``Сањао сам Москву`` - књига професора Тихомира Левајца

21-06-2016 12:32:53 | | / vostok.rs |


У Већници Банског двора
у Бањалуци је одржана промоција двојезичне књиге "Сањао сам Москву", аутора професора Тихомира Левајца. У препуној сали учесници промоције су на најлепши начин дочарали Москву, а поготово аутор и легендарни бањалучки професор Тихомир Левајац,

„Москва је Русија, јер је грађена на аутентичним руским коренима, па није никакво чудо што се Русија некад Московскаја звала. То је град људи који журе, масивних совјетских зграда и разних занимљивости.“

Промоција књиге професора Тихомира Левајца


“Још је теже описати Кремљ, са зидинама које су око седам километара дуги, са кулама и решеткастим капијама, са Царским дворцем, позлаћеним куполама цркава. Тешко је Кремљ са свим својим зидинама описати, а камоли московски метро, који је почео да се гради 1930. године као склониште од ваздушних напада у случају рата. Он је заиста и био, па је у периоду од 1941. до 1945. у њему чак 217 деце рођено.“





Речи рецезент Горана Дакића:


Ако никада нисте Русију, односно њену престоницу, Мосвку, посјетили; ако се, велим, никада нисте огледали у галеријама московског метроа, нити се њиме возили; ако о Бородинској битки ништа не знате и уколико мислите да су Кутузов и Наполеон нападачи руских и француских прволигаша; ако о Толстоју знате тек онолико колико вас је професор у средњој школи, професор попут овога који је путопис о Москви написао, професор који се Левајац презива, а кога још и Леви зову, мучио; ако у руској души која је у балет затворена не пањимајете ничево; ако се, ово наглашавам, никада водке напили нисте, а потом још једном, али снажније; ако, упркос интернету и телевизији, о друштвеним раслојавањима у мајчици Расији ништа не знате; ако никада нисте омирисали влагу винских подрума подмосковљевских дача; ако никада Рускињом нисте били ожењени или уколико се за горостасног Руса никада нисте удали и тако сретно вјенчани језером у Парку културе бродили; ако ништа, понављам, од свега овога нисте доживјели и уколико слутите да вам се ништа од овога неће случити (а мој једини путнички сан је једанаестодневно путовање транссибирском жељезницом), онда свакако путопис Тихомира Левајца Сањао сам Москву у руке узмите, јер је Левајац, након Канаде, Русију видио и описао онако како само пјесник умије; онако како само може да уради онај који вавијек сања.


Рецезент Маринка Лолића:

Чак и добрим познаваоцима овога града, његове архитектуре, његове историје, уметности и свакодневног живота, биће занимљива слика данашње Москве, коју ће доживети читајући овај путопис, аутора, који слику и дух града не дочарава пишући само о његовој славној историји и лепоти његовог спољашњег изгледа, већ је то слика града која се, како је рекао Гогољ, преплиће са ауторовим сновима. Левајац с необично израженим осећајем за наступајући дух времена запажа историјске мене које су се десиле у руској престоници, нарочито, последњих деценија XX и првих деценија XXИ века. Он нам говори о познатим институцијама и симболима овог града, на нов начин, и из нове перспективе, и износи своја критичка запажања о карактеру једне пропале ауторитарне идеологије и духа транзиционе епохе, који је оставио снажан печат на лик овог града. Из овог путописа, видимо с коликом је снагом, после пада Берлинског зида, талас глобализације запљуснуо руску престоницу, а самим тим и Русију. За Левајца је 'Москва (исто што и) Русија, јер је грађена на аутентичним руским коренима, па није ни чудо што се Русија понекад звала Московскаја.' Стога је за аутора Москва најбољи сеизмограф свих политичких, друштвених и културних кретања у савременом руском друштву.


"Када сам се након двадесет дана, у небеској запрези дому своме враћао, учинило ми се да је са мном и Москва пошла, па сам, сигавши дому своме, у средиште свог живота, почео да описујем то што сам тамо видео и доживео.


Док сам писао, чинило се да сам на добром путу.


Авај, која илузија!


Кад сам завршени текст у целости прочитао, нисам собом био испуњен.


Напротив, непотпуно сам се осећао.


Чак и празно.


Па ја сам Москву својим записом само овлаш дотакао!


Тако ми и треба!


Ко ми је крив кад сам се сам у ту авантуру упустио!

У три речи, Москва је један неодгонетљив град.


Верујте ми, ко год покуша у целости да је сагледа, да је опише. Макар је у више димензија снимао, узалудног посла се лаћа.", речи су професора Левајца.

По завршетку промоције, професор Левајац је потписивао књиге уз незаобилазну руску водку.




Вања Савићевић,