eNovosti.info

Чика Јова Змај као музички критичар

Многима је позната чињеница да је песник Јован Јовановић Змај био лекар, али вероватно само ретки поклоници Змајеве поезије знају да је чувени песник био изванредно музички образован, а свакако и музички обдарен. Можда је музика, током дугих година у којима су се низали тужни догађаји у Змај Јовином животу, била важна утеха.

Чувени песник потицао је из имућне породице. Деда Јован је био трговац, снабдевач војске који је 1791. године добио племићку титулу. Отац Павле био је адвокат, а од 1848. године и градоначелник Новог Сада. У Новом Саду, 24. новембра 1833. родио се Павлов првенац Јован – потоњи песник, лекар и правник.

Основну школу Јован је завршио у Новом Саду, а гимназију у Мађарској. У часопису Матице српске из 1852. године објављена је његова прва песма „Пролетно јутро". Изучавао је права у Пешти, Прагу и Бечу, да би, завршивши студије, добио место бележника у Новом Саду. У то време већ је писао песме, што је сматрао важним, али ипак споредним послом. 1863. године одлучио се за медицину и уписао је у Пешти. Седам година касније почео је да ради као лекар. Свој посао је предано обављао у Панчеву, Карловцима, Футогу, Каменици, Бечу, Београду, Загребу...

Заједнички живот са супругом Ружом Миланин био је испуњен тужним догађајима. Најпре им је 1865. године умро син Јован, а потом и првенац Мирко. Две године касније, у Пешти је рођен Ружин и Змајев син Југ, који, на жалост, такође није поживео. Ћерка Смиља родила се 1872. године. Девојчица је живела само две године. Управо те, 1874. године, преминула је и песникова супруга Ружа...

Концерт Јованке Стојковић

Извесно је да је Јован Јовановић био много више од љубитеља музике – бавио се и музичком критиком. Међу Змајевим музичким написима истиче се онај који говори о концерту истакнуте пијанисткиње Јованке Стојковић.�

Јованка Стојковић (1872)

Позната као надмоћни виртуоз, Јованка Стојковић (рођена у Темишвару 1854. или 1855. године, а умрла у Паризу 1892. године) била је ученица чувеног мађарског композитора и пијанисте Франца Листа, који ју је сматрао својим најбољим ђаком. Као прави представник романтизма, Јованка Стојковић свирала је она дела са којима је могла да приреди ватромет пијанистичких акробација. То је одушевљавало публику, као и критичара Јована Јовановића Змаја.

Када је чуо како свира Бетовенову „Месечеву сонату" Змај је био одушевљен. Догодило се то на концерту у Новом Саду, једног мајског дана 1872. године. Песник је у свом приказу концерта Јованке Стојковић, објављеном у новосадском листу „Застава", препознао нешто више од допадљиве виртуозности. Између осталог, том приликом написао је и следеће:

„И сама Клара Шуманка, која има толико дара за Бетовенову музику, могла би у оном спором и тихом адажију наћи код Јованке индивидуалних нијанси које би је побудиле да размишља да ли није баш у томе малаксалом темпу већи ефект него у прехитреном као што се често слуша у концертима новијих уметника, а нарочито Рубинштајна. Колико је у првом делу те Сонате показала уметница критичког дара, толико је у последњем показала техничке хитрине..."

Плакат за један концерт Јованке Стојковић

Јованка Стојковић била је, без сумње, велика пијанисткиња. Неко време је у Београду радила као приватни професор музике и извођач, а онда је одлучила да ипак оде у иностранство. Њен одлазак као да је предвидео Бранко Мушицки, преводилац и публициста, који је те исте, 1872. године, написао у листу „Позориште":

„Учитељ Лист је изјавио да је сматра првом пијанисткињом данашњега века. Колико нам годи такав глас о нашој дичној Српкињи, толико ћемо већма жалити, ако уживање у њеној вештини буде за српство забрањени плод..."

Није био баш забрањени плод, али је све трајало врло кратко. Да није изванредних текстова Јове Јовановића, пуних истанчаних запажања, не бисмо знали ни шта је све могла и умела велика пијанисткиња Јованка Стојковић.

Мирјана Огњановић,
РТС