ЕВРОПСКА СТВАРАЛАЧКА ЕЛИТА И ВЕЛИКИ РАТ

09-04-2014 12:58:49 | | / mojenovosti.com |

550 уметника Аустрије радило је у такозваном управном уреду војне штампе и одељењима пропаганде Генералштаба, а међу њима је било 346 војних сликара.

.33 хиљаде фотографија са фронта и снимака из ратног времна чува се у архивама Аустријске државне библиотеке

1.Роберт Музил , аустријски писац ( 1880-1942)

„Ми смо ( Аустријанци ) народ у самом срцу Европе, ми смо само срце Европе“

Учествовао у целом рату, добио многобројне награде . Борио се углавном на Тиролу и на италијанско-србском фронту.

Из есеја „Европејство, рат, Немачка“ август , 1914.

Верност, храброст, дисциплина,осећање дуга,једноставност,-овај круг доброчиниоца нам омогућава да данас пођемо у бој на први сигнал.Не желимо да негирамо како ти доброчиниоци подстичу онај појам херојизма који у нашој уметности као и у нашим представама досада није играо значајну улогу.

Донекле и не з6ог наше кривице, јер смо ми знали како је прелеп братски рат, а донекле и због наших намера,јер се пред нашим замишљеним погледом појављивао идеал човека-Европејца који није повезан ни са народом , ни са државом којима припада , ни са садашњим облицима живота у којима му је било тесно...

Дух је био делом израз европске опозиционе мањине, а не део народа предвођеног вођом, кога бодри за кретање напред воља оних који га следе.“

2.Сигмунд Фројд, аустријски психијатр ( 1856-1939)

„Сав свој либидо стављам у службу Аустро-Угарској „

Године рата провео у Бечу, у дому Бергасе 19.у који се уселио 1891.г. и напустио га 1938. г.одакле је испред нациста побегао у емиграцију.

Из писма Карлу Абрахаму од 26. јула 1914.

„Вероватно по први пут за 30 година осећам се као Аустријанац... Сав свој либидо стављам на службу Аустро-Угарској „.

3. Франц Кафка, аустријиски писац (1883-1924 )

„ Са свом страшћу желим све најгоре оним који одлазе у рат“

Осигуравајућа компанија у којој је Кафка био запослен укључила га је 1915.г. у списак „незаменљивих специјалиста „ што га је ослобађало од позива у војску.Он је сам против тог ослобађања протестовао, али је све време рата провео у позадини.

Запис у Дневнику 6. августа 1914.:

„Не налазим у себи ништа осим неодлучности,малодушности,мржње према онима који одлазе у рат ,којима ја са свом страшћу желим све најгоре.“

4. Оскар Кокошка , аустријски сликар (1886-1990)

„Кад бих остао код куће, целог живота би ме било стид „

Ступио је као добровољац у драгунски пук , а у августу 1915.г. био је тешко рањен, после оздравњења је прекомадован у главни уред штампе у својству „војног сликара“.

Из писма жени и својој одлуци да се као добровољац оде у рат:

„...кад бих остао код куће,то би значило да на себе навучем вечну срамоту „.

5.Рајнер Мариа Рилке , аустријски песник, (1875-1926)

„И на срцу отаџбином пуном „

Почетком 1916.г.добио је позив за војску ,али захваљујући утицајном заштитнику упућен је да ради у војном архиву, а већ у јуну те године је демобилисан.

Из циклуса „Пет ратних песмотвора“:

„... Једини Бог је,коначно, тако хтео/да мир не постигнемо,/ , сустиже нас недавно бивство-бог/, пожар који се распламсава /и на срцу отаџбином пуном / громовнику са неба које руди / заштиту пружа велику./“

6. Арнолд Шенберг, аустријски композитор ( 1864-1951)

Никад нисам могао ништа добро наћи у музици странаца

Године 1915. позван као резервни официр, али није добио распоред у активној служби до 1917. кад је послат да служи у војном оркестру.

Из писма Алми Малер –Верфељ од 28. августа 1914.:

„... отвориле су ми се очи тако да ми је сад сасвим јасно да сам увек гајио осећања против странаца. Моји прјатељи знају, то сам им често говорио :никад нисам могао ништа добро наћи у музици странаца.Она ми је увек била испразна, надувена, пуста,одвратно сладуњава , лажна и неуспела.И то без изузетка.

Сад пак знам ко су то Французи,Енглези,Руси, Белгијанци,Американци и Срби :Црногорци ! То ми је већ давно казала музика.

Био сам запањен тиме што нису сви осећали као ја.Та музика је већ давно значила објаву рата, напад на Немачку.

Али сад је дошло време да се плате рачуни.

Сада ми поново потчињавамо у ропство све те многобројне ствараоце кича , и они ће бити обавезни да прослављају немачки дух и да се моле немачком Богу !“

7. Стефан Цвајг, аустријски писац, (1881-1942)

„Бог ће заштити Немачку „

Већ неколико месеци после почетка рата преобратио се у убеђеног пацифисту, помоћу веза успео је да добије службу у војном архиву, а 1917. г. је пре рока демобилисан.

Из писма издавачу Антону Кипенбергу од 4. августа 1914. :

„Ми знамо:овог пута је све стављено на коцку.Бог ће заштити Немачку...Не могу дочекати да ме позозву у народну војску, макар служио као обичан редов“.