Опет смо у Хавани, у плаветном крају
Путовање по земљама Латинске Америке председник Владимир Путин је повезао са одржавањем самита БРИКС-а у Бразилу. У згуснутој динамици посета руског председника су Куба, Никарагва и Бразил. Западни ТВ канали, користећи уобичајене пропагандне клишее, дали су своју верзију која ту густину јужноамеричке турнеје руског вође објашњава на следећи начин: „Покушај да се пробије међународна изолација“.
Приче о изолацији Русије показују носталгију Обамине администрације за оним временом када су САД скоро неограничено владале западном хемисфером Земље. Пре неких тридесет – четрдесет година Јужна Америка је представљала њихов забран. Марионетске владе су послушно пратиле директиве из Вашингтона. Само је револуционарна Куба успела да опстане, без обзира на диктат Империје, и још су се с времена на време на том континенту појављивали национално оријентисани режими који су покушавали да се изборе за праву независност својих земаља. Вашингтон је такве „просовјетске“ покушаје секао у корену тако што је користио завере, терор, „пету колону“, економске саботаже, физичко уклањање незгодних политичара. Гватемала, Гренада, Чиле и Панама су само део списка земаља-дисидената, које су Сједињене Државе кажњавале за пример другима, често преко правих крвопролића.
Амерички политичари су у периоду хладног рата навикли да на том континенту заводе своја правила игре. Јенки су се увек према Јужној Америци понашали као према својој колонији. Може да се замисли само какав бес сада у Вашингтону изазивају владе које не прихватају да му „полажу рачун“ - Венецуела, Еквадор, Куба, Боливија, више острвских држава Карибског базена и земље као Бразил и Аргентина су оријентисане на заштиту сопствених интереса, а не интереса САД. У Јужној Америци добро схватају уз чију помоћ САД култивишу мржњу према онима који „нису уз нас“. Америчке тајне службе су осмислиле много програма за дестабилизацију и распиривање конфликата међу земљама Латинске Америке, посебно према оним „популистичким“ и њиховим вођама. Циљ тог комплекса операција је да се на континенту, како би се добио изговор за оружано уплитање, прошири хаос и да се створе нове „вруће тачке“. За главне непријатеље су проглашени Куба и Венецуела. Да нема солидарности земаља Латинске Америке, успеха у интеграцији земаља са тог континента, уравнотеженог спољнополитичког курса Бразила и Аргентине који категорично одбацују борбену „антипопулистичку“ реторику Вашингтона, без сумње – ствар би се завршила „хуманитарним бомбардовањима“.
Ирационалност и непредвидивост владајућих кругова САД изазивају бојазан чак и код оних латиноамеричких влада које се убрајају у пријатеље Обамине администрације. У Латинској Америци је широко распрострањено мишљење да ће Вашингтон жртвовати сваког савезника и преварити било кога уколико је то за њега корисно. После шпијунских скандала у Европи, денунцијације шпијунске мреже ЦИА у владиним установама Немачке, то мишљење је постало још чвршће. „Ако се Американци тако лупешки понашају према најближим савезницима, шта онда тајно чине по земљама Латинске Америке? У САД се сматра да им је дозвољено све, сваки незаконити поступак, свако насиље над редом и здравом памећу?“ – таква питања сам много пута чуо од латиноамеричких колега – новинара.
У Латинској Америци постоји расположење за сарадњу са свим државама које поштују међународно право и Статут УН. То у многоме објашњава позитивну реакцију друштвено-политичких кругова Латинске Америке у вези са путовањем Путина, у односу на кога је створен својеврсни култ који се појавио упркос масовној „црној пропаганди“. За Латиноамериканце Путин је најпопуларнији савремени политичар. Има медија у којима су се појавили и фотоколажи, сачињени на контрасту између дружељубивог осмеха председника Русије и његове руке, која је мирољубиво пружена ради поздрава и претеће мимике председника САД са прстима грчевито стегнутим у песнице. Амерички диктат је досадио чак и регионалним савезницима Вашингтона: ти gringos norteamericanos упорно нешто траже, командују, прописују, прете санкцијама. Такве претње Вашингтона које се упућују Русији избезумљују Латиноамериканце: ако је мала Куба издржала блокаду, шта онда осим бескорисног таласања може да се очекује од санкција којима се прети Русији?
Шестодневно путовање В.Путина по земљама Латинске Америке је почело од Кубе – земље према којој Русија гаји симпатије и љубав. Старије покољење Руса се сећа популарне кубанске песме „Голубица“ коју је изванредно изводила Клавдија Шуљженко: „Кад се вратим у Хавану у плаветни крај, мене ти, мој вољени, песмом дочекај“. Посета руског председника садржи важну симболичну компоненту: без обзира на претешка искушења кроз која су наше земље прошле последњих деценија, они савезнички односи које су Москва и Хавана успоставили после победе кубанске револуције јачају и шире се и у новим историјским условима. Није случајно у програм Путинове посете укључено и полагање венца на Меморијални споменик подигнут у част совјетског војника – интернационалца... Церемонији је присуствовао и председник Државног савета и Савета министара Кубе Раул Кастро.
У оквиру Путинове посете Куби потписано је 20 споразума из области економије и хуманитарних веза. Важан аспект посете који је Кубанце одушевио је скидање са кубанске економије тешког дужничког бремена које је настало још у време СССР-а. Руска Дума је одлучила да Куби отпише 90% дуга, односно преко 30 милијарди долара. Преостале 3,5 милијарде ће бити прикључене заједничким социјално-економским пројектима који ће се радити на Куби. Отписивање дуга отвара могућности за даље ширење пословних односа у областима експлоатације нафте и енергетике, као и у комуникационој, фармацеутској и авио сфери. Компанија „Зарубежнефт“ је потписала уговор са „КубаПетролео“ (CubaPetroleo) о извођењу експериментално-индустријских радова, о допунским истраживањима и о коришћењу секундарних метода на локалитету Бока-де-Харуко, како би се при експлоатацији нафте повећао коефицијент корисног учинка. „Зарубежнефт“, „Роснефт“ и „КубаПетролео“ ће почети и радове на практичној реализацији споразума за Блок 37 на континенталном плитком обалском делу Кубе. Према прелиминарним рачунима, резерве нафте у том делу Кубе премашују 200 милијарди барела. Лиценционих блокова је укупно 59, а међу нафтним компанијама које потписују уговоре су и представници Венецуеле, Кине, Бразила, Индије и Канаде. Конкуренција је велика.
Преговори у Хавани су показали да су и Русија и Куба расположени за одлучно повећање интензитета пословних пројеката и њихове корисности. Потреба за тим свакако постоји. 2013.године робна размена међу нашим земљама је изнела укупно 185 милиона долара, а њено извесно смањење се осећа и у првој половини ове године. Стручњаци сматрају да је један од разлога за то – ограничење у износу кредита који је Русија одобрила Куби 2009.године. Кредит је коришћен пре свега за плаћање испорука руске грађевинске и пољопривредне технике. У периоду 2010. – 2013.год. остварено је 25 извозних уговора у којима је учествовало 16 руских извозника и 5 кубанских увозника различитих производа. Највећи испоручиоци руске технике и опреме Куби су КамАЗ, ИВЕКТА, „ЧЕТРА – индустријске машине“ и „Чељабинске грађевинске машине за изградњу путева“. Важно је да се констатује да се Кубанци при коришћењу кредита понашају одговорно, да коректно плаћају камате и да руска страна у вези са тим нема никаквих претензија према њима.
Русија намерава да учествује у развоју зоне слободне трговине у луци Мариел која се налази у близини Хаване. Развијају се и заједнички пројекти у здравству и енергетици. Пажња је посвећена и војно-техничкој сарадњи. Куба је са руским оружјем добро упозната. Споразуми у тој сфери (врло мало њих је доступно јавности) потврђују да се братске везе међу кубанским и руским војницима одржавају и ефикасно развијају.
Руско-кубански споразум о сарадњи у космичкој сфери је потписан у фебруару 2013.године и он обезбеђује правну базу за постављање на Куби копнених станица ГЛОНАСС (тј. за сателитске системе навигације – прим.прев.), а треба да ступи на снагу до краја ове године. У вези с тим Путин је у Хавани изјавио да је Русија заинтересована за постављање мерних станица ГЛОНАСС-а на Куби, при чему ће кубанска страна „добити приступ услугама и технологијама за станично сондирање Земље и сателитских телекомуникација“. Вреди подсетити да је Русија већ преговарала о постављању система ГЛОНАСС на територији САД-а (по узајамности – тако да у Русији функционише 19 копнених мерних станица САД са глобалним позиционирањем). Међутим, ЦИА и Пентагон су закључили да ГЛОСНАСС може да преставља „претњу по безбедност САД и може да се користи за шпијунажу, као и за побољшање ефикасности руског оружја“. Конгрес САД је иницирао доношење закона који блокира ширење ГЛОСНАСС-а у САД, што ће на крају довести до затварања станица САД (GPS-a) у Русији.
У току посете Путин је изјавио да ће Русија помоћи Куби да превазиђе „незакониту економску блокаду САД“ која је довела до губитака кубанске економије који се мере у милијардама долара. Министар за спољну трговину Кубе Родриго Малмјерка Диас је у интервјуу каналу TeleSur рекао да трговинска блокада коју су Куби увеле Сједињене Државе пре пола века представља једину битну препреку за развој кубанске економије. Али блокада не oмета усвајањeекономског модела који на Куби функционише преко новог Закона о иностраним улагањима. Министар је подвукао да „закон гарантује инострани капитал и штити национални суверенитет. Куба је заинтересована да се капитал пројектује на националну економију. Никада више нећемо радити онако како је рађено у некадашњој неоколонијалној прошлости, када је земља практично распродата.“
Како је било планирано, Владимир Путин се срео са Фиделом Кастром, који сада нема званичне дужности али много ради на журналистици. У његовим публикацијама по актуелним проблемима савремености постоје оштре, проницљиве изјаве и прогнозе, тј. он поседује врло темељно знање о светским политичким процесима. Утисак је да ће Фиделово мишљење о неким догађајима и политичким личностима (он има са киме да се упоређује) председнику Русије бити интересантни. И скоро сасвим сигурно – њихове оцене се скоро ни у чему неће разилазити. Искуство је у политици заиста важна ства
Аутор: Нил Никандров
