ИНТЕРВЈУ : РОДОЉУБ ШАБИЋ

25-06-2014 01:49:42 | | / mojenovosti.com |


1. Колико су подаци о грађанима у Србији заиста безбедни?

- Није нимало лако дати поуздан одговор на то питање. Просто Србија није земља са традицијом коректних односа према приватности и према праву на заштиту података о личности. Она то тек треба да постане. То, по много чему судећи, неће ићи лако. Неке акције надзора које су моји сарадници спроводили по мом налогу у различитим областима, почев од здравства па до електронских комуникација, показале су да имамо доста разлога за бригу. Дакле, најкраће речено, не мислим да је ниво безбедности података о личности грађана Србије онакав какав треба да буде и какав заслужују.


2. Који је Ваш став о правима грађана на Интернету?

- Генерално доживљавам Интенет као простор слободе. Наравно, не апсолутне, ничим ограничене слободе, јер то није могуће. Државе се из више разлога, које мислим не треба објашњавати, неће одрећи права и могућности да интервенишу и у сфери Интернета. Мислим, међутим, да би сви морали да воде рачуна да те интервенције сведу у најнужније оквире, само ради остваривања законом заштићених легитимних интереса и само у оној мери која је за то неопходна.



3. Да ли је прислушкивање телефона и телефонских разговора и е-маил комуникације у Србији дозвољено законом?

- Пресретање електронских комуникација у Србији је могуће и уређено је са неколико закона. У сваком случају у складу са Уставом Србије, оно је допуштено само ради вођења кривичног поступка и ради заштите државне безбедности а у оба случају искључиво на основу одлуке суда. Имали смо проблема у вези са приступом тзв. задржаним подацима, дакле подацима о томе с ким је комуницирано, одакле, колико дуго, којим средством и сл., будући да су наше безбедносне структуре сматрале да свим тим подацима, изузев садржине комуникације, могу приступати без одлуке суда. После акција које смо водили Омбудсман и ја и после неколико одговарајућих одлука Уставног суда, и то питање је апсолвирано на прави начин, и за приступ тим подацима сада је неопходна одлука суда.



4. Шта можемо научити од САД по питању заштите права грађана?

- Америчка историја тесно је везана с идејом о људским правима. У фундаменту идеје о људским правима су и идеје твораца америчке Декларације о независности. У свакој "причи" о људским правима незаобилазна су имена људи као што су били Пејн, Медисон, Торо, Дејвис или Линколн.
Данас смо међутим сведоци низа феномена прожетих америчким активностима (СОПА, АЦТА, Гвантанамо, претензије НСА на пресретање комуникација и задирање у приватност у глобалним размерама) које, код многих људи, најблаже речено изазивају дилеме.
Лично мислим да је у простору између с једне стране борбе за легитимне циљеве међу којима је посебно наглашена борба против међународног криминала и тероризма, и с друге стране, потребе да се људска права гарантују и остварују клатно, превише, недопустиво отишло на прву страну. Мислим да га треба вратити у равнотежу а да је, уз остало, за то потребан, заправо неопходан и амерички допринос.



5. Колико је Ваша функција данас независна, колико слободе имате у раду?


- Ако је у питању доношење одлука, увек их доносим искључиво у складу са својим схватањем ствари и савешћу. Дакле, у том погледу могу да јемчим да је повереник независан.
А ако је реч о ресурсима потребним за рад мојих сарадника и мој, они умногоме зависе од воље извршне власти. С тим у вези, индикативно је да се институција коју представљам већ низ година, хронично суочава са проблемом одсуства логистичких претпоставки за рад које би по закону требало да обезбеди извршна власт, Влада.

Иван Трајковићфото: Медија Центар Београд


КАТЕГОРИЈЕ