Зашто србска "мученица" мучи извознике

24-10-2016 08:45:42 | | / vostok.rs |


Шта стоји на путу српске ракије да постане регионални и глобални бренд и како ће на њену производњу утицати повећање акциза на ниво увозних алкохолних пића, које се најављује до нове године, а на шта нас обавезују европска правила.

Закон је јасан: ракијом сме да се назове само пиће добијено ферментацијом 100 одсто воћа. To je велика предност у односу на земље које национална пића праве од пиринча или кукуруза. Али да би заузели више места на иностраним рафовима, произвођачи кажу да је потребна државна стратегија и помоћ, пре свега при извозу.

"Приликом извоза у Кину, припрема документације, превод, укључујући и превод етикете и усклађивање са њиховом лабораторијом, трајало је од девет месеци до годину дана. Нама није до краја јасно шта држава планира са овим пићем и да ли има озбиљне планове", указује Димитрије Стевановић из "Ракија бара".

У земљи у којој се воће релативно лако и јефтино узгаја, воћну ракију производи свега 400 регистрованих дестилерија, а тек тридесетак њих успе и да је извози. Око шездесет одсто алкохолних пића у Србији се прода у илегалним токовима. Иначе, две трећине произвођачке цене ракије јесу таксе.

"С те стране држава би требало да нађе неки механизам и да заштити домаће произвођаче и производњу ракије као национални производ, и тиме и олакша амбијент за рад. Без увођења стандардизације и јасног дефинисања квалитета производа, ми никада нећемо моћи ни да будемо конкурентни", напомиње Иван Урошевић из Групације произвођача ракије у Привредној комори Србије.

Охрабрује податак да се све више пију висококвалитетне воћне ракије и то углавном уместо вискија, кажу познаваоци домаћег тржишта. Али да би шљивовица постала препознатљиво пиће из Србије и уз друге воћне ракије освојила светско тржиште, неопходно је системско деловање државе.

"Ништа се деценијама не ради на заштити географског порекла у међународним оквирима, односно заштити технологије. Лако је заштитити жиг, брендове, али технологију као што су Французи заштитили коњак, Мексиканци текилу – ми немамо", указује Нинослав Никичевић са Пољопривредног факултета у Београду.

И они који је производе, али и они који је пију сагласни су: ракија има потенцијал да постане глобални бренд. Ипак, стручњаци кажу, пре тога је неопходно увести строже контроле и пре свега спречити да се ракијом називају производи од рафинисаног алкохола са додатком вештачких воћних арома.

РТС