Горбачов: Сетите се када се Савез распао каква је била реакција Запада
Први председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов је уочи 25-годишњице пуча изјавио да Запад 1991. године није предузео озбиљне кораке за промовисање реформи у СССР-у, јер није желео да Совјетски Савез постане моћна демократска држава.
„Такав савез био би гаранција да се неће појавити политика једностраних мера, политика доминирања САД и део америчких политичара видео је у Горбачову препреку за своје планове. А затим су се отворено кладили на Бориса Јељцина. Њихов циљ био је исти: не допустити сада већ Русији стварање моћне демократске државе“, пренео је „Интерфакс“ изјаву Горбачова.
„Сетите се када се Савез распао каква је била реакција Запада на тај трагичан догађај? Они су рекли: ’То нам је сам Бог послао‘. А када је Русија била на коленима, амерички председник је отворено поздрављао тадашње руско руководство“, додао је он.
Према речима бившег председника, „САД и сада покушавају да спроводе исту политику“. „Својевремено сам говорио Американцима: Ви покушавате да наметне људима различитих земаља своју демократију, испоручујете је као инстант-кафу, а потребно је да се људима омогући да направе свој избор. Али они су наставили и настављају да воде такву спољну политику. Чак ни председник Обама, који је демократски изабран и који ужива значајан ауторитет у земљи, није могао да промени тај курс — курс наметања једностраних решења. Уосталом, сумњам да је он то и желео“, истиче Горбачов.
Ноћу између 18. и 19. августа 1991. представници највишег руководства СССР-а су, незадовољни политиком реформи Горбачова и пројектом новог Савезног договора, створили Државни комитет за ванредно стање у СССР-у (ГКЧП СССР). Дан 19. август 1991. године је у историју државе ушао као августовски пуч. На тај дан одиграо се покушај свргавања Горбачова са места председника и промена његовог курса.
Неколико десетина тенкова се приближило Дому Врховног савета и Владе РСФСР на Краснопресњенској обали. Отпор пучистима предводили су председник РСФСР Борис Јељцин и руководство Русије. Јељцин је потписао декрете број 59 и број 61, у којим је стварање Комитета за ванредне ситуације окарактерисано као покушај државног удара. Савезни извршни органи, укључујући и снаге безбедности, били су подређени председнику РСФСР.
