ФИЛМ“ОГЛЕДАЛА „ О ЖИВОТУ МАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ

30-04-2014 07:16:26 | | / mojenovosti.com |

Филм о заједничком , сабирном ,лику жене песника из сребрног века која наставља свој живот у крвавом режиму

У руским биоскопима је 24. априла почео да се приказује филм „Огледала „ редитељке Марине Мигунове, први историјско-биографски игранми филм у центру којег је трагична судбина велике песникиње Марине Цветајеве (1892-1041 ).

Филм је сниман шест година, по сценарију Анастасије Саркисјанове уз учешће Јурија Арабова, а прва његова пројекција је била 2013. г.у спомен музеју Цветајеве у Моксви.

Насловну улогу игра Викторија Исакова, Сергеја Ефрона тумачи Роман Пољански, Константина Родзевича Виктор Добронравов,док се у улози Бориса Пастернака ( који је на титлу није поменут по имену, него само као „ пријатељ Цветајеве „) појављује Јевгеније Књазев, сва тројица су завршила Позоришни инаститут „Борис Шчукин „ у коме је Књазев актуелни ректор .

Како пишу руски медији, након што су пре два дана “Огледала „ стигла у биоскопе широм Русије,под будним оком искусног Јурија Арабова,млада сценаристкиња Анастсија Саркисјан вешто је сажела бурну биографију Марине Цветајеве у четири главе љубавног романа са главним мушкарцем њеног живота- Сергејем Ефроном.

Пролог и три чина као у грчкој трагедији

„Огледала „ су састављена од три чина и пролога, као у грчкој трагедији коју је Цветајева толико волела.

Тако је у прологу приказано како се 1911 .г.посредством Максимилјана Волошена песникиња упознала у Коктебељи на Криму са ватренмим романтичарем Сергејем Ефроном.Тако је настао роман дугог и трагичног живота.

Затим 1922. ,Праг у коме су она, он и њихов нови друг Константин Родзевич,човек који се није много разумевао у поезију, али је ипак постао главни јунак две поеме „Поеме о Бдима „ и „ Поеме Краја“. Уследило је потом неколико мучних месеци за време којих су били повезани у нерасакидивом љубавном троуглу.

У филму , иначе , нема много поезије, песме настају углавном на трчању и не звуче често из ауторкиних уста. Два глумца су за време снимања током месец и по дана потпуно ушла у историју живота песникиње.

У филму су на минимум сведени многобројни занимљиви дигађаји из живота поетесе, па се тако њена лезбијска веза са Софијом Парнок само узгред спомиње, а потпуно је испуштен живот њене друге кћерке , Ирине, која је умрла у трећој години.

Руска критика и филмски актери истичу да би требало одати признање супервизору сценарја Арабову и његовој школи,захваљујући којој је прича саграђена с архитктонском прецизношћу, мада је приметно да се током сниамња филма губи дубина изражајности.

Даље у „Огледалима „ радња тече овако :1925. Ефрон и Цветајева су већ у Паризу,Сергеја врбује НКВД и оптужује за убиство Јевгенија Рејса.

И на крају,пошто су изгубили сваку наду да могу наћи мир у туђини, враћају се кући, у Совјетску Русију, очекујући да ће им се судбина насмешети, али уместо тога налазе смрт.

Филмски опус редитељке Марине Мигунове

Марина Мигунова је искусна редитељка која иза себе има неколико фимскх оставрења различитог жанра: дебитовала 2004.г. филмом „Опростите , докторе Фројд „ а након две године ( 2006.) снима авантурситички филм „Гроф Монтенегро „ о потомку руског грофа Милордовича из 19. века који у трагању за својим славним претком долази прадедовим траговима у Црну Гору где се заљубљује у девојку Славку, Црногорку неизмерне лепоте. Затим следи филм „И пада снег „...

Шест година припреме

Редитељка Мигунова се шест година припермала да на екрану прикаже песника, да оживи душу. И то голу душу ,маколико била страшна, и то баш душу Марине Цветајеве.

То је , несумњиво био изазов, у сваком случају догађај у домену духа, али редитељка, именакиња велике песникиње, није одустајала. Пре него што је почела да снима прошло је пуних шест година у сумњама, трагањима, питањима, истраживањима.

А та огледала су метафоре, начин на који се мгло продрети у душу и живот поетесе без улепшавања оног на што се код ње наилазило.Све ове године Мигунова је стремила ка објетивности, али се реакције публике не могу до краја предвидети.

Сама редиетљка овако предочава исход свог дугогодишњег трагања за душом и животом једне од две руске песникиње- виле ( поред Ане Ахматове ) :

„Један гледалац ми је рекао:-Требало је толико мрзети Цветајеву да би се снимо један овакав филм о њој .–

Још једном понављам: ја је тако волим и апсолутно оправдавам, клањам се пред њом за њену храброст, за њену доследност и верност самој себи , и то је за мене најглавније .“

Аутори филма су настојали да прикажу како је живот са поетесеом којом све време владају риме и ритмови,осећања и страсти,заиста врло сложен и тежак.То нарочито долази до изражаја кад су напољу сложена и смутна времена-рат, хладноћа,емиграција, беда...

Жена –поета се осећа добро само онда кад се налази у стању љубави, праве или измишњене, није битно. Важно јој је да буде на граници обостраних осећања.Она говори све што мисли и осећа и доводи до нервних напада,суза и покушаја самоубства своје ближње и познанике . У свему томе њој самој је најтеже.

„Она једе људе „

„Марионочка, јесте ли попили лекова за умирење,“покорно се интересује пред спавање њен драги, Серјожа Ефон.Болестан човек, страдалник који више није у стању да подноси буру у души и непредвиђена понашања своје драгане .Тачно тако ,као што се мења амплитуда страсти јунакиње , долази до колебања линија сценарија.

У филму се може чути и овакав дијалог између два сарадника НКВД који у Чешкој прате Сергеја Ефрона.

Један од њих каже да не види ништа лоше у томе што Ефрона жена вара, јер су све жене такве.

„Ето, на пример, моја жена спава с тобом. Мислиш да ја то не знам „, говори он свом партнеру.Али код Ефрона ствари стоје знатно горе,његова жена је песникиња.“

Тај дијалог наставља реченицу са почетка филма кад Ефронова сестра , гледајући како се бурно развијају односи Цветајеве и њеног брата ,каже:“Добро би било кад би се то што брже завршило. Она једе људе.“

Унутрашњи пут душе жене-песника

Сјајна глумица Викторија Исакова у насловној улози показује цео унутрашњи пут душе жене –песника, истичу руски филмски критичари.

Оне којој је најважнија унутрашља истина, чисто осећање ,умешност да правилно осећа.

Исакова игра јаку жену поред које су сви показују као слабићи-мушкарци, деца,писци, чиновници,полицијаци, бољшевици.

Не само људи, него и век, време, у поређењу с њом испадају слаби,немоћни.

С тачке гледишта сценарија и режије , у филму се јавља један снажан, мада не нов уметнички поступак , који се често користи у детективским серијама, када се приказује како Цветајева примећује детаље онога што се збило у прошлости.Све види у својим сликама и у својим бојама. Тако у једном кадру на крају филма , као виђење песникиње појављује се гигантски коњ који се уздиже над неким забаченим местом. То би, истина, могло да изглда као претеривање,као и то што се у филму у једном моменту појављује глава из које се крв лије на све стране.

При крају филма Исакова игра не само Цветајеву, него оваплоћује и све судбине жена тога времена.Одједном код ње ниче нешто од Ане Ахамтове,па од Зинаиде Хипниус, од других.

Заједнички ,сабирни, лик жене -песника сребрног века која наставља свој живот у крвавом режиму.Понекад се чини да је та јунакиња лично прошла кроз злостављања и логоре. А није.

Како је Пастенак разговорао телефоном са Стаљином

Московски пријатељ Цветајеве,песник Борис Пастернак , у поређењу с њом приказан је у филму као нека залутала будалетина.

Ево шта је глумац Јевгеније Књазев рекао о лику Пастернака кога тумачи у овом филму :

„Прочитао сам сценарио и поразила ме епизода кад Борис препричава Марини свој телефонски разговор са Стаљином у коме се он пред вођом каје за испољену слабост,исповеда се, просто моли опроштај грехова.

Вођа је Пастернака у телефонском разгвору замолио да му да савет шта да ради с Мандељштамом чија је судбина висила о концу, а Борис Леонидович није могао наћи потребне речи.

Себи сам поставио питање: имамо ли ми право да тако нешто износимо на суд јавности ?Милслим да имамо.

Осим тога, имамо право на слабости, страх, илузије.По мом мишљењу ,Пастернак се није уплашио, не,он је просто био контузован,изненађен што му се телефоном обратио сам Стаљин .Пастернак је био просто очаран Стаљиновим талентом и снагом ,сазнањем какву моћ он има.Милиони људи су га боготоврили, па зашто да га не обоготвори и Пастернак?

Међутим , то ни у ком случају не умањује његов песнички таленат и заслуге за књижевност.

Сви филмови и тв серије о Цветајевој

Играни филм о Ахамтовој и Цветајевој „Месец у зениту „ снимљен је 2007.г. у режији Димитрија Томашпољског. Филм је приказан на телевизији у четири епизоде , снимљен је по мотивима недовршене драме Ане Ахматове „Пролог или сан у сну „ , а улогу Цветајеве у њему је играла Наталија Фисон.

У серији „Очарани злом „ режисера Михаила Козакова говори се о животу руске емиграције у Паризу 30—их година ХХ века, у којој Марину Цветајеву игра Гаљина Тјуљина.

Докумнтарци о Марини Цветајевој

О животу и ставралаштву Марине Цветајеве снимљено је више документарних филмова од којих наводимо неке.

1.„Деведесет ми је година,још лако поигравам „, документарни филм Марине Голдовске из 1989.г. Филм је о Анастазији Цетајевпој и њеним успоменама на Марију Цветајеву.

2.“Цветајева Марина.Роман њене душе.“Редитељ Татјна Малова 2002.

3.“Страсти по Марини.“Режисер :Андреј Осипов , 2004. (Награда „Ника „ за најбољи документарни филм 2004 године.)

4.“Надахнута Марина „. Режисер : Олга Нифонтова, 2008.г.

5.“Париска елегија .Марина Цветајева „. Режисер :Александра Свињина, 2009.

Бранко Ракочевић