ЕВРОПСКА СТВАРАЛАЧКА ЕЛИТА У ВЕЛИКОМ РАТУ (III)
У јутру 17. децембра 1914.г. до следећег јутра после немачког напада на Хартлпул и Скарборо распродат је цео тираж Тајмса (The Times) чак по повећаним ценама.
.Године 1915. Енглески биро војне пропаганде штампао је 2,5 милиона примерака књига, официјелних докумената , прогласа,летака и другог пропагадног материјала и растурио их становништву.
1. Артур Конан Дојл, писац ( 1859-1930)
„Доделити ми официрски чин , јер, иако ми је 55 година ,још сам врло снажан и издржљив , а глас ми јак, надалеко се чује“
Одмах након објаве рата развио је широку активност пропаганде побољшања борбене спремности британске армије-писао је писма у министарства и новине са предлозима о начину борбе са подморнициама и минама.
Такође се веома ангажовао на јачању енгелске војне флотиле, изградњи војних бродова, рекоснтрукцији застарелих лађа и маскирању бродовља у лукама и на пучини.Залагао се да се посада борбених пловила снабде појасвима за спасавање и да се сва војка навикне да носи гас-маске.
Од краја 1914. г. радио је над књигом „Британска кампања у Француској и Холандији „, а 1916. публиковао је запис „Одлазак на три фронта „ с енглеским, француским и италијанским војницима.
Из писма упућеног Министарству војном у августу 1914.
„Сазнао сам да се армија може суочити с тешкоћама попуњавања официрског кадра .
Слободан сам да подсетим како је моје име добро познато младом покољењу у овој земљи и што би ,без обзира на моје године , било корисно за земљу ако би ми се доделио офицрски чин.
Имам 55 година,али ја сам још увек веома снажан и издржљив и могу деловати тако да се мој глас причликом командовања чује на веома великом растојању што се може проверити за време војне вежбе“.
2.Редјрд Киплинг, писац и песник (1865-1936)
„Код Енглеза политика „масовне парализе ужасом „ не пролази“
На почетку рата писао родољубиве чланке и песме, учествовао у Бироу војне пропаганде.Оштро је критоковао све који избегавају војне обавезе и службу,истичући да се његов син јединац без обзира на слаб види и што због тога није регрутован, ипак пријавио као добровољац у редовима Ирске гарде.
Након што му је син погинуо 1915. г. ,посветио се раду у Црвеном крсту.
Из писма Хауарду Артуру Гвину од 7. августа 1914.
„Кад падне Лијеж, немачка војска ће то приказати као такав стравичан „пример „ како би све паралисала ужасом и тако спречила слободне мушкарце Енглеске да ступе у строј , да узму оружје у руке и потуку се с Немцима.
Што се тиче енглеског народа,политика „ масовне парализе ужасом“ неће проћи.“
3.Бертран Расел, философ ( 1872-1970 )
„Не преостаје нам ништа друго него да страдамо и чекамо“
Будући да је био убеђени пацифиста,за време рата је писао антиратне чланке, иступао у организацији „Противљење позиву на војну службу „, растурао летке за заштиту права човека, одбио војну службу.
Године 1916. због иступања на антиратном протесту отпуштен са Кембриџа, а 1918. осуђен на шест месеци затвора.
Из писма Отолајн Морел, 5. августа 1914.
„Драга моја,ми смо ужасно усамљени у овом страшном свету.Ја се само по 10 минута задржавам у кући, али сам ипак добио писмо од мисис Вајтехед о заштити права на ратовање и разговарао са професором Хобсоном који је сакупио велики број потписа за наш манифест, али је због Белгије у потпуности променио своје мишљење.
Не преостаје нам ништа друго него да страдамо и чекамо.
Али ја сам у стању да разумем све оне који верују у рат и то је утешно јер ме спречава да их мрзим.
Моје је мишљење да их ипак на крају крајева могу и замрзети, али до тог „краја крајева „ још треба да сачекамо.“
4.Бернард Шо, драмски писац (1856-1959)
„Рат с тачке гледишта здравог разума „
Године 1914. написао је памфлет „Рат с тачке гледишта здравог разума „ због кога је у друштву смтран малтене као германофил.
Активно је штитио оне против којих су примењиване репресије због тога шт се нису одазивали на војни позив да иду на фронт, а што нису могли учинити због својих религиозних,политичких или других убеђења.
Из памфлета „Рат с тачке гледишта здравог разума „, 1914.
„Ако свети Ђорђе не прободе аждају, свет неће бити, као што је рекао једн мој пријатељ о Европи. „место за џентлмене „.
5.Гилберт Кит Честертон, новинар, писац ( 1874-1936 )
„Али у томе и јесте виц што с Пруском нема никакве узајамности“
После објаве рата, преживео је тежак нервни слом.
Један је од најагилнијих активиста Бироа војне пропаганде . Године 1916. објавио две брошуре „Варварство у Берлину „ и „Злочини Енглеске „.
Из брошуре „Варвраство у Берлину „
„Немачке патриоте се разликују од других својом неспосбношћу да схвате шта је то патриотизам.
Европљанима је жао Пољака или неког другог народа због нарушавања граница њихових држава, а Немци жале само себе.Они могу да заузму Дунав или Темзу,Тибар, али ће, свејдно, опет тужно певати о томе како је тврда стража на Рајни и како би било срамота да њихову сосптвену реку, не дај Боже , нека друга војска заузме>...> Увреде и мржња се обично узајмне.
Али у томе и јесте виц што с Пруском уопште нема никакве узајамности „.
6.Хенри Џејмс, писац ( 1843-1916)
„Пошто смо већ ступили у рат, треба да извршавамо преузете обавезе с чистијом савешћу него икад пре“
Кад је почео рат, Американц Хенри Џемс је већ 40 године проживео у Енглеској ( а следеће, 1915. , годину дна пре смрти , је коначно добио британско држављанство).
Током 1914. И 1915. г. био је на челу Службе санитарног трнспорта која се бавила евакуацијом рањених по франуским болницама.
Из писма сину, Хенрију Џемсу млађем, од 6. августа 1914.:
„Лично сам осетио невероватно олакшање чињеницом да ми не спадамо у оне који су одбацили Француску или да одбијамо да прихватимо обавезе Атанте. Пошто смо ми ступили у рат,приморани смо да то урадимо счистијом савешћу него икад пре кад су се овакве ставри дешвале. (Приметно је да ја кажем „ми „, „наши „, што долази спонтано само од себе,а не зато што бих ја могао осећати било какво самосажаљење.)“
7.Херберт Велс ,писац ( 1866-1946 )
„Сваки војник који се бори против Немачке, учествује у крсташком походу против рата „
Учествовао у раду Бироа војне пропагнде. Године 1915. објавио зборник чланака „Светско примирје „, а годину дана касније излази му књига „Шта ће бити „ о томе каква треба да буде реорганизација живота после рата.
Од фебруара до јула 1918. г.био у саставу Комитета пропаганде у противничким земљама при Министарству информисања у којему је био одговоран за активну пропаганду на територији Немачке.
Из књиге „Рат који ће се завршити ратовима „ 1914.:
„Сваки војник који се бори против Немачке,учествује у крсташком походу против рата.То је највећи од свих ратова... не неки уобичајени рат, него последњи рат.“
8. Џером К. Џером,прозни и драмски писац ( 1859-1927)
„Боримо се зато да немачка нација научи да поштује Бога „
Ангажован у Бироу војне пропаганде,на почетку рата покушавао да оде на фронт као добровољац,али је био малолетан,радио као возач Прве помоћи у француској војсци.
Одломак из чланка „Како је ономе ко није користан у ратно време „,1914.
„Ми се боримо зато да немачка нација научи да уважава Бога. И у том боју ми смо дужни да предузимамо снажне нападе , а не велике речи „.
