Чика Андра води до Стокхолма...

03-09-2016 08:08:34 | | / vostok.rs |

Мештани Чортановаца поносни на Андрију Андру Јовића, оснивача Олимпијског комитета Србије и јединог његовог члана „из прека“. Инжењер Јовић, као “светски човек”, био вођа делегације која је 1912. испословала пријем србског клуба у МОК и наступ на ОИ


Када су се наши давне 1912. године, тада само две године старог Олимпијског клуба Краљевине Србије, потоњег Олимпијског комитета, спремали да пођу у Стокхолм, у ком су се одржавале Олимпијске игре, како би “испословали” пријем Србије у ову међународну спортску организацију, “слабо би се провели” да им вођа пута није био - Сремац...

Овако,о Андрији Андри Јовићу, инжењеру, свестраном спортисти, љубитељу музике, официру, једином члану првог Олимпијског комитета Србије “из прека”, а пре свега свом сусељанину, рођеном у Чортановцима, 22. августа 1877. године, причу почиње Живан Пашић, незванични хроничар овог места, аутор две књиге у којима осветљава историју насеља “ушушканог” у Срему, између Дунава и Банстола...

А прича о чика Андри, којег старији Чортановчани још добро памте, јер је, од пензионисања, па до смрти 1945. године живео у свом селу, како напомиње Пашић, увелико је превазишла границе Чортановаца.

- Чика Андрин отац Лука био је бележник и одлучио је да сина школује, па га је послао у Беч, где је завршио машински факултет - објашњава Пашић. - Када га је привео крају и постао стручњак за железницу, али и официр Аустроугарске војске, кратко је службовао у Бечу и Пешти. Убрзо прелази у Београд, где своја знања и вештине ставља на располагање србском народу. Запошљава се у Министарству саобраћаја, као саветник министра.

Нису га мимоишли ни балкански, а ни Први светски рат, у којима добија низ одликовања. Највећа љубав, и поред свега, била му је спорт. Као студент, поред тамбуре, коју је лепо свирао, посветио се и фудбалу, а ни атлетика му није било страна...

Јовић (доњи ред, са шеширом у средини) у тренуцима опуштања

Управо у спорту оставио је најдубље трагове. Када је, 1911. године, а где би даље него у кафани, познатној “Женеви”, осниван Београдски спортски клуб - популарни БСК, Андрија је постао његов први, а касније и доживотни председник. Како и не би, када је управо он у Београд донео прву праву фудбалску лопту и гарнитуру дресова...

- Некада, у шали, кажем другарима из Београда, да би још играли “труле кобиле”, да им ми Сремци нисмо донели лопту - смеје се Пашић. - Није ни чудо што су га у Србском олимпијском клубу, чији је један од оснивача био, ангажовали када су крајем 1911. сазнали за постојање МОК и пошто су с том организацијом “ухватили везу”.

Андра као краљевски официр Србије

Циљ је био да спортисти из Краљевине Србије учествују на Олимпијским играма у Стокхолму следеће године, а и да наш Клуб истовремено буде примљен у Међународни олимпијски комитет. Налог за исплату 4.000 динара помоћи клубу потписао је, записали су хроничари, министар Никола Пашић. Делегацији, на чијем је челу био пешадијски капетан Светомир Ђукић, директор Србског олимпијског клуба, стручни вођа био је управо Андра Јовић, искусан, светски човек.

- На пут су кренули 12. јуна 1912. возом за Стокхолм, испраћени са београдске станице уз пуцање прангија - прича Пашић. - О томе колико је пут био успешан и како се у иностранству добро снашао чика Андра, ранији становник Беча и Пеште, најбоље сведочи то што је добио захвалницу шведског краља, за довођење делегације Србије и спотриста на Олимпијске игре. А како пут и не би био успешан када их је водио наш Сремац...

Са другаром на пецању

С МИЦОМ НА САЛАШ

Чика Андра се, присећа се Пашић, никада није женио. Радни век је, осим Београда, провео и у Инђији, Марибору, Нишу, а када је дошло време за пензију, вратио се у Чортановце, у породичну кућу, која је сада облежена спомен-плочом.

- Мој бабо Петар често ми је причао како је чика Андра ишао на салаш и како му се увек с поштовањем јављао - каже Пашић. - Иза њега је ишла магарица Мица и на специјално подешеном самару носила кафу, ракију, вино, шољице...


Јовић са колегама железничарима (стоји)


СИНОВАЦ РАДОСЛАВ


Памти се у Чортановцима и како је чика Андра имао велики утицај на свог синовца Радослава Мишка Јовића, који се пре Другог светског рата школовао за војног пилота, постао пилот ЈНА, а затим и генерал, и један од команданата ваздухопловства ове армије...

Андрија са сарадницима (доњи ред, други с лева)