"Јужним коридором" против "Јужног тока"

05-05-2014 01:18:29 | | РТС/ РТРС/ mojenovosti.com |

Европска комисија потврдила је да ће већ ове године почети изградњу Трансјадранског гасовода од Азербејџана до Италије, као кључног дијела "Јужног гасног коридора".

Тај коридор требало би да смањи удио снабдијевања Европе природним гасом из Русије и да умањи значај планираног гасовода "Јужни ток", јавља дописник агенције Бета из Брисела.

Аустрија је из пуке економске потребе управо потписала споразум с Москвом о учешћу у "Јужном току", којим би у Средњу и Западну Европу годишње стизале по 63 милијарде кубних метара природног гаса из Русије.

Чланице Европске уније које су прије више година потписале споразуме с Русијом о изградњи Јужног тока, противе се кочењу тог пројекта, који се прелама с украјинском кризом.

Неки аналитичари тврде да "Европска комисија сматра да је пријетња блокадом Јужног тока важна полуга у преговорима с Москвом о будућности Украјине".

То је ставила до знања америчка агенција за стратегијске прогнозе Стратфор, а извори у Европској комисији су новинарима незванично пренијели да ЕУ, у условима озбиљне кризе с Русијом око Украјине, уопште не може одобрити "Јужни ток", утолико прије што је Брисел још прошле године указао да уговори земаља ЕУ и Русије о том пројекту крше неке основне прописе ЕУ.

Неке чланице ЕУ траже увођење економских санкција Русији, иако би то погодило руске компаније које Унију снабдијевају гасом, и изазвало велики скок цијене гаса, док је веома велики притисак САД и НАТО да се одмах крене у крупне стратешке пројекте за битно смањење зависности од руског гаса.

Американци никад нису крили одбојност према дубљем енергетском повезивању Европе и Русије и зависности Европе од Москве.

Амерички државни секретар Џон Кери је на једном недавном скупу НАТО изјавио да је смањење енергетске зависности ЕУ "хитно потребно, ако желимо да Европа остане цјеловита и слободна".

Кери је затражио и снажно јачање америчке и европске економске сарадња кроз споразум о слободној трговини, о којем преговарају Брисел и Вашингтон "чиме би се постигло много више од пуког утврђивања начина на који послујемо".

Али, Стратфор предочава да је "'Јужни ток' исто толико важан потенцијалним учесницима у том пројекту, јер би довео значајне инвестиције и отворио радна мјеста у неким најсиромашнијим државама ЕУ, а заобишао би нестабилну Украјину као транзитну земљу" за испоруке гаса.

"'Јужни ток' је опипљив пут за обезбјеђивање природног гаса у часу кад су други извори далеко од стварности и неизвјесни", напомиње америчка агенција.

Додатне санкције Русији, "за" и "против"

Пољска, Шведска и балтичке чланице ЕУ, међутим, траже да се због украјинске кризе заведу и економске санкције Русији, макар то погодило и руске гасне и нафтне компаније-снабдјеваче ЕУ, а премијер Пољске Доналд Туск је затражио да се одмах крене у стварање унутрашње енергетске заједнице ЕУ.

Званичници блиски одлазећем европском комесару за енергетику Гинтеру Етингеру саопштили су да за Европску комисију изградња "Јужног тока" нема првенство, а мора се сагледати и у склопу украјинске кризе, мада јесте добродошло све што доприноси додатном снабдијевању Уније енергијом.

Али, у неким државама ЕУ и Европској комисији има мишљења да управо изградња "Јужног тока" не доприноси разноврсности извора снабдијевања енергијом, јер је то и даље руски гас.

Ипак, аналитичари и европске дипломате у Бриселу прихватају оцјене да, без постојане сарадње с Русијом, ни средњорочно није могуће обезбиједити енергију за свјетску конкуретност европске индустрије и потребе становништва ЕУ.

Опредјељење за "Трансјадрански гасовод", као кључни елеменат "Јужног гасног коридора" и напуштање директног, "Јужном току" супарничког пројекта за гасовод "Набуко", утицали су на то да Аустрија која половину енергетских потреба подмирује руским гасом, крајем априла склопи с руском компанијом "Гаспром" уговор којим ће крак "Јужног тока" из Мађарске ићи до великог аустријског гасног терминала Баумгартен и даље у Италију.

До Баумгартена је, преко Бугарске, Румуније и Мађарске, требало да води напуштени "Набуко", те се и влада у Софији нашла у ситуацији да једино преко "Јужног тока" може да обезбиједи постојано и јефтиније снабдијевање гасом. То је такође битно из социјалних и политичких разлога, јер је последња бугарска влада пала добрим дијелом због поскупљења енергената.

Челници италијанске државне фирме ЕНИ, главног партнера руском "Гаспрому" у пројекту Јужни ток, као и руководиоци њемачког концерна БАСФ су јасно ставили до знања да не мисле да би блокада изградње тог гасовода била упутна, а наглашено је и да је Русија увијек била поуздан снабдјевач ЕУ гасом.

Њемачка компанија "Сименс" је у априлу, с конзорцијумом "Јужни ток транспорт", на чијем је челу "Гаспром", склопила уговор о испоруци аутоматизованих контролних постројења и телекомуникационе опреме за контролне центре гасовода "Јужни ток".

Европски комесар за енергију Етингер је крајем априла изјавио азербејџанској агенцији Тренд да је "циљ Европске комисије одувијек био да отвори 'Јужни гасни коридор' за Европску унију, тако да то непосредно и физички повеже тржиште гаса ЕУ с највећим налазиштима природног гаса у басену Каспијског мора и Блиског истока".

"Трансјадрански гасовод" би требало да буде изграђен до 2019. године и из налазишта Шах Дениз у Азербејџану би, преко Грузије, Турске, Грчке, Албаније и Италије, годишње испоручивао Турској шест милијарди кубних метара гаса, а ЕУ десет милијарди кубних метара природног гаса.

"Јужни коридор-нови пут свиле" - како су га прозвали у Европској комисији, укључивао би још два гасовода и Европи испоручивао у посљедњој фази од 60 до 120 милијарди кубних метара гаса из каспијског басена и Средње Азије.