Жељко Ињац: Јеврејски фактор у украјинској кризи
05-07-2014 01:17:20 | | / mojenovosti.com |
Јеврејска заједница егзистира на простору Украјине од самог почетка Кијевске Русије. Једна од градских капија Кијева из времена Јарослава Мудрог звала се „Жидовска“. Oно што је занимљиво је да 5% светске популације Јевреја потиче из западне Украјине из области Галиције и Буковине. Судбина Јевреја на просторима садашње Украјине кроз векове није ништа другачија од судбине њихових сународника широм хришћанске Европе. Гетоизирани и под будним оком власти, често прогоњени и десетковани, опстали су Јевреји у Украјини до данашњих дана. 1926 године у Украјини је живело око 2 720 000 Јевреја.
Ипак највећи прогон и уништење украјински Јевреји доживљавају за време квислиншке пронацистичке власти Степана Бандере. У украјинском холокаусту убијено је око 900 000 Јевреја. Најпознатије стратиште је Бабиј Јар, јаруга у близини Кијева где је побијена већина кијевских Јевреја. По попису из 1959 у Украјини се налази око 840 000 Јевреја. Током хладног рата овај број константно опада да би падом комунизма настао масовни егзодус Јевреја из Украјине превенствено у Израел. Тренутно у Украјини живи око 300 000 Јевреја.
За Јевреје у Украјини ХХ век је представљао период између комунистичког чекића и нацистичког наковња. Бољшевичка декларација „о правима народа Русије“ свим нацијама даје право на самоопредељење, једнакост па и одцепљење. То што Јевреји нису посебно поменути у овој декларацији одражава став потписника декларације Лењина да Јевреји не представљају народ. Тако Јевреји као „ненарод“ већ искључиво верска заједница остају без скоро целокупне своје имовине декретом о одвајању цркве (и верских заједница) од државе и национализацијом.
Традиционални антисемитизам ових простора додатно нараста у народу захваљујући новим митовима и предрасудама о јеврејској популацији у периоду Совјетског Савеза. Иако је гладомор (намерно изазвана глад ) који је десетковао становништво источне Украјине био класичан сатрапски пројекат Стаљина у народу је распрострањен мит да је прави узрочник овог догађаја јеврејска заједница. Антикомунистички опредељени Руси и Украјиници и данас сматрају одговорним Јевреје за пад царске Русије и успоставу антихришћанског комунизма јер је добар део бољшевика и готово већина мењшевика била из редова јеврејског народа, иако су ови комунисти били јасно атеистички опредељени а неретко и антисемитски.
Тренутна дешавања у Украјини поларизују јеврејско становништво толико да се они налазе с обе стране сукоба. Неколицина Јевреја је погинула у мајданским демонстрацијама. Такође у тренутну украјинску владу је ушао извесни број Јевреја. Док се у источној Украјини Јевреји налазе међу проруским „сепаратистима“ чак и на кључним местима јер им је близак антифашизам на истоку. Међутим украјински неонацисти пре свега Десни Сектор не улива претерано поверење јеврејској заједници, чак и оном њеном делу који нема позитиван однос према Русији. Десни Сектор своју идеологију баштини на нацистичкој прошлости и мада се у овом моменту ограђују од отвореног антисемитизма њихових активиста нико разуман не може гарантовати да им као мету у постконфликтној Украјини уместо проруских демонстраната не замане Јевреји. На опасност по Јевреје због антисемитизма екстремне деснице чије фаланге харају Украјином упозоравају критички јеврејски кругови у САД, који су свесни да Обамина администрација подржава овакве идеолошке и политичке кругове у Украјини.
Јеврејска заједница није толико бројна да би значајно утицала својим опредељењем у садашњим сукобима, међутим и поред тога приметан је опрез и душебрижништво обе сукобљене стране према украјинским Јеврејима. Обе стране настоје да не провоцирају Јевреје или ако је могуће да их придобију „за своју ствар“. Јасно је да је ова напрасна јудеофилија обичан политички маркетинг. Можда не толико да би се придобили Јевреји за сопствене интересе, колико да се од њих не направе опасни непријатељи. Јер је обема странама стало да управо себе прикажу пред светом као оне који су у праву што би било врло тешко уколико би им Јевреји били непријатељи. Но упркос овом душебрижништву обе стране се не либе да јеврејску заједницу користе у своје политичке и пропагандне сврхе.
Путинов заштитнички и покровитељски наступ којим осуђује повампирење нацизма у Украјини насупрот коме ставља борбу црвеноармејаца као руску тековину је једнако доживљен с неповерењем од јеврејске заједнице као и обећање Десног Сектора о одрицању од антисемитизма. У Џерузалем Посту и другим јеврејским медијима се могу наћи сатирични чланци у којима се иронично похваљује овај нови јудеофилни тренд Руса и Украјинаца.
До догађаја у Одеси западна штампа је интензивно пропагирала да је антисемитизам једино присутан у источном делу Украјине код проруских снага, при чему се као јасан пример тог антисемитизма приказују атаци на синагоге у Запорожју и Симферопољу. Но и после обећања које је Десни Сектор дао јеврејској заједници у Одеси која броји око 30 000 Јевреја догодили су се инциденти у којима су убијени и Јевреји (спаљивање људи). Очигледно је да је на западу Украјине и нарочито у Десном Сектору антисемитизам јак, а можда и јачи од антирусизма.
Мада лидери јеврејских заједница покушавају да се колико је то могуће држе по страни и изнад подела ипак је то у оваквој ситуацији готово немогуће. Типичан пример манипулације јеврејском заједницом јесте флајер који се појавио у Доњецку у новинама „Новости Донбаса“ у коме се позивају Јевреји да се региструју код комесара иначе ће сносити последице као што су заплена имовине или депортација. Амерички државни секретар Џон Кери је пожурио да осуди антисемитизам проруских снага Доњецке области дижући медијску олују на конференцији у Женеви. Међутим наредних дана председник Доњецке републике и главни рабин града су демантовали ове гласине наводећи да је флајер лажан и да има за циљ дискредитацију републике и јеврејске заједнице. Оваквих пропагандних акција које циљају на то да се посеје семе раздора и конфликта између Јевреја и проруског истока земље је било и биће их још. Оне су потребне да би се неутралисало огорчење Јевреја америчком подршком антисемитским круговима у украјинској политици. Наиме тада ће многи Јевреји помислити – „Десни Сектор јесу у великој мери екстремисти, насилници и антисемити, али и на проруском истоку земље има антисемитизма“.
Партија Свобода на чијем челу стоји истакнути украјински антисемита Олег Тјагнибок на изборима 2012 освојила је 10% гласова. Центар Симон Визентал је унео име Олега и његовог заменика Мирошниченка међу десет најозлоглашенијих антисемита у свету. Улога партије Свобода у евромајданском преврату је била значајна. Заједнички наступ америчког сенатора Џона Мекејна са Тјагнибоком прошле године на Кијевском тргу је изазвао огроман револт јеврејских организација широм света јер се тиме демонстрирала отворена подршка америчке владе једном од најесктреминијих антисемита данас у Европи. Том приликом је шеф јерусалимског одељења Центра Симон Визентал Ефраим Зуроф изјавио: „Мекејн се прерачунао. Он очигледно нема представу са ким је био на сцени. Ако је знао ко је Тјагнибок онда ствари стоје још горе. То само говори колико су бескрупулозни амерички политичари“ .
На протеклим изборима партија Свобода која је по величини четврта у Украјини освојила је једва 1% гласова. Дмитриј Јарош и његов Десни Сектор нису успели ни 1% гласова да придобију на изборима. Тако су екстремни десничари чија је улога у свргавању претходне власти била кључна практично истиснути из политичког живота Украјине, чиме се жели на неки начин маргинализовати неонацистички имиџ «бораца са евромајдана».
Међутим ту не престаје интересовање сукобљених страна за Јевреје у Украјини. Порошенко који је однео победу на протеклим украјинским изборима са 54% гласова по извештају руске државне телевизије (Россия 1) је по оцу Јеврејин из Одесе чије је презиме Валтсман који је 1956 узео презиме своје жене. Тако је прошле године Порошенкова портпаролка Ирина затражила да се уклони име Порошенка са листе Форбс Израел најбогатијих људи света. На ову информацију која је стигла из Русије за сад нема адекватног одговора сем дипломатске изјаве Јозефа Зиселеса председника савеза јеврејских организација и заједница Украјине који каже да порекло Порошенка није предмет његовог интересовања али да раширена вест о његовом јеврејском пореклу уопште није нарушила његову популарност што говори о толерантној природи украјинског друштва упркос руској пропаганди.
Очигледно је да је улога Јевреја, како локалних тајкуна тако и оних из САД и Израела изузетно значајна за развој кризе у Украјини. Успех америчке стратегије у рушењу председника Јануковича преко десничарских фаланги Десног Сектора не би био тако ефикасан без утицаја Јевреја, па стога би и евентуална руска контрастратегија морала да рачуна на овај фактор који можда на површини није тако очигледан али је изузетно утицајан. Поука украјинске кризе је - да нико не жели да има Јевреје против себе, али исто тако да нико не зна на коју ће се они страну окренути при промени геополитичких услова на терену и нове перцепције њихових интереса.
