунистичке партије. Оба ова руска подручја била су део Русије и пре него су постојале САД. Могуће је да је тако поступио да би сузбио утицај пронацистичких елемената из западне Украјине јер је познато да је руска популација у Украјини она која би могла умањити значај ултранационалиста са запада. На крају, сам Хрушчов је био Украјинац и никакве везе нема што је тада све било део Совјетског Савеза. Кад се Совјетски Савез распао као политички субјекат и власт ослабила, притиском Вашингтона је Украјина постала независна држава, али је задржала бивше руске покрајине.
Становништво на Криму је претежно руско, па и на истоку Украјине. Сада су ти људи рекли: “Не желимо да имамо ништа са овом власти у Кијеву, која уводи забрану за наш језик, уништава наше ратне споменике и прети нам на више начина“. Строго су следили правне кораке, процедуре УН и међународно-правне акте. Дакле, све оно што је уследило је у складу са међународним правом и, кад Џон Кери и Барак Обама кажу супротно, они свесно лажу. Оно што чине је агресивна и срамотна лаж. Није уопште битно шта неко мисли, овде се ради о закону.
Дакле, парламент Крима је следио правне поступке и сад је Крим независан. Гласање које је одржано 16. марта одржало се у миру и није било руске инвазије. То је лако доказиво. Руске трупе у Украјини су тамо од 1990, и то у складу са споразумом о најму луке Севастопољ Црноморској флоти јер, када је Украјина постала независна, Русија се сигурно није мислила одрећи те луке. Русија тамо има закуп до 2042.
Шеснаест хиљада војника је било тамо, а на темељу споразума са Украјином они могу да их имају и до 25.000, уз одређени број авиона, тенкова и топова. Све то је познато, али је и предмет лажи Вашингтона, које у бескрај понављају такозвани амерички медији. Други проблем је у источној Украјини, јер тамо људи од њихове локалне власти на улицама захтевају одвајање од Кијева.
Пошто су у Вашингтону због Крима увидели своју неспособност, америчка администрација је пожурила и именовала украјинске мултимилијардере и олигархе Игора Коломоиског и Сергеја Таруту за гувернере руских регија Доњецк и Дњепропетровск. Путин је рекао да неће интервенисати у источној Украјини, осим ако тамо не крене талас насиља против руског становништва, и Кери и Обама ту ништа не могу да учине.
Ако се источне украјинске покрајине врате Русији, западна Украјина ће бити уништена. Мораће да проводи план штедње ММФ, опљачкаће је западне банке и заглавиће у НАТО, што значи да ће амерички балистички пројектили бити распоређени у западној Украјини. Ту се ради о јачању стратешке претње Русији, што је доктрина Вашингтона коју је започео режим Џорџа В. Буша, кад је прекршио споразуме којима се Реаган обавезао да се НАТО неће ширити у источној Европи. Ти исти уговори су прекршени када се Вашингтон повукао из уговора о балистичком наоружању 2002 (Анти-Баллистиц Миссиле Треатy), а све како би могао поставити противракетни штит на истоку Европе. То су биле екстремне и безобзирне провокације и иста врста понашања као пред Први светски рат.
У својим последњим чланцима сте говорили о неуспеху тзв. маинстреам или америчких медија у објективном извјештавању о Криму. Рекли сте да се није извештавало непристрано. Може ли се расправљати о улози алтернативних медија и какву су улогу одиграли у вези са кризом у Украјини?
— Врло важан део тога има везе с нечим што се догодило пред крај другог мандата Била Клинтона. Он је дозволио да пет мегакомпанија консолидују бивше независне и распршене америчке медије. Оно што су некад биле независне мреже попут АБЦ, ЦБС, НБЦ, ЦНН – све су се стопиле у велика медијска царства.
Вредност тих великих медијских компанија је у томе што имају федералну дозволу за емитовање, али зато не могу да говоре против владе и од њих се очекује да тако раде. Друга велика промена је да медијске компаније више не покрећу новинари. Сада их оснивају корпоративни оглашивачи и бивши владини функционери. Њихов интерес је профит и проток прихода од оглашавања. Дакле, не постоје независни медији у Америци и нема никог ко би изнео ставове о било ком важном питању који не би били владина пропаганда. То је највећи део проблема.
Други део проблема је у томе што је током дугогодишњег Хладног рата Совјетски Савез, који је у мислима већине Руса још увек њихова домовина, врло функционално демонизован и то демонизовање још увек траје. Запамтите, почетком распада Совјетског Савеза Запад је био у великој предности. Лако се могло манипулисати Борисом Јељцином, а разни олигарси су се окористили и опљачкали ресурсе земље. Много израелског и америчког новца је тада било у игри.
Кад је Путин дошао на власт и стао на пут тој пракси, и одлучио да земљи да место које заслужује, њега су такође почели демонизовати. Викторија Нуланд, помоћница државног секретара за европска и евроазијска питања, признала је у Националном новинарском клубу у децембру прошле године да су САД уложиле пет милијарди долара како би Украјину подредиле својим интересима, и то зато што је Наранџаста револуција из 2004. године пропала.
Она је вероватно провела много времена са невладиним организацијама унутар Русије. Тамо постоји најмање хиљаду невладиних организација које се финансирају из Вашингтона. То траје већ дуже време, али је тек прошле године Путин рекао да се организације које се финансирају америчким новцем морају регистрирати као страни агенти, али то је америчка политика.
Ако радите овде (у Америци; оп. а.) са страним новцем – осим ако нисте из Израела – морате се регистровати као страни агент, али, кад је Путин применио иста правила, њега су демонизовали. Дакле, у многим сегментима имате изложеност америчкој пропаганди која демонизује сваки аспект Русије. Ако вам неко каже да су Руси послали тенкове на Крим, то се само уклапа у већ постојеће приче.
Ја сам бивши уредник листа Тхе Wалл Стреет Јоурнал и колумниста у свим важнијим публикацијама, и лично сам сведочио о промени у медијима и људима у њима. Већ знам шта ће рећи и пре него што напишу чланак. То траје већ неко време. Слично се догодило са ирачким оружјем за масовно уништење. То је била лаж која се понављала увек изнова. И сви су је понављали. Неw Yорк Тимес није ни ишао код инспектора за оружје кога смо послали у Ирак Ханса Блиxа. Уместо тога, Џудит Милер је бескрајно понављала једну те исту лаж на страницама својих новина. Она је огледни пример укупног мањка интегритета.
Један од главних разлога за то је да су многи од њих знали да не могу да кажу истину иначе ће добити отказ. Они знају да је бесмислено излазити са причом о председнику, државном секретару, агенцијама као што су ЦИА и НСА. Ако то учините, питаће вас јесте ли луди или желите да добијете отказ. Дакле, нико не сме да смета, и то је прилично нездрава околина. То мора бити убојито за душу, али, ако данас желиш да будеш главни новинар, мораш бити такав.
Кад се осврнете на ваш пут помоћника министра финансија за време Роналда Регана, како тумачите промене у глобалној политици, која је тада балансирала на ивици рата? Да ли се на стране у сукобу гледа другачије сада него пре?
— О да, све се страховито променило, и то на два начина. Један је да су тада постојали Совјетски Савез и комунистичка Кина, и то су била огромна ограничења за америчке снаге. На пример, САД нису могле ићи нигде а да им не сметају земље широм Блиског Истока. Та ограничења за америчке снаге више не постоје. Хладни рат је прошао, а савези који су били његов саставни део су нестали.
Кад сам био у Регановој администрацији, неоконзервативци нису били идеолошка снага као данас и нису писали своје ставове у којима позивају на америчку глобалну хегемонију. У то време у агенди Вашингтона или у Регановој администрацији није било америчке хегемоније над целим светом. Реаганов приступ према Горбачову није био да победи у Хладном рату, и то нам је рекао више пута. Поента је да се неоконзервативци појављују на крају тог времена, јер нису имали ни приближно исту снагу или утицај да чине оно што су чинили под Клинтоном, Бушом млађим и Обамом данас. Уствари, они су Регану правили толико проблема да их је све растерао.
Они су стајали иза контраша у Никарагви. Неки од њих су заправо били процесуирани и осуђени, као што је Елиот Абрамс, који је био помоћник државног секретара. Њега и остале је касније помиловао Џорџ Буш, али Реганова администрација је водила врло снажну кампању против неоконзервативаца. Добијали су отказе и избачени су из владе. Ричард Перл је чак избачен из председниковог обавештајног саветодавног одбора.
Неоконзервативци су се појавили са америчким нападима на Србију – што се назива нападима НАТО – и крађом Косова од Србије, покрајине од које су направили амерички протекторат.
Њихов утицај је потом експлодирао у првим годинама Буша млађег. Тада је целокупни државни и безбедносни апарат, цео Пентагон, Стејт департмент и све особље – један до другог, све су неоконзервативци. Дневни ред је већ био тамо и требало је покренути радове на пројекту за нови амерички век.
Обамина администрација има пуно истих људи, али сад су у стању да ису даље, и то зато што имају више средстава за финансирање опозиционих група, као што смо видели у Украјини, што је крајње безобзирно.
Руси једноставно не могу да прихвате стратешку претњу ове врсте јер је она превелика. Мислим да је то оно што је Путин Европљанима рекао на конференцији за новинаре 4. марта. Руси знају да су САД промениле ратну доктрину која сад укључује и нуклеарно оружје, а од 2010. је Пентагон увео и нуклеарни „Превентивни први удар“ (Промпт глобал стрике). Исто тако знају да то није усмерено против Авганистана или Ирака, него против њих и, кад једну снажну земљу третирате на такав начин, морате знати да ћете добити одговор и можда бити нападнути, а то је апсолутно неодговорно понашање.
Шта просечни људи морају да учине како би изразили забринутост због питања о којима ви отворено говорите? Како ће се криза даље развијати?
— Они би требало да изађу на улице. Нема доказа да амерички народ даје подршку Вашингтону да се меша у кризу у Украјини. Требало би да изађу и протестују јер ово се може претворити у велики рат, чак и употребу нуклеарног оружја. Америчка влада прекршила је сваку норму међународног права и готово све америчке законе. То је тиранија. Још једна ствар: према Обами, Керију и маинстреам медијима, Русија је крива за интервенцију на Криму. То смо сви чули. Онда 11. марта Обама и Кери захтевају да Русија интервенише на Криму и заустави процес самоопредељења људи на полуострву. Они су од Русије тражили да спречи референдум. Како то сад? С једне стране, Вашингтон осуђује Русију за интервенцију, а, са друге, захтева да Русија интервенише и ускратити народу Крима право на самоопредељење. Џон Кери је рекао да ће Русија, ако то не учини, платити, и то је рекао врло агресивно. Овде у највећим медијима о томе није било ни речи.
