Пољска би да направи музеј совјетских споменика „на отвореном“

11-05-2016 07:15:22 | | / vostok.rs |


Пољски Институт народног сећања жели да оснује музеј совјетских споменика.

Према речима представника Института Анџеја Завистовског, након што је започео процес декомунизације пољског друштва, појавило се и питање шта би требало урадити са демонтираним споменицима.

На тај начин научници су дошли на идеју да се сведочанства из доба комунизма скупе на једном месту и да се направи музеј на отвореном, у ком би посетиоци сазнали узроке подизања ових споменика и узроке каснијег демонтирања.

Заменик директора института народног сећања Павел Укељски истиче да музеј неће бити „Дизниленд за носталгичаре“, него му је сврха едукација младих како би они схватили да то нису „споменици захвалности Црвеној армији“.

Тренутно институт завршава попис совјетских споменика, подигнутих у част палих бораца Црвене армије. Према незваничним сазнањима, таквих споменика има око 200 од укупно 500 подигнутих после Другог светског рата.

До краја јуна институт би требало да представи акциони план за уклањање и пренос осталих споменика на једно место. Званична Москва више пута је изјављивала да ће реаговати на демонтирање споменика.

Иначе, музеј би могао да се појави у граду Борне-Сулиново, у којем је раније била смештена совјетска војна база.

Члан бироа за промоцију овог града Дариуш Тедерко каже за Спутњик да улаже велике наде у „војни туризам“.

„Ову идеју су предложили мештани и туристи који долазе код нас. Локална самоуправа се обратила Институту народног сећања. Између осталог, скренули смо пажњу на чињеницу да је један од највећих совјетских гарнизонау Пољској био ту 47 година. Руси и сада често долазе у наш град. Такав музеј би могао да постане права туристичка атракција. Руска, односно совјетска историја би могла да подстакне интересовање према нашем граду као туристичкој дестинацији“, сматра Тедерко.

Тедерко каже да се не ради о великим споменицима, тим пре што не желе да се сви пољски градови „отарасе“ совјетских монумената. Као пример Тедерко наводи Жешов, чији су власти одбиле да подрже иницијативу за уклањање споменика из совјетског доба.