Кијев слави три године од распада земље и ``демократских`` интеграција

21-11-2016 04:30:06 | | / vostok.rs |


Пре три године становници Кијева су изашли на улице у знак протеста против владе. Потом су избили сукоби који су довели до нереда и више од стотину смрти, тадашња власт и председник Јанукович су збачени.

Три године касније, Украјина је сиромашна земља препуна корупције и далеко од својих европских снова.

Догађаји у Кијеву су названи "револуцијом достојанства" од стране оних који су преузели власт на полеђини десничарских радикала и обећањима о интеграцији Украјине у ЕУ. Ове године 21. новембар је означне као национални празник, иако његово име, "Достојанство и Дан слободе", чини се да је далеко од стварног утицаја државног удара на Украјину.

Корупција и даље цвета

Један од највећих мотива за Украјинце да устану против владе сматрала се корупција. Тадашњи председник Виктор Јанукович је виђен као похлепни проневеритељ који користи свој положај да би сакупио огромно богатство за његову породицу и савезнике - често одузимајући имовину својих политичких и пословних ривала.

Нове власти су обећале да ће се упорно борити против ендемске корупције, и док су неке реформе урађене, чак и најближи савезници Кијева као што су потпредседник САД Џозеф Бајден је рекао да се не чини довољно. Најновији извештај о корупцији "Транспаренси Интернешенел" у Европи ставио је Украјину као једну од најгорих земаља у свим областима. Према мишљењу 86 одсто Украјинаца, њихова влада обавља 'лоше' или 'веома лоше' борбу против корупције.

Слика украјинских званичника је добила још један тежак ударац крајем прошлог месеца, након што су били присиљени од стране ЕУ да ставе своју имовину у јавну базу података. У земљи у којој су просечна месечна примања око 200 $, посланици, судије, тужиоци и други запослени у државним институцијама по објављеном извештају имају бројне станове, луксузне аутомобиле, антиквитете и светих реликвија, скупоцене сатове и другу вредну робу.

Међу јавности је изазван бес јер су чак и људи скромног имовинског стања, који су дошли на власт за време "Мајдана" и били првим редовима, успели да постану веома богати, док се њихови суграђани боре са растућим тарифама и порезима који су наметнути да би се обезбедили кредите од Међународног монетарног фонда.

Аналитичари су брзо саркастично истакли да украјински званичници, укључујући шефа националне банке, више воле да задрже своје богатство у врећама пуним долара и евра у сефу у својим домовима, него да га повере украјинском финансијском систему.

Председник Петро Порошенко се попео на листи рејтинга најбогатијих људи у Украјини током његовог председничког мандата. Листа из октобра коју је објавио пословни часопис "Ново време" ставља га на четврто место - мада је то и у великој мери због тога што су средства других богатих Украјинаца пропала заједно са економијом земље.

Куцајући на врата ЕУ

Устанак у Кијеву је наводно изазван одлуком Јануковича да одложи трговински споразум у вези слободне трговине са ЕУ. У очима многих демонстраната, споразум би отворио пут "европском" стандарду живота и безвизни режим унутар са ЕУ. Украјина је у преговорима о безвизном режиму са ЕУ од 2008. године.

Порошенко је бацао безвизну шаргарепу пред Украјинаце у више наврата, али то визна либерализација је још увек далеко.

Најновији рок стављен од стране председника је 24. новембр. ЕУ је потврдила да је Украјина испунила своје обавезе да добије туристички приступ, али да ће морати да сачека док се чланице ЕУ сложе око механизма за укидање безвизног режима, као и хитним мерама неопходним за сузбијање нежељене миграције.

Али чак и када би Украјинци могли да уђу у земље ЕУ без виза, они би били добродошли само као туристи - нешто што је у супротности са реалношћу за већину људи, за које је основно питање при како да саставе крај с крајем, а не да бирају неку од европских престоница за викенд путовање. Оно што ЕУ не жели је да види украјинске гастарбајтере који траже посао иако немају дозволе за рад. У овом тренутку, отприлике један од шест украјинаца зарађује за живот радећи у Русији или европским земљама попут Пољске и Бугарске.

Разочарење у трговински споразум са ЕУ


Трговински споразум са ЕУ је још на дугом штапу за Украјину након што је Холандија у одбила да га ратификује. Холандија је одржала референдум у априлу о његовом усвајању и Холанђани су били против њега. Холандска влада сада тражи компромис са другим члановима синдиката у облику обавезујућег документа, што би навело да се ратификује трговински споразум, а с друге стране, то и даље не значи да Украјина може евентуално постати пуноправни члан.

Кашњење може бити трн у оку Киејевских политичара, који су тврдили да имају универзалну подршку европским аспирацијама Украјине и који се боре да објасне холандски став. Али то је више техничко питање, јер трговински део споразума о слободној трговини - намера да се ревитализује украјинска привреда отварањем европског тржишта украјинској роби и пружање европских производа украјинским потрошачима по нижим ценама - је на у пуној снази више од године.

Ово се, међутим, није исплатило, како је требало. Украјински бизнисмени су открили да они ни не могу да се такмиче са Европљанима или су у томе спречени протекционистичким мерама ЕУ протекционистичке. Годишње квоте у ЕУ на увоз пољопривредних производа - област у којој Украјина, са својим огромним плодним пољима има шансу да буде конкурента - су толико мале да се Украјинци са овим питањем баве по неколико месеци. И у другим индустријама украјински произвођачи не могу да испуне европске стандарде без значајне модернизације и инвестиција - које себи не могу да приуште.

Према украјинској националној статистичкој служби, у прва три квартала 2016. године украјински извоз у ЕУ био је 9,7 милијарди $у поређењу са 13.4 $ милијарди долара у 2014. години. Извоз у Русију је у истом периоду опао за 30 одсто, на 2,5 милијарди $ у односу на претходну годину. Упркос напорима Кијева да прекине економске везе са Русијом, она остаје највећи појединачна земља увозник украјинских производа, затим Кина и Египат.

Неуспех Украјине да добије већи удео европских тржишта праћен је девалвацијом националне валуте, која је пала четири пута у односу на амерички долар у последње три године.

Патриотски занос

Док украјински званичници не успевају да испуне обећања о бољем животу, они изгледа покушавају да то компензују патриотским заносом. Узрок свих мука украјинског народа, као што се приказује од стране власти и медија под њиховом контролом, је злобна Русија и њен председник, Владимир Путин.

С друге стране, рат у Донбасу још није готов и траје...

Восток, РТ


Читајте више наУкрајина и Новорусија из минута у минут