Слово о Видовдану (историјско - правни аспект)

24-06-2014 12:43:00 | | CATENA MUNDI/ mojenovosti.com |

Видовдан није само дан косовског завета, Лазара и Гаврила. Видовдан је важан датум и у развоју наше уставне историје. Први Устав велике државе јужних Словена донет је управо 28.06.1921, чиме је завршен први период краљевине СХС зван „Провизоријум“.

Фебруара месеца 1919. године, регент Александар поставио је радикала Стојана Протића на чело привременог народног представништва, са задатком да донесе закон о изборима посланика за Уставотворну скупштину. Тај посао завршен је до септембра наредне године. Према слову закона, активно бирачко право имали су мушкарци преко 21 године, док су могли бити бирани само мушкарци преко 25 година који знају „читати и писати“. У сваком изборном округу морао је бити изабран најмање један посланик са завршеним факултетом! Избори за Уставотворну скупштину одржани су 28. новембра 1920. године, на начин да се бира један посланик на сваких 30.000 становника, што даје 419 народних представника. На изборима, учешће је узело 40 политичких групација, а излазност је била 65% уписаних бирача. У Уставотворну скупштину прошли су представници 15 политичких странака, од којих су најбројнији били Демократска странка Љубомира Давидовића са 92, Народна Радикална странка Николе Пашића са 91, Комунистичка партија Филипа Филиповића са 59, Хрватска републиканска сељачка странка Стјепана Радића са 50, Земљорадничка странка Јована Јовановића са 39 и Југословенска Муслиманска Организација Мехмеда Спахе са 24 посланика. Првој седници Уставотворне скупштине нису присуствовали посланици ХРСС као ни посланици Хрватске странке права. Блокаду скупштине вршили су и посланици Комунистичке партије, Југословенског и Народног клуба због члана 8. „Привременог пословника о раду Скупштине“ који је предвиђао полагање заклетве краљу. Одговор Владе био је тзв. „Обзнана“ којом се забрањује комунистичко организовање и пропаганда.

Нацрт Устава саставио је Уставотворни одбор од 42 члана почетком 1921. Нацрт је предвиђао постојање 35 округа од којих би сваки имао између 200.000 и 600.000 становника. Такав централистички приступ заговарале су и Земљорадничка и Социјал-демократска странка, док су Хрватске и Словеначке странке предлагале федерализацију и републиканско уређење, према ком би постојале 3 федералне јединице, док би Црна Гора, Македонија и Босна и Херцеговина народним плебисцитом одлучиле којој ће јединици припасти! Пашићев нацрт је коначно и прихваћен као предлог. Претрес тог нацрта је у пленуму трајао 4 недеље, али у Скупштини у којој седи 258 посланика! Поред Демократа и Радикала, за Устав су гласали и посланици Џемијета (муслиманских великопоседника) и Кметијци (партија сељака из Словеније), те је Устав изгласан са 223 гласа. Против је било 35 посланика социјалиста и републиканаца. Дакле највиши правни акт тадашње краљевине СХС проглашен је 28.06.1921. и назван је „Видовданским Уставом“! Тиме је држава постала уставна, парламентарна и наследна монархија.

Престо се према одредбама наслеђивао по принципу прворођења. Краљ је, поред Народне Скупштине имао законодавну власт, као и право да распусти парламент. Министре је именовао и разрешавао сам краљ. Судску власт вршили су судови, доносећи пресуде у име краља, који је имао право амнестије и помиловања. Прокламовано је и начело независности судства. Унитарна држава састојала се из обласне, среске и општинске самоуправе.

Тако је изгледало доношење једног од модернијих Устава тога времена. На жалост, за разлику од Лазаревих и Гаврилових дела, као и дела огромног броја јунака који су инспирисани њиховим поимањем Видовдана, а која су вечна, одредбе Видовданског устава биле су заиста кратког даха. Његово важење прекинуто је догађајем који се назива „шестојануарском диктатуром“ 1929. године, непуних 8 година након доношења, због блокаде скупштине и међустраначких расправа која су ескалирала убиством двојице посланика „сељачко-демократске коалиције“ Радић-Прибићевић, и то у Народној Скупштини од стране посланика Пунише Рачића. То се може окарактерисати као безуман потез, одговор на неадекватно и некоректно понашање опозиције. Већ крајем године оформљено је 9 бановина формираних и названих по географским, а не националним критеријумима. Краљ Александар Карађорђевић, назван „Ујединитељ“, 5 година касније убијен је у Марсеју од стране хрватско-бугарске завере. Тада је потврђена непомирљивост два дијаметрално супротстављена става, али је коначан епилог краљеубиства била награда – Бановина Хрватска. Она је формирана 1939. године на историјски и етнички неутемељеним границама, створена споразумом Цветковић-Мачек, како би се „обезбедило учешће Хрвата у животу државе и тиме очували јавни интереси“. Први и једини бан те Бановине био је Иван Шубашић, који је у Великом рату, на страни Аустро-Угарске ратовао на Дрини против српске војске. Управо на просторима те бановине било је највише дезертера априлског рата!

Тим пројектом је учињен први корак ка стварању државе чије је постојање пар година након 1939. изменило биолошку и етничку слику ових простора. Вероватно тога тада нико није био свестан, упркос упозорењима многих, па и самог Николе Пашића. Великан Јован Дучић је, инспирисан огромном грешком и историји србског народа, коју је учинио краљ Александар I Карађорђевић, написао једно од својих најпознатијих дела: „Верујем у Бога и у Српство“. Та књига даје одговоре на многе загонетке, али ни дан данас поуке које нам је Дучић оставио у наслеђе нису извучене!

Аутор: Милан Гушавац