КЈЕЗА: Путин разуме да ће успети само ако раздвоји Европљане од Американаца
Доста често морам да објашњавам да нисам много срећан што сам новинар. Данас је та професија сувише дискредитована.
Када ми млади момци кажу да желе да буду новинари, ја им објашњавам да ће то с људске стране бити веома тешко. Данас се може успети под једним условом - потребно је лагати.
Одавно истражујем кризне појаве, многи кажу да сам катастрофичар, превише песимистичан, али ја саопштавам оно што видим. Многе колеге виде то исто и не говоре ништа, из различитих разлога.
Људи се чуде зашто много тога не знају о проблемима данашњице, одговор је очигледан - зато што је новинарство престало да буде поштено, престало је чак и да се труди да буде поштено.
Јасно је да потпуна објективност не постоји, то је илузија, али се систем сервирања информација из темеља променио. На пример, јавност на Западу уопште није упозната са догађајима у Украјини. У незнању су чак и италијански политичари, о обичним људима да и не говоримо.
Западни медији преносе информације у искривљеном облику или потпуно прећуткују чињенице: по њиховом тумачењу, Русија је вољом диктатора Путина окупирала целу Украјину, која жели да буде слободна и независна држава, жели да буде чланица Европске уније.
Веома ме забрињава низак интелектуални ниво државних руководилаца. Много пута сам својим очима видео да они који доносе најважније одлуке не знају, не разумеју о чему се ради. Данас сви који долазе на власт имају веома сужен видокруг, они размишљају и делују у краткорочној историјској перспективи - то је погрешно. Не може се рећи да је то само њихова кривица.
Не, сам политички систем је довео до таквог изопачења. Живот се превише убрзао, људи не могу да га сустигну, они нису у стању да сваре толику количину информација у тако кратком року.
Ја сам то на својој кожи осетио као посланик у Европском парламенту, када просто немаш времена да проучиш неки важан проблем.
Раније су политичари писали књиге, а данас их само објављују под својим именом, не улажући никакав интелектуални напор.
А сад - о Украјини. Током година независности Украјином су руководила четири председника, сви они су деловали ван елементарног схватања социјалних обавеза према својим грађанима. То су били неодговорни људи.
Леонид Кравчук је потписао документ о распаду огромне земље без икакве представе о томе шта да ради даље.
Изгледа да они који су се окупили у Бјеловешкој шуми (објавили да СССР више не постоји) уопште нису размишљали о будућности у том тренутку. Погледајте, Јељцин је после распада СССР једноставно распродао Русију - то је очигледно.
Његове украјинске колеге - Кравчук, Кучма, Јушченко - нису ништа бољи, они нису били самостални играчи, они нису имали могућност да доносе одлуке, само су извршавали инструкције из иностранства, они су обични плаћеници. Украјина је одавно била у рукама САД. Али, тај порочни систем се може срушити, потребна је свежа крв - млади људи који се неће плашити да ризикују.
То што немају искуства је добро, зато што је цело искуство политичара старог формата негативно. Да, они ће грешити, али неће издати земљу.
Криза се продубљује и отвара огромне, глобалне проблеме који ће и формирати нове лидере. Глобална криза ће довести у питање све претходне норме и правила живљења.
Идеје двадесетог века нам неће помоћи да се с тим изборимо. У новом веку ће бити другачији систем кризних појава, а нови људи ће у сваком случају бити способнији да их решавају.
У Италија постоји партија „Пет звезда“, коју је не тако давно основао популарни комичар Бепе Грило.
Он је пре осталих италијанских политичара схватио да се криза продубљује и први је покренуо масовну јавну дискусију, подигавши целу армију младих људи. Данас та партија у италијанском парламенту има 173 посланика и сенатора, а мањак искуства им није сметао да се позабаве својом делатношћу, веома брзо су се снашли.
Обнова је неизбежна, пре или касније ће се свеједно догодити.
Општа људска деградација се догађа у целом свету, и тај процес није почео јуче. Постоји невероватно интересантан документ „Меморандум Пауела“ (The Powell Memo), назван по једном банкару који га је формулисао седамдесетих година прошлог века.
Тадашњи период је био кључни моменат, управо тада се у историји човечанства - после нафтне кризе, након Никсонове одлуке да укине Златни стандард - догодио кључни обрт, почела је епоха неолиберализма.
У суштини, они - глобалне елите - светска капиталистичка врхушка: банкари, власници транснационалних корпорација, оснивачи Савезних резерви САД, људи који контролишу Европску централну банку и Банку Енглеске - решили су да блокирају настајање нових идеја путем успостављања чврсте контроле над свим медијима, универзиотетима, свим местима где се формирају нови кадрови. Кључни резултат је - свеопште смањење интелектуалног нивоа људи.
Тренутна генерација, па и ми сами смо постали много слабији (у свим аспектима) него онда када су они извршили револуцију масовне свести. Међутим, у тренуцима кризе тог модела живљења појављује се могућност да се процес пада заустави и окрене у правцу развоја.
Кроз две-три године ће бити јасно шта су то учинили у Украјини, свет ће обавезно сазнати шта се заиста догодило у Одеси.
Државни преврат у Украјини је само још једна карика у великом ланцу догађаја који су детерминисани веома брзим развојем светске финансијске кризе - краха капиталистичког модела.
Глобалне елите су схватиле да све виси о концу и да може ускоро да се сруши, да је с друштвом изобиља завршено и да се свет приближио друштву дефицита, у којем је демократија немогућа.
Њима је потребно да претворе власт од демократске и потрошачке у ауторитарну и редистрибутивну, зато што ће ресурса ускоро бити недовољно. САД, које се налазе на ивици банкрота, представљају главног извршиоца тог плана.
Те елите припремају велики конфликт. Све што се сада догађа у Украјини је припрема за трећи светски рат. Њихов главни циљ је Русија, зато што је то најбогатија земља на свету, највећи историјски непријатељ. После Русије капиталистичка врхушка ће прећи на Кину.
Украјина је само инструмент! То је Ахилова пета Русије.
Овај пут су прешли све замисливе границе. Да би прогласили Путина за диктатора, морали су да га дискредитују, да га ставе у тежак положај, а за то су коришћене крајње мере - нацизам.
Сећам се речи Брехта које је написао 1938. године - „Када се демократија претвори у фашизам, имаће лице Америке“. И све се то догађа пред нашим очима, Америка отворено користи нацизам.
Сви знају да су они потрошили неколико милијарди долара на „нову будућност Украјине, коју она заслужује“ - предивна фраза Викторије Нуланд, али су они сами постали фашисти.
Када сенатор Мекејн иде на „евромајдан“ и отворено подржава нацистичке руководиоце Украјине, он - веома утицајан човек, кандидат за председника САД - признаје да је сам нациста. С Џоном Керијем је иста прича. Руководство САД је отворено саопштило свету да је пријатељ нациста. У Украјини видимо крај западне демократије.
Запад, као место где су се некад поштовала људска права, где се поштовало право избора, начела поделе власти, престао је да постоји.
Прошло је три три месеца од трагедије у Дому синдиката у Одеси, а Европа се већ налази у тешком положају, она је помагали и на све начине и подржавала казнену експедицију.
Али... једно појашњење: то уопште није била цела Европа, већ Немачка у лику госпође Меркел и министра спољних послова Штајнмајера, али је тамо било и много оних који се нису слагали, нарочито међу произвођачима.
Затим, то су биле Пољска и балтичке републике. Остатак Европе није подржавао преврат у Кијеву и осуђивао је казнене акције нових такозваних власти.
У данима припреме операције на Мајдану, а затим и током припреме виљнуских докумената, с Италијом, Шпанијом, Грчком и Португалом се нико није консултовао. Те одлуке су донете у бриселској кухињи под вођством САД.
Мајдан је двоструки удар на Русију и Европу. Зашто је Обама два пута у два месеца посетио Европу? То је случај без преседана. Раније је путовао највише једном годишње.
Он је ставио до знања - одустаните од руског гаса. Сада ћемо вас ми снабдевати нашим гасом из шкриљаца. То јест, сада Европа за добро Америке треба све да плати: дуг Украјине; озбиљно повећање цене енергије и остало. А за Русију то значи губитке веће од 100 милијарди долара. Ето каква је интересантна комбинација замишљена.
Међутим, због такве журбе направили су неколико озбиљних грешака. Таква снажна и отворена русофобија допринела је препороду руског духа. Први пут после двадесет и више година, руски народ је постао свестан себе.
То буђење је почело од Крима. Пре тога није било ничега, Руси у Украјини су ћутали, они су чак и у Русији ћутали, а сада су се пробудили.
Они су хтели да ослабе Путина, а он је, напротив, изашао из те игре још јачи. Наравно, они још увек могу веома озбиљно да утичу на ситуацију у Русији, имају за то потребне инструменте.
Јер, Русија је капиталистичка земља, свих ових година сам Путин је водио земљу у сусрет Западу. Када видим податке да пола Газпрома и Росњефти припада Американцима и другим страним инвеститорима, наравно да они могу да играју на ту карту.
Сматрам да Русија може да се одбрани, али биће тешко. За то се треба одлучити, треба се одлучити за кардиналне промене.
Постоје велике државе које су још увек у потпуности у стању да се не потчине америчким интересима: Кина и Русија.
Русија има нуклеарно оружје, технологије које су способне да одговоре на њихове технологије. Постоје и други гиганти: Индија, Иран, земље Латинске Америке.
Путин је схватио да је помирење са Западом немогуће и почео је да мења свој тим. Слаб одговор Русије последица је тога што још не постоји одговарајуће окружење, оно је још увек недовољно формирано.
Саме Путинове идеје су негде на пола пута, ја мислим. Постоје моменти када он даје повод да се помисли да је разумео тежину целе ситуације. Он је вукао одличне потезе када је схватио да се интереси Европе и Америке не подударају и одмах је покушао да одигра на ту карту.
Он разуме да Русија тренутно не може сама да заустави САД. То ће успети само уколико успе да раздвоји Европљане и Американце, да створи свој стратешки савез између Европе и Русије.
Против зла се треба борити заједнички, привлачити партнере на своју страну помоћу нових идеја.
Аутор: Ђулијемо Кјеза, италијански политичар и новинар
