Западни извор о присуству украјинских борбених авиона у близини срушеног малезијског Боинга

23-07-2014 02:09:41 | | Фонд Стратешке Културе/ mojenovosti.com |

Лако је било украјинском „председнику“ Порошенку да на питање Си-ен-ен-ове новинарске femme fatale, Кристијане Аманпур, о доказима руског Министарства одбране да су радари регистровали присуство украјинског борбеног авиона Су-25 у близини малезијског Боинга 777 непосредно пре његовог пада – кратко одговори да је то „неистина“, односно да су „сви украјински авиони у то време били на земљи“. Лако му је зато што зна да неће бити никаквих додатних питања. Јер, питање су поставили „његови“, тражећи управо такав одговор. Научили смо овде, на просторима бивше СФРЈ, још 1990-их година, да бизнис Си-ен-ен-а, а поготово г-ђе Аманпур, није сазнавање истине – мада су се многи наивни, нажалост, силно потрошили у напорима да им је некако „докажу“. Бизнис Си-ен-ен-а је подупирање већ задатих теза. А теза која се, после рушења лета МХ-17 17. јула изнад источне Украјине, има протурити, и папагајским понављањем усадити у свест свих који немају воље, капацитета или времена да се удубе у проблем, гласи: криви су „сепаратисти“, односно „терористи“ у Новорусији. Односно, крива је Русија.

А ако то кажу Обама, Кери, Мекејн, Хилари, Саманта Пауер, Камерон и остали из уобичајене галерије ликова – онда више нема шта да се мисли.И како ће онда, после оглашавања таквих величина, подаци – иначе далеко најдетаљнији који су досад понуђени у вези овог ужасног авионског удеса – било које руске институције да се третирају на било који други начин осим ниподаштавањем, прећуткивањем или брзим одвлачењем пажње на нешто десето?

Дакле, Русија каже да је украјински Су-25 летео на раздаљини од 3-5 километара од малезијског Боинга, и то по цивилној траси. Незанимљиво, каже Си-ен-ен, скоро зевајући, и узвраћа кратким Порошенковим одговором. Њихова реч против његове, што би се рекло у америчким судницама. А зна се ко су овде „добри момци“ у белим шеширима.

Док се Руси не могу баш у потпуности игнорисати, Си-ен-ен и његова западна корпоративна медијска сабраћа имају тај луксуз, а и ту врсту професионалне безочности, да могу да потпуно игноришу „мање играче“. Тако се, дакле, сведочанства Шпанца у кијевској контроли лета који је бесомучно, у реалном времену твитовао о кобном лету МХ-17 – после чега му је убрзо Твитер налог уклоњен – нигде не помињу, нити се узимају у озбир као аргумент који додатно подупире тврдње руске војске. Није релевантно чак ни то што је о томе писао и глобално познати новинар Пепе Ескобар, успут се питајући зашто Кијев није објавио комуникације између контроле лета и малезијског Боинга. No passaran, Pepe – поручује Си-ен-ен. На крају крајева, и Пепе је исувише отишао у алтернативу, ван главног тока, односно мејнстрима, тако да је и он, за дезинфиковану западну јавност, персона нон грата. Чудак. (Још) један од отписаних. Нема га на Си-ен-ен-у – дакле, не постоји. А, ако не постоји он, онда не постоји ни украјински борбени авион (или авиони) који је, из неког разлога, трасом резервисаном за цивилни саобраћај пратио малезијског Боинга непосредно пре његовог насилног рушења. Што значи да и даље могу да се криве „терористи“ и „сепаратисти“ у Новорусији и, разуме се, њихов главни спонзор, „убица“ Путин и његова полудивља Русија, сасвим недостојна свог огромног природног богатства.

Е, сад, оно што је занимљиво је да се у међувремену појавио и веродостојан западни – сад сви устанимо у знак поштовања – извор који потврђује присуство украјинских борбених авиона у непосредној близини малезијског Боинга у времену његовог рушења. С тим што се, разуме се, западни извор се не појављује тек тако, да би, попут америчке коњице, дојурио у помоћ Русима и њиховој верзији. Јер то би збиља био знак да су последња времена на прагу. Не. Западни извор се појављује да би непобитну чињеницу која никако не одговара западним интересима – релативизовао, дао јој тумачење која на крају ипак ствар усмерава на западну воденицу. (Опет, нужно је овде се оградити: када помињемо „Запад“, мислимо само на садашњи политички Запад, односно експоненте интереса који су овладали западном хемисфером. Не мислимо на цивилизациони образац западне традиције, коју сада озбиљно схватају још једино дисиденти попут Робертса, Хермана, Чомског и сличних.)

Дакле, потврду о присуству украјинских ратних летилица у близини малезијског лета МХ-17 17. јула доноси нам угледни авијацијски блог The Aviationist, који уређује David Cenciotti, бивши потпоручник италијанског ратног ваздухопловства. Према биографији на сајту, Cenciotti од 1996. пише за угледне светске медије на теме авијације, одбране, рата, индустрије, обавештајних питања, криминала и сајбер-ратовања. Писао је за Air Forces Monthly, Revista Fora Area, Fighter Tactics, Combat Aircraft, Aeronautica & Difesa, Airline, RID, Rivista Aeronautica, Airplanes, Tech News Daily и Innovation News Daily, а од 2013. је први и једини ексклузивни колумниста за питања војске и одбране познатог портала Business Insider.

Одмах се види да је Cenciotti врстан професионалац какав се данас цени на Западу. Не одступа од „партијске линије“. То јест, „кривац“ је већ унапред познат. Онда се све „чињенице“ могу прилагођавати „неспорној истини“. Стога вреди превести овај спин у целини, као образовно штиво.

„Још увек има превише питања без одговора у вези рушења лета Малезијског аеротранспорта МХ-17 над источном Украјином 17. јула 2014. Једно од најважнијих тиче се могуће грешке оператера за командама БУК-а из којег је испаљена једна или више ракета на цивилни авион.

Заправо, оператери који су седели за контролама БУК-а су могли да „читају“ висину лета и транспондер поменутог Боинга 777, и лако идентификују цивилни авион на путу од Амстердама до Куала Лумпура, који је летео на висини од 30.000 стопа унутар источно-украјинског ваздушног простора.

Зашто су онда заменили велики цивилни авион за мањи извиђачки авион украјинске ратне авијације?

Да ли се једноставно ради о лошој обучености?

Ирански стручњак за одбрамбена питања, Babak Taghvaee, сматра да је до грешке дошло зато што је малезијски Боинг 777 имао пратњу док је летео над источном Украјином. Taghvaee је увек веома добро обавештен и представља изузетно поуздан извор. Стога, пошто је објавио неке појединости о овој активности украјинске ратне авијације на ACIG форуму (линк је, иначе, мртав – прим. прев.) у низу коментара посвећених рату у Украјини, контактирали смо га за додатне увиде.

Ево шта нам је написао.

'Када је почела кримска криза, командни центар украјинске ратне авијације је брзо пребацио шест Су-27 авиона у авио-базу Кулбакино. Још од почетка кризе и руске интервенције, 831. тактичка авио-база имала је важан задатак обезбеђивања ваздушне одбране и безбедности за читаву земљу. Шест потпуно наоружаних Су-27 су увек били у ваздуху, поготово када су други украјинског војни авиони, попут транспортера и борбених авиона попут Мигова 29 и Су-25, летели над источном Украјином,' објашњава Taghvaee.

'Међутим, када је 16. јула Миг 29 из руске 6969. авио-базе оборио (украјински) Су-25М1 (ово је украјинска, непотврђена верзија догађаја – која се овде преноси „здраво за готово“, као свршен чин; други извори, које аутор не помиње, кажу да је срушен ручном противавионском ракетом – прим. прев.), ситуација и околности су постали критичнији него претходних дана, и поменути Су-27 су додатно ангажовани ради супротстављања руским Миговима 29. Верујем да та два Су-27 нису тог дана (17. јула) полетела на стандардном задатку, већ да су учествовали у мисији Борбене ваздушне патроле високе вредности.'

Другим речима: пошто су руски ловци претходних дана оборили један Су-25, Украјинци су организовали пратњу свих војних и цивилних летова изнад источне Украјине 17. јула. Укључујући и лет МХ17.

'Током Европског првенства у фудбалу 2012, 831. тактичка авио-база и њени Су-27 имали су исту улогу, за време такмичења њихова дужност је била да прате цивилне авионе на висини од 33.000 стопа, као и на другим трасама у ванредним случајевима. Исту улогу су одиграли и током Зимске олимпијаде у Сочију. Чак су дали пратњу и једном отетом авиону. Такође су били спремни да обезбеђују све цивилне летове изнад Украјине. Сада прате исту процедуру и, почев од 16. јула, све авионе изнад Украјине штите од Руса.'

По условом да су тог 17. јула, после рушења Су-25, (украјински) Су-27, по први пут икада, уистину пратили или (вероватније) патролно надзирали многе, ако не и све, цивилне летове изнад источне Украјине, могуће је да су оператори на БУК-у грешком идентификовали Боинг 777 у пратњи два Су-27 као неки важан авион украјинске ратне авијације. Одраз великог авиона кога су пратила (или око ког су недалеко патролно кружила) два борбена авиона био је нешто сасвим ново за њих, и могао је једино да значи да су Украјинци давали пратњу неком важном авиону. И то би био разлог зашто су га оборили а да се претходно нису превише потрудили да анализирају његову транспондерску шифру и висину.“

Наравно, свакоме ко ово прочита је јасно да ово није анализа, већ софистицирани спин. Јер, да није спин, не би ирански „стручњак“ – разуме се, уз потпуно, прећутно одобравање његовог италијанског колеге – узимао здраво за готово да су малезијски Боинг срушиле снаге које су гађале украјинске авионе, односно про-руске снаге. А, ако већ износи такву тврдњу, морао би да је поткрепи доказом – а тога овде нема.

Легитимно је поставити и следеће питање: ако се већ жели сакрити присуство украјинских војних авиона у близини лета МХ-17, зашто онда уопште пуштати овакве чланке? Зашто једноставно не ћутати о томе, и дозволити буци са Си-ен-ен-а, Би-би-си-ја, Скаја и осталих да заглуши и ово мало што је изашло у етар? Вероватно је посреди неколико разлога. Прво, самим западним стручњацима је потребно да одрже бар неки стручни кредибилитет. Стога, уз (наравно, само посредно) признање да Руси нису тек тако измислили присуство украјинских ратних авиона у близини малезијског Боинга, потребно је наметнути закључке који су најмање штетни по западну, односно про-кијевску страну. Друго, пружа се и прилика да се бар делимично релативизују руски подаци. Дакле – ако руско Министарство одбране каже да је радар регистровао један Су-25, зашто не искористити прилоку за пласирање информације (са или без наводница – јер још немамо доказа која је информација тачна) да су била присутна два авиона, а не један, и да је посреди био Су-27, а не Су-25. Треће, како је већ примећено, скоро ноншалантно се протура оптужба да су сами Руси срушили украјински борбени авион 16. јула, што доприноси западној тези о директном руском мешању у украјински грађански рат. Четврто, покушава се унапред искључити могућност да је малезијски авион могао бити срушен грешком (?) неких украјинских снага, јер се кривица, опет крајње ноншалантно, пласира искључиво на страну анти-украјинских снага. Пето, покушава се маргинализовати питање о томе зашто је МХ-17 променио трасу лета ка северу, тј. ка зони борбених дејстава, када је претходних дана исти лет ишао јужнијом путањом, преко Азовског мора. Итд...

Било како било, кад очистимо сав коров дезинформација, замена теза, суптилних преусмеравања и лажњака, долазимо до важног сазнања да је бар један западни, високо стручни извор потврдио присуство украјинских борбених авиона у непосредној близини малезијског Боинга 777, број лета МХ-17, на линији Амстердам-Куала Лумпур, непосредно пре његовог рушења 17. јула 2014. То може да буде важно у даљем размотавању овог клупка.

Аутор:Александар Павић