Коме припада благо на дну Балтичког мора? 14. октобар 2016. ТА
Русија и Финска не могу да се договоре коме припада колекција уметничких слика вредна 1,5 милијарди евра у једрењаку који је потонуо у 18. веку.
Пре 245 година у Балтичком мору је потонуо холандски теретни једрењак „Фрау Марија“. Он је поред осталог превозио уметничке слике из колекције трговца Херита Брамкампа, које је царица Катарина II купила за музеј Ермитаж у Санкт Петербургу. Почев од 1999. године, када су фински рониоци пронашли делове овог брода близу Оландских острва, Русија и Финска расправљају о припадности ризнице која се можда још увек налази на морском дну.
Последња пловидба
Према бродским исправама и књигама које се чувају у архиву финског града и луке Турку, брод се 5. септембра 1771. године отиснуо у своју последњу пловидбу из Амстердама у Санкт Петербург. Једрењак је носио разне врсте робе: од шећера до одела, као и различите украсе и 27 уметничких слика холандских сликара 17. века, међу којима су Герард Терборх, Адриан ван де Велде и Герит Доу. Те слике је на лични царичин захтев у Амстердаму на аукцији купио кнез Голицин, посланик Русије у Холандији.
Једрењак „Фрау Марија“. Илустрација: wikipedia.org
Било је планирано да једрењак плови кроз северни део Балтичког мора како би избегао опасне приобалне финске воде са каменитим дном, али је скренуо са курса и насукао се на хриди. У бродском дневнику је речено да је једрењак скренуо са правца за време олује када се цела посада окупила на молитву. Уз помоћ чамаца за спасавање сви су евакуисани на оближње острво. Затим су морнари 7. октобра на истим тим чамцима успели да приђу броду који је већ тонуо и да покупе са њега све што су могли дохватити. „Видели смо да је већ половина горње палубе била под водом. Спасли смо све што смо могли“, пише у бродском дневнику. Сутрадан је спасавање робе прекинуто због лошег времена, а када је посада 9. октобра дошла на место бродолома остало је само да констатује да је брод потонуо.
Један терет – четири власника
Шведски историчар Кристијан Алстрем је током 1970-их пронашао у финским архивима информацију о једрењаку „Фрау Марија“. У лето 1999. године финска експедиција на челу са Рауном Којвусаријем открила је потонули брод у водама архипелага Саристомери, на месту које је удаљено 11 км од острва Јурмо. Установљено је да роба приликом бродолома није настрадала. Према проценама европских експерата, уметничке слике које је превозио једрењак „Фрау Марија“ могу бити вредне милијарду и по евра.
Царица Катарина II. Илустрација: Getty Images
Убрзо после тога су почели да се праве планови подизања једрењака са дна, и те планове су износили и руски и шведски предузимачи. Уједно се, међутим, поставило и питање припадности брода и терета који је он превозио. Испоставило се да на власништво могу претендовати четири државе: Холандија као земља којој је припадао једрењак, Шведска као земља којој је припадао архипелаг Саристомери у 18. веку, Русија као земља којој је роба била намењена и Финска којој поменути архипелаг данас припада. Финска је донела закон по коме она постаје једини легитимни власник брода и терета који је он превозио уколико се и једно и друго налази у територијалним водама Финске најмање 100 година. Тај рок истиче у децембру 2017. године када ће Финска обележити стогодишњицу своје независности.
Узалудни покушаји
Руске власти су још у 18. веку покушале да извуку уметничке слике. Чим се у Петербургу сазнало за бродолом, власти Русије су се одмах обратиле Шведској са молбом да предузме посебне мере контроле у овој ситуацији. Канцелар Никита Пањин писао је свом шведском колеги Улриху Шеферу да се „на броду налази неколико сандука са драгоценим уметничким сликама које припадају Њеном Императорском Величанству“.
Покушаји спасавања брода привремено су обустављени у зимском периоду када се море заледило, а обновљени су у пролеће 1772. године. Тадашње технологије, међутим, нису омогућиле подизање брода са дна.
Када су 1999. године пронађени остаци једрењака, поново је питање његовог подизања са дна постало актуелно. Руски стручњаци су предложили Финцима заједничко истраживање. Од 2008. године се о томе разговарало, али је у пролеће 2011. године Финска званично одустала од планова да подигне брод са дна.
Из ризнице пронађене на потонулом једрењаку "Фрау Марија", Фински поморски музеј у Хелсинкију, новембар 2010. Илустрација: AFP / East News
Технички изводљиво
Руски стручњаци за подводну археологију су уверени да постоји само једна препрека и она је искључиво правне природе, а везана је за фински закон на коме се и заснива званични став Финске.
Контраадмирал Константин Шопотов, начелник једине руске експедиције подводних археолога „Сећање Балтика“, био је члан комисије коју је основала Федерална служба за контролу поштовања закона у области заштите културне баштине („Росохранкультура“), задужене за случај „Фрау Марија“. Он сматра да би стручњаци без већих проблема подигли са дна једрењак са све теретом када не би било административних препрека.
Поморски археолог Рика Алвик показује делове брода "Фрау Марија", новембар 2010. Илустрација: AFP / East News
„Није тешко подићи са дна ’Фрау Марију’. Она није на великој дубини, а вода Балтичког мора је хладна, и у њој нема буба дрвоточаца и других штеточина, те се може очекивати да је дрво добро очувано. Јасно је да је драгоцена роба за нешто више од 200 година могла делимично или у потпуности бити покрадена. Тако је, на пример, нестало сребро које се налазило на самој палуби. Али ако су уметничке слике и даље на броду, оне се налазе у футролама од коже и смештене су у оловне сандуке заливене воском, што значи да могу бити потпуно очуване“. Што се самог једрењака тиче, стручњаци за подводну археологију кажу да он нема посебну научну и историјску вредност.
Руска реч
