Шагал и Маљевич као антиподи

22-04-2014 12:54:40 | | / mojenovosti.com |

Са великим успехом у руском биоскопима је од почетка априла почео да се приказује играни „Шагал –Маљевич“ Александра Наумовича Мите ( 1933), , познатог руског редитеља , теоретичара и професора филма.

Филм је снимљен средствим из приватних фондова.

У овој класичној мелодрами са елемнтима фантазије показан је период Шагаловог живота од 1914 .до 1920. :његов повратак у родни Витебск после студија у Паризу, именовање за комесара уметности Витбског уметичког училишта, као и њгов сукоб са Казимиром Маљевичем, кога је позвао да предаје у училишту.

У филму су помешани жанровскии елемнети -драма,мелодрама, биографија, гротеска и комедија ,како би се непосредније изразила главна идеја-„Борба идеја у клупку страсти“.

Русија доживела невероватан процват уметности двадесетих година прошлог века

Редитељ Мита објашњава :

„Русија је двадесетих година прошлог веека доживела невероватни провцват уметности. Први ут у својој историји на њу је наишао талас новаторства: Мајаковски, Татлин,конструктивисти,“амазонке ававнгарде“.

Кад читам књиге о њима, схватам колико су они били невероатно радосни , у време кад су ту одмах поред њих од ујутро до увече,а посебно ноћу,убијани људи,пошто је то била норма живота.“

Шагал и Маљевич као антиподи

Мита истиче да је пошао од идеје како је Русија у свету позната упарво по радовима Марка Шагала и Казимира Маљевича што се потврдило и на недавној церемонији отварања и затварања Олимпијских игара у Сочију. На отварању је Маљевич представљао целу епоху, а Шагал на затварању.

Шагал је сликар тананаих осећања, поетичан,моралан, верник. Његови радови су и о Богу, и о породици и о души. Он је човек високе културе.

С друге стране Маљевич је револуционар у уметности ,онај који је отворио нове хоризонте.Он у свету има статус генија, док у Русији сматрају да осим „Црног квадрата „ није ништа значајно створио. А у ставри је цело апстрактно сликарство почело управо с њим.

Режисер Мита је изјавио да је одавно био спреман д сними филм о овој двојици ликовноих великана Русије и света, али тек су се сад нашла средства и то у приватним изворима.

Главна тема филма :однос мајстора и шегрта

Пошто је желео да сними филм који би привукао младе гледаоце, редитељ је поставио тему која ће бити интересанта том узрасном аудиторијуму:однос мајстора и шегрта .

Шагал и Маљевич су у овом филму представљени као антиподи.

Док Шагал сваког подстиче, решава проблеме, избавља од комплекса,извлачи из кризе, дотле Маљевич ствара себи армију следбеника, којом осваја свет.Његово животно начело је: верујте у мене и идите за мном, следите ме!

И отуда је сасвим природно што су ученици Шагалови пошли за Маљевичем.

У филму је упечатљиво приказано како идеја на очиглед прелази у идеологију.

Педстављајући свој филм у руским медијима и на порталиам, редитељ Мита није пропустио да истакне како се на филмском платну отвара машта сликара. На екрану се у буквалном смислу рађају Маљевичева супрематистика платна и остварује машта Шагалова.

Важну улогу у филму игра и ракурс снимања што омогућава гледаоцу да види оживљавање слика.

Замењена бсконфликтност као принцип Шагалвог живота

Бесконфликтнпост као принцип живота Марка Шагала је био главни разлог што су пропали сви досадашњи покушаји његових биографа и неколико режисера да сниме успешне игране гфилмове о њему.

Таква позиција је неподобна за филм који се мора заснивати на сукобу и напетости,- то је добро знао велики познавалац филмске естетике Александр Мита, па зато није поновио исту грешку својих ,истина добронамерних, али неуспешнх претходнка који су се бавили овом темом.

У филму је разрађена прича у којој Шагал позива у своју школу Витебск Маљевича који је притајивши се брже-боље најурио Шагала из ње да би од школе створио свој институт супрематизма.Шагал је побегао из Витбеска, а његова унука се у упоменама сећа како је њен деда увек говорио о Казимиру као о у највишем степену талентованом човеку.

За Маљевичев карактер није била ништа чудно што је отео школу Шагалу, пошто је био исувише занет својим космичким идејама супрематизма

Сиже филма се заснива на историји међусобних односа два руска сликарска генија,Шагала и Маљевича,о којој се опширно писало у новинама Витбеска тог времена. Такође је велики брј аутентичних података о односу два сликара редитељ узео из зборника „Култура Витбеска“.

Досада историчари нису придавали важности томе како је Шагал изгубио школу коју је сам створио и како је она допала у руке Маљевичу, а то је уствари сиже овог Митиног филма.

Мелодрамска линија- љубавни троугао Шагала ,његове жене Беле и „уљеза „ Маљеича

Редитељ Мита објашњава да се ради управљања емоцијама гледалца одлучио да у филм уведе мелодрамску линију тако што је измислио љубавни троугао којех у реалном животу Шагала и његове супруге није било.Познато је иначе да је Бела, прва Шагалова жена била беспрекорног понашања, никаквих авантура није имала.Ради напрегнутости филмске радње измишљена је епизода у којој је у њу страсно заљубљен комесар реолуције наочитог изгледа и њен пријатељ из детињства, Казимир Маљвич.Пошто је имао сву власт у граду , једина шанса да добије Белу је била у томе да убије њеног мужа, Шагала.Такав обрт ставара емоционану напрегнутост.Отуда је у филму приказан однос Шагала са својом музом, првом женом Белом, не мање значајна линиија од оне којом тече борба идеја.

Режисер се жали што није могао снимити потпунију причу о сликару и испричати нешто више од периода отварања училишта:

„Шагалов фонд зарађује на сликару све што је могућеи за свако приказовање слике у кадру узимали су по 2000 евра.Пошто смо буџетом били ограничени, могли смо да прикажемо само 12 слика и то само оних насталих у периоду који се обрађује у филму.

Фонд нам није послао чак ни копије,а о оргиналима и да не говоримо, него само добили само дигиталне репродукције на хартији што је довело до губитка оштрине при увеличавању“, жали се редитењ.

Замисао о снимању филма о Шагалу настала пре 45 година

На идеју о снимању филма о Марку Шагалу редтељ Александр Наумович Мита је дошао пре 45 гоидна. Први покушај да се исприча филмска прича о једном од најпозантзијих делатника руске сликарске авангарде ХХ века била је комична игра „Гори, гори, моја звездо !„ настала 1968.Лик из тог филма, сеоски сликар Фјодор,кога је играо Ољег Јефремов,по речима Александра Наумовича, био је „метафорички Шагал“, а његова судбина на филму била је „ неко расуђивање о томе шта би се десило са Шгалом да је остао у Русији“.

После тога је Мита упорно настојао да оствари своју замисао и сними филм о сликару иза то дуго време неједном био сведок како су његове колеге које су настојале да сниме филм о Шагалу, један за другим дожиљавале неуспех .

„Хтео сам да допре до гледаоца како је важно да обрати пажњу не на оно што уменик слика, него на оно шта иза тога стоји.Ја иначе веома волим сликарство, знтно више него филм.Просто нисам успео да постанем сликар.Број мојих омиљених сликара прелази стотину.Међу њима су и Шагал кога волим и Маљевич коме се дивим“, каже редитељ Алеснандр Мита.

Кратак сиже филма:
Године 1917.Марк Шагал ( Леонид Бичевин ) се вратио у свој родни Витбеск по овлашћењу „Опуномоћеног колегијума за послове уметности,“ и кроз две године, 1919. он отвара Прво високо уметничко училиште у којему је полазнике обучавао авангардном сликарству.Ускоро у Витбеск стиже и Казимир Маљевич кога је заједно са другим сликарима позвао Шагал да предају авангардну умтност у његовом училишту.

Временом најбољи другови по уметности, Шагал и Маљевич, постају крвни непријатељи: принципи које је заступао један од њих противуречили су погледима другог, па је непомирљивих ставова Шагал најпре поднео оставку на функцију руководиоца училишта препуштајући је Маљевичу ,а затим напустио Витбеск.