Налазите се на страници > Почетна > Спорт > Нема лаког пута до врха

Нема лаког пута до врха

05-06-2016 10:12:39 | | / vostok.rs |

Стићи на сам врх најчешће је неостварен сан. Само најупорнији, највреднији, најистрајнији и психолошки најстабилнији могу да истрпе све неуспехе, падове, посртања и наставе ка постављеним циљевима. Све то урадили су Новак Ђоковић и Енди Мари, како би заузели места која су годинама припадала најтрофејнијим грен слем шампионима свих времена, Роџеру Федереру и Рафаелу Надалу.


Појавили су се на професионалној сцени када је ривалство Швајцарца и Шпанца било најжешће. Већ као тинејџери почели су да их побеђују на турнирима Мастерс 1000 серије, али на грен слемовима је све било много теже. Углавном су губили, некад и убедљиво.

Суверено на врху... Новак Ђоковић
Суверено на врху... Новак Ђоковић

Ђоковић је први заблистао када је са само 20 година победио Федерера у полуфиналу Мелбурна 2008. са 3:0 у сетовима и освојио прву од сада већ рекордних шест титула у Аустралији. Колико је то било изненађујуће, говори податак да је Швајцарац пре и после тога остварио две најдуже серије грен слем финала (10 финала пре и 8 после) у историји овог спорта! Међутим, у наредне две године Ђоковић није стизао до великих финала, Мари је то учинио два пута и остао без освојеног сета, а "дежурни кривци" су увек били исти.

Све то постало је већ фрустрирајуће, али почетком 2011. ствари су почеле да се мењају.

Други на листи... Емди Мари
Други на листи... Емди Мари

На првом грен слему сезоне меч за титулу одиграли су баш Новак и Енди. Праве борбе није ни било, па је Ђоковић ушао у чувену серију од 43 узастопне победе, заустављену управо на Шатријеу.

Тог дана прво је Мари изгубио од Надала, а Ђоковић од Федерера, па је 5. јуна 2011. виђено последње од рекордних 8 грен слем "Федал" финала.

Тачно пет година касније о титули на париској шљаци одлучиваће први пут Ђоковић и Мари. Њихови резултати у том петогодишњем периоду нису упоредиви, јер је Новак од 260 седмица провео на врху чак 201 недељу, освојио је још девет грен слемова и поставио бројне рекорде, од којих су можда најупечатљивији 29 титула на Мастерс 1000 турнирима и највећа разлика икада у односу на првог пратиоца на АТП листи, чак 9025 поена.

Тај другопласирани био је, и још увек је Енди Мари, сигурно најбољи тенисер свих времена који није био број 1. Његов учинак у претходних 5 година су 2 грен слем трофеја, још 5 изгубљених финала и олимпијско злато у Лондону, на коме му Новак сигурно завиди. Једино значајно финале које Ђоковић до сада није одиграо је олимпијско, остао је 2012. без медаље пре свега заслугом Британца, од кога је изгубио у полуфиналу са 7:5, 7:5 и није успео да се опорави до меча за бронзу са Дел Потром.

Само месец дана касније састали су се и у финалу Ју-Ес Опена. По ветровитом времену виђена је огорчена борба у којој је после скоро пет сати тријумфовао Мари и уписао се међу грен слем шампионе. Почетком 2013. Ђоковић је у финалу Мелбурна наплатио дугове за њујоршки пораз, да би се истог лета састали и на Вимблдону. Тај меч је Новак сигурно најлошије одиграо од свих 19 грен слем финала, јер једино у њему није имао чак ни сет лопту. Британци су били у еуфорији, први домаћи шампион Вимблдона после 77 година, написане су књиге, снимљени документарци, али од тада Марија више нема на листи освајача грен слемова.

Дуго ривалство, али и пријатељство...
Дуго ривалство, али и пријатељство...

Као што је прекинуо владавину Надала и Федерера, Ђоковић је на сличан начин почео да доминира против вршњака из Данблејна. Почев од 2014. одиграли су 14 мечева, Новак је добио чак 12, међу којима су још два финала Мелбурна. Мари је искрено и без устезања неколико пута изјавио да то више и није право ривалство, јер је редовно губио. Међутим, није одустајао, већ је очајнички тражио решење како да се супротстави неприкосновеном светском броју 1. Унапредио је игру на шљаци, побољшао константност и убојитост форхенда, усавршио дроп шотове и ођедном постао озбиљан фактор на тој подлози, на којој је био без титуле до 2015. године. Изгубио је од Ђоковића почетком маја у финалу Мадрида, али му је узвратио недељу дана касније на Форо италику, што је меч на коме он гради ново самопоуздање, раније врло крхко против Новака.

Са друге стране, Ђоковић је један од најчвршћих тенисера у историји овог спорта. Опште је мишљење да нико од њега није боље покривао основну линију и прелазио из дефанзиве у напад. Попут свих великих шампиона, он је скоро незаустављив када добије први сет. Од како је постао први на свету, његов учинак после вођства у сетовима је невероватних 240-6 (97,5%) а Мари га никада у каријери није савладао преокретом. Зато је почетак меча од огромног значаја и могао би да одреди новог шампиона.

Наравно да ће и психолошки фактори имати великог утицаја, нарочито због специфичне тежине Ролан Гароса у Новаковом животу. Недостајући грен слем трофеј му није постао опсесија, али свакако је на старту сваке сезоне у врху листе приоритета. Од старта каријере, Ђоковићев учинак у финалима после вођства у сетовима био је импресиван. Тај скор сада је изванредних 52-2 (96,2%), а једина два пораза у мечевима за титулу када је добијао први сет догодила су се баш у Паризу. То је такође показатељ да је финале на Шатријеу нешто сасвим посебно и да мора да се избори са бројним "силама" како би данас подигао Куп мускетара.

Мало по мало, Ђоковић и Мари стигли су већ до седмог сусрета у грен слем финалима, само један мање од раније поменутог рекорда. Баш на данашњи дан, 5. јуна, састали су се и прошле године у Паризу.

Полуфинални меч био је изузетно узбудљив, Ђоковић је брзо повео са 2:0 у сетовима, упорни Британац се вратио у меч освајањем 3. и 4. сета са по 7:5, а онда је супервизор турнира прекинуо сусрет због најављеног невремена, како би публика могла што пре да напусти комплекс. Од олује остао је само петоминутни пљусак и понека грмљавина, али је зато следећег дана Новак муњевито добио одлучујући сет са 6:1. С обзиром на најављену кишу око 19 сати и стил игре двојице ривала са исцрпљујуће дугим поенима, није искључено да се и овај меч одигра у два дана. Све то постаће безначајно уколико Ђоковић коначно освоји трофеј који је одавно заслужио.

Владимир Миаљевић,
РТС