Проводаџике довеле снајке из Албаније
Важан је, пре свега, физички изглед момка, али и то да је вредан и домаћин, разуман и благе нарави…
Овако се Аниса Мујолари и Лилијана Кери, две лепушкасте Албанке из групе удавача, прексиноћ по доласку у Прибој, цедећи речи, појасниле каквог изабраника желе.
И док је неколицини момака у хотелу “Лим” заиграло око за њима, али и још неким из групе, оне су им скресале у брк да неће тако лако прекорачити праг, да су код њих строги патријархални закони:
- Ово је само виђење, прилика за упознавање. Дошле смо у пратњи мајки и других најближих чланова породице. Неопходно је неколико сусрета, обилазака домова, па да се одлучимо.
Десетак девојака из више места у Албанији стигло је у организацији агенције “Мерли 2008″ из Скадра и овдашње организације “Стара Рашка”. Видовдански сабор у Крајчиновићима близу тромеђе Србије, Републике Српске и Црне Горе био је нова прилика за виђење са момцима.
- Ко хоће овде да живи – има живота! Овакав живот не би могле да имате у Албанији. И овде се не може седети и гледати да падне с неба, али има дана и за весеље, забаву, одмор – зборила је групи својих земљакиња србска снајка Драгана Петаковић, из Дружинића код Сјенице.
Драгана је из Враке код Скадра стигла на Пештер по препоруци Албанки удатих за двојицу Мунића, рођаке њеног мужа Ива, и после извиднице бабе Мируше. Касније је била “с руке”, како се то у овом крају каже, сестри Весни да је удоми под Јавором. Зато се у овај рецепт проводаџилука и највише уздају нежење у многим селима Рашке области.
- Дојадила самоћа, дуги и дани и ноћи! Пуна кућа, а празно срце, наше девојке побегоше у градове, неће да буду домаћице и своје на своме – говори о својој и судбини села 42-годишњи Радоје Басарић, из Тисовице под Јавором.
Делија из околине Саставака дуго је момковао. Загледан у једну црнооку, повери се:
- Код мене би живела ко бубрег у лоју. А и родитељима да скинем камен са срца. Чујем да су у Скадру и околини курсеви србског језика изузетно посећени…
