ВЕЧИТИ СТУДЕНТИ

05-05-2014 01:58:35 | | / mojenovosti.com |

Учимо све дуже, тврде ескперти :2060 .године образовање може потрајати чак 25 година!

Учесници смо и сведоци образовне револуције: ако је 1950. г. у свету била једна милијарда писмених , сада их је 3,5 милијарде. То су подаци из реферата Исака Фрумина,руковидиоца Научног истраживачкпог инстутута образовања Русије ( НИУ ВШЕ)

Друштвена норма постаје високо образовање

Глобалне промене су захватиле не само средњу школу:друштвена норма је постала виско образовање.А нећемо дуго чекати да норма за пријем у елиту буде најмање магистратура .
Али најинтересантнији закључци поменутог реферата односили су се на продужно образовање у савременом свету.Сасвим је извесно да ће тај период непрестано расти и сагласно прогнозама у Русији 2060 .може потрајати 20 година ( у средњем и високом ) , а у САД и пет година дуже-25 година.

Главни узрок је економске природе

Главни узрок је економске природе .Истовремено са продужењем животног века рашће и већа потреба за вишим образовањем и квалификацијама оних који излазе на тржиште рада, рекао је недавно научник Исак Фрумин у изјави за руски недељник „Агањок „(Огонек ).

-Средње образовање је сувише кратко,а 18. годишњи младићи или девојке просто нису способни да конкуришу за радна места .Али,савремени човек мора стално учити , радити на себи и спремно дочекивати промене које су неизбежне.

Феномен вечитих студената

Међутим , као што су показала истраживања, феномен вечитих студената повезан је не само с потребама тржишта рада или, да тако кажемо, с особеностима савремног образовања.

Последњих година на пораст броја студената који никако да се помере из студентских клупа утицале су све више економске тешкоће. На ту појаву су не тако давно обратили пажњу у Италији:тамо нестабилност на тржишту радне снаге посебно удара на незапослене са универзитетским дипломама.Проблем немогућности запошљавања је према подацима Истраживачког института Eurispes захавтио и 55,9 процената магистара и 83,2 процента свршених студента хуманистичких наука.

Као резултат оваквог стања је појава да многи студнети и по завршетку студија остају и даље на факултетима како би избегли опасност слободног пливања.

Сходно подацима те исте истражиавчке организације, само на почетку 2000.г. више од 68 % италијанских студената након дипломирања је остало у универзитетским амфитеатрима да би наставили студије.Слична ситуација је пре неколико година забележена и у САД: тамо је просечан узраст студената порастао на 27 година, а нису ретки студенти и са 35 или са 37 година.На ово их је нужда натерала :настојање да лоше економске прилике некако преживе затворени у универзитеским аудиторијумима док год се може и док се економска ситуација не побољша.

У Грчкој - најозбиљнија ситуција са вечитим студентима

Најозбиљнија ситуацијама са вечитим студнетима захватла Грчку.Према тамошњим законима човек док год учи, има разне повластице и бесплатне услуге од исхарне до становања .

Осим тога, премa подацима портала Greek Reporter, број универзитета у Грчкој је већи него у многим другим земљама, на пример у Француској,а број оних који завршавају студије знатно је мањи : свега 10 од сто од укупног броја уписаних .

У марту ове године грчка Влада је затражила од универзитета да се током године ослободе од вечитх студената, прецизирајући да се под појмом „ вечити студент „ мисли на све оне високошколце који су уписали студије до 2006.г.

Криза у Грчкој ипак стимулисала студенте да уче

Дуготрајна економска криза која је дубоко захвтила ову медитеранску земљу , ма коликло то изгледало чудно, ишла је на неки начин у корист младим Грцима:многи од њих који су године и године провели у студнетским клупама натерани су да што брже заврше студије , како би могли поћи ван земље у потрази за послом.

Да ли се о томе може говорити као о тенденцији, засад је још увек отворено питање, констатује се на већ помињаном порталу Greek Reporter.

Подстицање перманентног образовања у земљама ЕУ

Ана Пријдак,специјалиста за контролу квалитета наставног програма високог образоавања у Русији,истиче да после економоске кризе која је била захватила низ европских земаља, данас студенти могу рачунати на различите облике финансијске олакшице у тим државама.

-У Европској унији усвојен је јединствени програм перманентног образовања за који је у периоду од пет година (2007. -2013) издвојено 7 милијарди евра.Осим тога , свака земља чланица допунски субвенционише студенте, стипендира их,понегде и у виду бескаматних кредита и све се те мере предузимају као би студирање постало доступно за све , без обзира на њихово материјално стање.Расходи за ове намене нису мали. што се може оценити и према подацима да државе чланице ЕУ за образовање у просеку издвајају 10 до 15 процената од укупних буџетских средстава.

Разлози психолошке природе

Али постоје и разлози психолошке природе.Како оцењују експерти,неретко се дешава да свршени студенти нису ментално сремни да прихвате одговорност на послу. Настојећи, колико се год може, да одложе ту нову етапу у свом животу, они бирају наставак студирања ( магистратуру, докторске студије ) правдајући се пред собом и околином да они, ето, просто,желе да се боље припреме како би могли испунити све суровије и суровије захтеве тржишта рада.

Покољење бумеранга

Овде се сада феномен вечитих студената поклапа с другом глобаним феноменом- појавом тзв покољења бумеранга.У последње време експерти бележе све учесталију праксу да се због финансијских тешкоћа све више одрасле деце враћа да живе под једним кровом са својим родитељима.

Према истраживањима које је спровео Rew Research Centar , у САД је знатно порастао број „младих одраслих „ који су се „ушушкали „ у домаћинствима код родитеља у којима сада живе више покољења .Ако је таквих домаћинстава са вишепокољења 1990. г. било свега 11 процената,2010. г. тај проценат је порастао на чак 21,6, што значи да се сваки пети „млади одрасли „ у САД враћа да живи у родитељском дому „.

Али САД нису усамљене у овој појави : феномен покољења бумеранга све више захвата и Италију, Шпанију, Велику Британију...

Слично се нешто дешава и у образовању где универзитет заиста за многе постаје други дом-тамо се може побећи од тешкоћа великог света.

Сваки од познатих вечитих студената света има своје разлоге

Универзитет Висконсина (САД): студент „староседелац „12 година студирао ,због њега донет закон о висини школарине који се по њему зове

Пре неколико година новинари су пронашли једног вечитог студента на Униветзитету Висконсина ( САД) :извесни Џони Лечнер је одлучио да на студијама проведе ни више ни мање него 12 година.

А студирао је све-од позоришта до комуникација.Указана му је част да су у савезној држави донели због њега и закон који се, наравно, по њему и зове:сагласно том закону плаћање школарине за такве као што је он“староседелац“, порасла је два пута.

При томе је овај вечити студент уверавао новинаре да се није склонио иза унверитеских зидова бежећи од реалног света, него просто време још није дошло да одавде изађе.

Сада је он познат као глумац и није досптупан на онлајну универзитета.

Универзитет Западног Мичигена ( САД):50 година студирања, 30 диплома,“учење живот чини тако интересантнимн“

Мајкл Николсон из града Каламазу ( савезна држава Мичиген ) је још један Американац који претендује на „титулу „ најпозантијег вечитог студента на свету.До њега је тешко доћи.Још 2009.г. новине су писале да је вечити студент Мајкл до тада стекао чак 27 диплома , проводећи у студентским клупама последњих 50 година.Након три године имао је 29 диплома, а недавно је, кажу, добио и тридесету!

Круг научних интересовања вечитог студента Мајкла Николсона није нимало ужи од његовг колеге Џониа Ленчера са Висконсина и обухвата широке области :од правних наука до библиотечке делатнсти.

Своју страст за студирањем овај студент у поодмаклим годинама објашњава на једноставан начин: учење живот чини тако интересантним.

Универзитет Патри ( Грчка ): анонимног „староседеоца “ најзад искључили и иселили после 22 године проведене на факултету и у студнентком дому

Име грчког студента номинованог за титулу „вечитог „ се не наводи, али то не значи да он не може претендовати на светски рекорд у дужини студирања.Тај кандидат је становао у студенстком дому Универзитета Патри у Грчакој пуне 22 године.

Пре две године, кад је Влада започела жесток обрачун са вечитим студентима предузимајући низ законских мера да се ти“староседеоци „ удаље с факултета и иселе из студенстких домова,надлежни су с радошћу рапортирали да су иселили и тог студента “староседеоца „.

Треба овом приликом истаћи да он није био усамљен случај.Многи унивезитети су такође у својим домовима остављали студенте „ староседеоце „ годинама и годинима.Неки од њих су се снашли па су своје собе издавали под кирију другим студентима .