Бошко Обрадовић: Србија не треба да ступа у ЕУ
На питања корпоративног часописа „Газпром“ (новине компаније Гаспром) одговара Бошко Обрадовић, члан Старешинства Двери.
Корпоративни часопис Газпром излази од 2004.г. Тираж издања је 10500 примерака. Читаоце чине менаџмент и топ-менаџмент предузећа „Газпром“, и ћерки фирми, Федерална скупштина (Дума) Руске Федерације, Влада Русије, Администрација Председника Русије, инострани партнери „Газпрома“ и независни произвођачи гаса, медији, иностране компаније и експерти.
Многи добри познаваоци политичког живота у Србији сматрају да је ваш покрет једина стварно проруска политичка организација у Србији. Да ли се слажете с овим?
- Двери су специфична организација на политичкој сцени Србије јер нас нису правиле ни домаће ни стране обавештајне службе. Ми никоме ништа не дугујемо, нисмо уцењени, по чему смо опет изузетак међу србским политичарима, и то нам даје могућност да водимо слободну и самосталну политику. Као српске патриоте које желе најбоље својој земљи, залажемо се за тесну сарадњу са Русијом као главним стратешким партнером Србије. То подразумева сарадњу у политичком, економском, културном и војно-безбедоносном смислу. На ту сарадњу нас упућује наше историјско наслеђе, духовна и културна веза, али је то такође и у геополитичком интересу Србије и њених грађана. Због тога ми једини у Србији тренутно доследно заступамо политички концепт ослоњености Србије на Русију и прикључивања интеграционим процесима које Русија иницира – од ОДКБ до Евроазијске Уније.
Према социолошким истраживањима већина Срба се веома позитивно односи према Русији, а притом гласају за прозападне партије. Покрет „Двери Српске“ добија на изборима стабилно око 4 посто гласова бирача. Зашто се то тако дешава?
- Тај феномен српске политике је разумљив ако се има у виду да у Србији постоји потпуна медијска контрола и цензура, и да бављење политиком, као што је то уосталом свуда у свету, изискује велике финансијске ресурсе. Двери су током изборне кампање биле заступљене мање од 2% у медијима Србије (а пре кампање нас је било још мање), а у медијски маркетинг смо уложили од 30 до 100 пута мање новца него остале политичке организације. Знајући то, наш резултат представља добар почетак, јер смо ми још увек велика непознаница за грађане Србије, и наше време тек долази на наредним изборима.
Дакле, за успешније политичко позиционирање и већи изборни резултат Двери и других истински проруских политичких опција у Србији потребно је још више медијског присуства и сигурни финансијски ресурси. Са друге стране, странке владајућег режима се често представљају у јавности као неко ко ужива подршку Русије, и тако практично варају бираче. То је објашњење чињенице зашто србски народ, који је већински традиционалан, патриотски и наклоњен Русији, тренутно има у парламенту искључиво странке које заступају потпуно супротну политику.
Зашто се апсолутна већина србских политичара у свом деловању оријентише на САД и ЕУ?
- Русија је дуго била искључена из србског друштвено-политичког живота. У Србији новијег времена руски језик је избачен из школа, савремена руска култура и уметност нису стизале у Србију, а комплетан политички, медијски и културни живот био је подређен западним вредностима. У таквој атмосфери формирана је већина савремених србских политичара, који су да би дошли у позиције власти преузели одређене обавезе према западним центрима моћи. Запад је стајао иза рушења бившег председника Србије и Југославије Слободана Милошевића и на сваки начин подржавао прозападну опозицију, која је доласком на власт Србију дефинитивно предала западном утицају.
Од 5. октобра 2000. године па надаље, пракса показује да су сваки пут када би били у ситуацији да бирају између интереса Србије и интереса Запада, наши политичари скоро увек доносили одлуке у корист Запада. То је последица чињенице да су дипломатија и тајне службе САД, као и водећих земаља ЕУ, годинама у назад радиле и раде на остварењу својих стратешких интереса, по различитим правцима. Један од тих праваца или тежишних задатака је био и остао довођење на власт оних странака и појединаца који ће увек заступати њихове интересе. У то је уложено много времена и ресурса. Последице тога су фаталне по Србију и њене грађане. Са Дверима по први пут на политичкој сцени Србије могу чути независни политички гласови који су оријентисани искључиво на српске националне и државне интересе, међу којима посебно истичемо породичне вредности, домаћу економију и стратешку сарадњу са Русијом.
Кажите нам о методама рада које у Србији примењују представници САД, Немачке и Турске?
- САД у Србији већ деценијама примењују стратегију „меке моћи”, вршећи утицај на медије, попкултуру, образовање, невладине организације, али и политичке странке које су стварали, финансирали и помагали на разне начине. Немачка се углавном оријентише на тражење политичког партнера међу србским вођама који би био спреман да пристане на све уцене које долазе из ЕУ и Немачке, и на стављање под контролу српске привреде. Турска се у последње време интензивно враћа на Балкан, користећи нову спољно-политичку оријентацију стратегијске дубине и првенствено културног, али и економског и политичког повратка на просторе некадашњег Отоманског царства. Тако су у Србији веома популарне турске серије, које су класичан вид промоције турске историје и империјалне доминације. Све поменуте земље имају разгранату мрежу својих специјалних служби и велики број агената утицаја у државним структурама, невладином сектору и медијима, док је србским службама забрањено да се супротстављају оваквим активностима.
Нови, 21. век на Балкану неодољиво подсећа на 19. век, када су се преко Србије ломили интереси Ватикана, Аустро-Угарске и Турске. Од спасоносног интереса за србски народ је да се, као и у 19. веку, на Балкан врати Русија, као велика светска сила и стални србски савезник у прошлости и будућности.
Како ви оцењујете долазак руског бизниса у Србију? Зашто је у србским медијима уобичајено да се критикују представници руског бизниса који раде у Србији?
- Двери поздрављају долазак руског бизниса у Србију, и сваки вид економске сарадње између наших држава. Сматрамо да има још доста простора да се она унапреди. Ипак, кључ за економску сарадњу лежи у политици, а Србија на жалост није суверена држава, и кључне одлуке се доносе у Бриселу и Вашингтону, а не у Београду. Због тога имате чињеницу да медији у Србији, који су доминантно под западним утицајем, у континуитету негативно коментаришу руске инвестиције. Најочитији пример је кампања против Гаспрома и његове инвестиције у Нафтну индустрију Србије, као и велики пројекат изградње Јужног тока. То није обична кампања, већ координирана и системска опструкција ових пословних подухвата који долазе из Русије, где и политичари и медији обављају своју улогу.
Како оцењујете пројекат Јужни ток?
- Јужни ток је сигурно најважнији пројекат за будућност државе Србије. Поред виталног значаја за српску привреду он носи и велики политички и безбедоносни значај за Србију. Већ сама градња Јужног тока донеће значајан привредни замајац, а по реализацији обезбедиће и стабилне и јефтиније енергенте, што ће покренути производњу и донети приходе од транзита гаса.
За Србију је Јужни ток пројекат од прворазредног интереса, и Двери су у више наврата о томе говориле, посебно истичући да се борба за Јужни ток још увек води, јер постоје значајне силе које унутар Србије раде на блокади ове стратешке инвестиције.
Шта би се могло поправити у односима Русије и Србије?
- Свакако да би ниво сарадње требало да буде знатно бољи, имајући у виду пријатељство и односе између наших народа и држава. Двери увек истичу важну чињеницу када се говори о актуелним србско-руским односима, а то је да су српске елите, или боље рећи квази-елите, потпуно прозападне, и да је кључни пријатељ Русије у Србији народ који је Русију увек истински волео. Због тога апелујемо на директнију комуникацију између србског народа и Русије. Најзначајнији вид те сарадње су медији, који би били помогнути од Русије, и који би могли да ослободе медијски простор у Србији. Значајно би било оснивање руских културних и хуманитарних организација, и директна сарадња са организацијама и представницима грађана.
Када може доћи до уласка Србије у Европску Унију? Како ће се то одразити на руско – српске односе?
- Покрет Двери је противник уласка Србије у Европску Унију, и сматрамо да Србија нема никакву корист од такве интеграције, већ управо супротно – трпи штету. Ми не заборављамо шта нам је донела та Европска Унија, још од њене улоге у распаду СФРЈ, и прогону и страдању србског народа током деведесетих година 20. века, које су се завршиле НАТО бомбардовањем и окупацијом Косова и Метохије. Од политичког преврата из 2000. све владе спроводиле су политику да Европска Унија нема алтернативу. Таква политика коштала је Србију губитка 500 000 становника (око 7% популације), отета нам је територија, уништена војска, економски смо поробљени и опљачкани, а спољни дуг је енормно увећан до ивице банкрота. То су разлози нашег одлучног супротстављања таквој политици, и Двери нуде јасну алтернативу – окретање Русији, и сарадња са њом.
Несумњиво је да нас даље приближавање ЕУ води удаљавању од Русије, па чак и конфронтацији. Сведоци смо притисака из Брисела да се Србија придружи санкцијама против Русије због кризе у Украјини, као и најаве укидања Споразума о слободној трговини између наших земаља. Имамо пример како то изгледа у Црној Гори. Надамо се да ће се Србија одупрети таквој политици, и Двери ће се свакако жестоко за то борити.
Да ли се може обновити грађански рат на територији бивше Југославије?
- Бивша СФРЈ и цео Балкан су несумњиво историјски турбулентна зона, узрокована својим специфичним геостратешким положајем. Деведесетих година преживели смо страшни грађански рат, међутим сви проблеми на простору бивше СФРЈ су остали нерешени. Ту пре свега истичемо србско питање, али и чињеницу да притисци на наш народ и отимање територија не престају, како у самој Србији, тако и у другим бившим југословенским републикама, пре свега у Црној Гори и БиХ, односно Републици Србској. Запад често посматра Србе као мале Русе на Балкану, и сагледавајући актуелне прилике у свету, дужни смо да као одговоран политички покрет који води рачуна о сопственом народу будемо опрезни и не дозволимо још једно страдање у 21. веку.
КАТЕГОРИЈЕ
